Српски народ

П повембра Т943

СРПСКИ НАРОД

Страка 3

Доказ европске победе Ми не знамо да ли ће на концу овога рата Немачка победити стопроцентно, али да њу нико неће победити то је сигурно. Да је то тако доказ нам је херојска борба коју немачка војска води у незапамћеној битци која траје више од четири месеца на Источном фронту са хордама какве од Тамерлана нису насрнуле на Европу. Доказ је и неравна, али витешка одбрана коју неколико немачких дивизија иставља са највећим успехом англо-америчким инвазионим армијама у Итапији. И најзад је ту доказ и мирни, сигурни, суверени говор који је Вођа Немачког Рајха Адолф Хитлер одржао 9 новембра пред својим старим партиским друговима у Минхену. Ако је ко могао да тренут јо посумња, сада је уверен да је не само судбина Немачке већ и читаБе Езропе у сигурним рукама. Једна мисао, једна воља, једна победа! За мене постоји ту још један доказ. То су изјаве свих српских сеоских омладинаца који су се сада вратили из Рајха и са којима сам баш сада био у контакту. Они немогу да нађу довољно јаких речи да се нахвале о организацији која влада данас у Немачкој, о духу који прожима и немачки фронт и домовину, о одличној исхрани целог немачког народа и милиона странаца запослених у Рајху у петој ратној години. То јб оно што може да учини да Немачка ратује још пет година. Ако упораднмо ово стање немачке са стањем оних који толико вриште 1Ч скачу и оперишу са свима пропагандним триковима, док им крче црева на њиховим острвима, и њиховим бесплодним степама, онда можемо рећи да време ради за Немачку, а разграђује трошне, пољуљане империје. Довољно је да продужи овако како је то баш сада објавио Јапан целом свету, да су само у једноме нбпаду послате у дубине океанске најбоље и најјаче јадинице америчке флоте, и то одмах после не малога пораза Британаца у Средоземном мору, па да брзо дође црни петак англоамеричкој моћи и на копну и на мору. А тога дана не&е се певати више »Владај, Британијо, над морима« јбр ће Велика Бритаиија бити само један историски појам. Најновији говор Адолфт Хитлера осветљује стање духа и срца Немачке, која је у овој борби светова постала истинити бранилац европске цивилизације. Без прикрнвањеЈ тешкоћа, без улепшавања истине, али и са отварањем далеких видика на којима се као светлост зоре јавља коначна победа. То је оно што Срби треба да знају и да буду свесни да од свега онога што трубе разне енглеске, америчке и совјетске пропаганде 75 од сто је лаж, а оних последњих 25 од сто је сумњивог порекла. Не воде се ратови интригама папирима и лажима него мора да се лије крв и да се избори оно што се хоће и што Божја и људска правда могу да доделе најхрабријима и најпожртвованијима као награду, као победнички венац. Исто тако и српски народ је све што је имао стекао само својим трудом, својом борбом и својом крвљу. Господа англофили треба да знају да када газе по београдском асфалту са главом у Лондону, са срцем у Вашингтону, ногама газе по костима и земљи натопљеној крвљу својих отаца. Овим јунацима и мученицима, који су темељ наше отаџбине, нико није дао Србију на пешкеш, него су је борбом и крвљу својом изградили, а не као што су многи и многи сву своју територију као бакшиш добили. У великој борби која још предстоји Европи, борби коју је са свом својом херојском одлучношћу Вођа Рајха најавио, Срби морају живети и победити. Српски проблем ће решити време и европска победа, а не Тито, бољшевици или неки »шумци« који више не знају ни којој земљи припадају, ни под чијом се заставом и за чији рачун боре. МИЛАН Ђ. НЕДИЋ, армиски генерал

Перфидни Албион

Војни стручњак радио Лондона покушао је тобожњим војничким разлозима да оправда бомбардовање Ниша. По њему, жргве цивилног становништва су неопходне. Дакле, можемо очекивати и нова засипања бомбама шаших градова и насеља. Ово утолико пре, што Англоамериканци исто раде и са цивилним становништвом осталих својих „савезника". Немилосрдно руше градове по Француској, Белгији,, Холандији и Данској. Притом они се бране да то чине зато што у њима има индустрија, важних за вођење рата. Мсђутим, ако се блииже загледа онда се види да они руше

све одреда. И то не ради ратних, већ ради сасвим других циљева. Они би хтели да у Европи, порушеној и осиромашеној, после рата немају никаквих привредних такмаца. Идеал јеврејских шпекуланата Англоамерике је у томе да Европу доведу дотле да после рата буде принуђена да покупује Сву њихову бофл-робу, наравно по скупе паре. Зато је и препуштају бољшевизму, како би овај докусурио оно, што њиховим црнцима пилотима није успело у њиховом шенлучењу бомбама са висине уд пет хиљада метара. Сва она пренемагања, међутим у њиховим радио-говорима о

СТАЉИНОВА ЦРНВА

Нека ми надлежни опросте што се пачам у њихов посао. Ја мислим да им ми, лаици, ипак чинимо неку услугу и олакшавамо испуњавање њихових светих дуж ности, кад говоримо и пишемо о Богу, о Христу, о Светом Сави, о вери и цркви. Ми им на тај начин уштеђујемо и њихово, дра гоцено време које могу у миру и тишини, далеко од бурних догађаја овог пролазног света, посветити искључиво својим молит вама и спасу своје душе. Ја сам обема ногама већ у гробу. Као бивши српски државник, ја мислим у данашњим тренуцима прво на спас свога народа, па тек после на спас своје душе. Ако грешим, молим Бога да ми опрости. Мени је данас најпреча душа српске омладине. Није то више оиа омладина која је служила идолима лажног демократизма, рушилачког марксизма и најпосле злочиначког комунизма, поводећи се за жалосним примерима некадашње универзитетске омладине у бившој Југославији. Интернационализам је побеђен; национализам је ипак победио. И та победа је дело саме омладине. Нова српска омладина је запојена трајним вредностима српск-ог националног. духа, српске прошлости и српске патријархалне задружности. Она нема ничега заједничког са дегенерисаном комуиистичком омладином која упире очи у Москву, као ни са београдским англофилским снобовима код којих је, из дефетистичке понизности према Лондону, утрнуо сваки осећај младићског поноса и националног доето јанства. Данашњи узор праве српске омладине, то су млади српски добровољци који својим животима бране колевку својих отаца и крче пут Новој Србији. Они су народни хероји. Они су и најмлађи апостоли Светосавског православља које нам је продало ону једину истиниту моралну филозофију — оно највише вечно сазнање које нам је Христос својим божанским учењем откриоО, ви, српски добровољци! Ви сте младићи добре воље, ви смирено славите Бога на висини "I предано ширите мир и љубав међу браћом на земљи. Ви безгранично волите свој народ, не мрзећи друге народе, и зато ћете Божјом помоћу увек побеђивати свако зло. У знак дивљења и захвалности, ја вам упућујем ове редове, јер на првом месту. желим вас да сачувам од сваке спољне обмане којом аморални, анационални и атеистички бољшевизам хоће да отрује Православље. * * * Бољшевизам је поникао из лажне доктрине Карла Маркса, I надахнуте исконском јеврејском ; мржњом према Христу, хришћанскоме Богу и хришћанском мо-

.Написао:.

Др М, Спалајковић

ралу. Од кад «е Стаљин налази на челу Совјетске Уније, он је ап солутни шеф комунистичког режи ма у Русији и врховни заштитник „Савеза активних безбожника". Ни до данас тај савез није ни распуштен ни забрањен. Стаљин је властолаубив, препреден и свиреп. Он сад претеидује и на цео Балкан. Он добро познаје русофилску сентименталност и лаковерност српског народа. И по савету из Лондона и Вашингтона, он сад покушава да се пред православним народима на Балкану појави у улози православних руских царева из древнога Кремља у некадашњој престоној белој Москви. Измена совјетског Устава, објављена 4 септембра 1943, о првобитно предвиђеној али никад неоствареној слободи вере, односи се искључиво на руску православну цркву која ће се у будуће толерирати у Совјетској Унији. Чисто империјалистички планови нагнали су Стаљина на ту уставну измену. Садашњи се рат води против Совјетске Уније као жаришта комунистичке идеологије, а ту идеологију сузбијају и совјетски савезници, Енглези и Американци, пошто она својим прогањањем хришћанске религије узбуњује такође савест тих народа. Тим поводом Пестер ЈЈојд (од 2 септембра 1943, вечерње издање), у чланку „Стаљин и слобода вере", између осталога истиче и овај совјетски политички смер: „Стаљин је морао на основу искуства напустити наду, да ђе бољшевичка пропаганда бити добро оружје за проширење његових планова у свесловенском духу и тако је само по себи дошло до тога да се, успоставља-

њем цркве у њезина стара права, појачала привлачна моћ Русије за слсвенске народе Источ.не и Југоисточне Европе. Тако би могло измирење с црквом, како је то замислио Стаљин, не само појачати везу пријатељства са савезницима, него дОпринети и пробуђењу свесловенске идеје... Руски архијереји у прогонству — митрополити Евологије и Серафим у Берлину, као и православни центри у Паризу и Карловцима — неће се завести празним московским геслима. Савезничким и православним балканским народима као и балтичким државама биђе ствар приказана, као да је за цркву у Русији наступило ново доба и ново раздобље. Могуће је, да ће Стаљин у Русији наћи црквена лица која ће се заложити за ову ствар, која је — како се види — сасвим империјалистичка. У иносхранству међутим, објективни ће посматрачи сигур.но прозрети, да ствар верске слободе у Русији није постигла никакав стварни успех'%. У Журнал де Женев, под насловом „Совјетски устав и верска слобода", познати швајцарски публицист, Теодор Обер, тврди да /је митрополит Сергије већ од 1929 године позивао православне Русе на оданост совјетском режиму. „Он је устоличен са С.таљиновим пристанком за патријарха свих Руса. Да ли ђе моћи црквом управљати, покоравајући се искључиво Господу, ако остане одан према совјетском режиму?" На то питање, Тбодор Обер даје овај одговор: „Како устав допушта антирелигиозну пропаганду значи да ће држава тој пропаганди осигурати 'потребна средства, а пре свега штампарије и хартију, којима у Совјетском Савезу располаже једино држава. Али штампарије и

(Наставак на 4-тој страни)

правди ,слободи, равноправности, све је то бацање прашнне у очи. То је за оне будале, које се олако хватају на тај јевтин лепак. Нису узалуд још стари Кел• ти називали Енглезе „перфидни Албион", ш^о преведено на српски значи „препредени веролом ници".