Српски народ
'
ЖКнша^.ша плаћвш у
РПСКИ
НЕДЕЉНИ ЛИСТ
Бр. 49
Гвд. II
Београд, 18 децембра 1943 ПРИМЕРАК ДИНАРА
БРХУНДЦ КАМУФЛАЖЕ
Позната |е ствар када се у немему сувише претера, да се често постизава супротно дејство од онога што се желело. То нарочито важи у погледу пропаганде, где треба још пажљивије водити рачуна о том психолошком моменту. Можемо рећи да је московска пропаганда у својој познатој безобзирности прекршила ово правило и зато њени блефови сада шкоде њеним намерама према нашој земљи. Мислимо нарочито на поступак Москве у случају образовања т. зв. »југословенске владе« Тмто—Рибар, као и на њено држање према Краљу Петру. Пропагандна камуфлажа је прешла границе дозвољеног и сада је свакоме провидна и јасна Стаљинова игра. Никога неће он данас преварити да није он дао миг за формирање владе »с коца и конопца« која има за циљ уништавање Срлства, иако сада притворно објављује да признаје »владу« Тито—Рибар. Кад св зна ко је Тито и ко су његови главни помагачи, да су они слепи извршиоци Стаљинових наредаба, онда ово признање свршеног чина претставља баш тај врхунац камуфлаже, која услед претераности, не успева вишв никога да превари, него напротив осветљава праву ствар. ност. Зато данас свакоме је јасно без икаквог даљег доказивања да је »влада« »маршала« Тита послушно оружје Комимтернв која у овоме простору треба да Оу зведе бољшевизацију, а у прврм Реду да сломијв отпор српскога народа, који се показао као наЈвећа сметња извођењу овога плана. Исто тако та безобзирна камуфлажа, којом св Кремљ служи не дејствује ни у покушају да се' искористи један монарх и монархистичко осе&ање једнога народа. После камуфлаже са царским заставама, са православним патријархом, дошао је покушај камуфлаже и са монархијом. Али јасно је да ту нико неће насести. Кад не изазива револт човек може само да се насмеје на позив »маршала« Тита да Краљ Петар дође у његов шумски стан и да му његови крвави бандити буду гарда, која треба да бди над њим. То прелази већ у гротеску и свет се мора револтирати, кад види како га Москза третира као малоумну будалу, којој се може сервирати и најглупљи блеф. Данас и детету је познато да се совјетизам и монархизам апсолутно искључују, да Москва јесте џелат свију монарха и зато је то једна од најмање успелих камуфлажа. Овај покушај само сведочи колико је Москва безобзирна у и-
ТИТО БЕЗ МАСКЕ
Тито св мм(в зауставио на простом проглашавању своје »владе». Он је отишао много даље и јасно открио кога претставља и у име кога жели да ради. Истина, у првом моменту, из Лондона су покушали да камуфлирају Титов подухват желећи да га прикажу као израз тежњи народа за ослобођењем и као готовост тога народа, да продужи борбу која га. је и до сада коштала веома много. Неупоредиво више него Енглезе и Американце, а процентуално више него и Совјетску УниЈУ- Лондонски »ТаЈмс«, орган енглвске владе, иапмсао је у прошлу суботу један чланак у коме се оиггро окомио на владу у Каиру и на њене експозитуре у земљи. Он је отишао и много даље па је владу Божидара Пурива огласио за фупу људи која никога не претставља у земљи. Рекао је, да она претставља само неколико туцета официра, чиновника и дипломата. Није пропустио да нагласи како Титова влада претставља све националне, расне, религиозне и политичке групе. Ово »расне« треба да се односи на јевреје, Јер се, иначе, не би могло разумети. Тито је, међутим, пожурио да демантује »Тајмс« и да својкм новим пријатељима у Енглеској и Америци обЈави у име кога о« ради. То Је учинио давањем декларације у име своЈе владв и, нарочито, проглашавањем устава »мове Југославије«. Нама јв познато девет тачака тога устава и по њима се може потпуно мирно роЦн, да Је оваЈ устав проста ммитациЈа совЈетског устава. У првоЈ тачци св истиче како се нова Југославија заснива на равноправности свих народности које у њоЈ живе. То је речено и у уставу Совјетске уније, али овде има Један посебан смисао који нас нарочито интересује: ср^Јски етнички простор подељен Је на пет република, док су хрватски м словеначкм простор остали етничкм неразбијени. Овим се најбоље изражава сммсао Титове акциЈе и намере његове владе. Не би се, на основу овога, мо-
скориш&авању сретстава да постигне свој циљ м колико јој је стало да превари и заведе Још једном српски народ, да би лакше постигла његово уништење. Свима овим блефовима она хоће да га као опиЈе, да ослаби његову непомирљивост према комунизму. Игра |е и сувише провидна и ова бољшевичка камуфлажа јесте најбоља пропаганда противу Совјета, који тако руше сами себв. »С-Н«
гао ре1кМ да |е Тнту н његовим сараднмцмма толмко важно да остмре бољшевмчкм поредак колико да разбију, онеспособе м уимште српскм народ. На бољшевизам мирише и друга тачка Титова устава. У њој је речено да антмфашистмчкм савет има право да за време рата издвје законе. Пре свега сам назив. антифашистички беспредметан је, јер се зна, да у Југославији није било фашизма нмти га има и данас у било ком облику. Наступ^. јуКи са паролом: »Смрт фашизму — слобода народу« Титови »осло бодиоци« отворено признају да су обични експоненти Коминтерне, која у Совјетској унији гледа базу остварења светскв револуцијв. У трећој тачци се говори о претседништву које је главно управно и законодавно тело. И то је обична копија бољшевичког устава и статута бољшевичке партије. То није ништа друго него ЦИК из совјетског устава коме су дата велика овлашкења. У 17 чла ну партијских статута бољшевичке партије речено је: »ЦИК Совјетске уније издаје законе, декрете, наредбе и распоређења, сједињује у себи законодавни и управни рад у Унији совјетских социјалистичких република и одређује компетентност президијума ЦИК-а и врховног савета народне привреде«. У 24 члану статута речено је: »ЦИК управља радом централних Совјета и ванпартиЈских организација преко партијских секција«. Кагановић, предодређени наследник Стаљича на положаЈу генералног секретара партије, објаснио је дужност ЦИК-а овако: »ЦИК руководи целом политичком идеологијом и организаторским животом партије. Уколико наша партија влада ■ у СовјетскоЈ републици утолико ЦИК управља совјетском државом«. Ово је исто речено и у 4 тачци Титова устава где се одређују права президиЈума. По 25 члану партијских статута Централни комитет формира за
СТАВ СРПСНЕ ВЛАДЕ Београд, 18 децембра 1943 г. Поводом образовања такозване југословенске народно ослободилачке владе са Иваном Рибаром и Јосипом Брозом-Титом на челу, Српска влада објавила је 18 ов. м. следеће саопштеше: •Партизанско-комунмстичка впада Иванз Рибара и Јосила Броза-Тита, образована на територији бивше Југославије, лише на је сваког моралног, правног и попитичког основа, да говори у мме српског народа. Створена по налогу Москве, а подржавана од Лондона и Вашингтона, са циљем да постане упориште за комунистичку депатност на територији, коју Совјети хоће да приграбе за себе, та такозвана југословенска народна ослободилачка влада јесте у ствари скуп професионалних терориста, у служби Москве. Они својим неделима тешко угрожавају мир и опстанак свих балканских нареда, а у првом реду српског народа, који се на живот и смрт бори са комунистичком опасношћу на целом свом национапном простору. Поменута партизанско-комунистичка влада има се сматрати као нов покушај Совјета, да помуте националну свест српског народа и искористе га за своје паклене империјалистичке плакове. Сам избор личности за ову најновију совјетску смутњу то довољно доказује. Српска влада Народног спаса уверена је, да тумачи праву мисао и осећање целокупног српског народа, када у име његово диже пред светском јавношћу .свој глас противу непријатеља европске цивипизације у овом делу нашег контмнента, прсдвођених од Јосипа Броза-Тита и осталих московских приврженика. Окупљен око владе Народног Спаса у једиом јединственом националном фронту, српски народ има1 >е снаге и сретстава, да се одупре свима покушајима Совјета и њихових партмзана који хо1;е да сломе његов национални отпор и поколебају његову веру у слободан живот.«
политички рад посебан политички биро. Тај се биро назива »Полмтбиро«. Он је законодавна инстанца у истом смислу који му је дат у Титовом уставу. Стаљин је сам објаснио важност Полит-бироа када је рекао: »Полит биро је највећи орган не државе, него партије, али је партија руководна моћ у држави«. По 29 члану партијских статута: »Президијум ЦИК-а у удружењу Совјетских социјалистичких република је у међувремену између седница ЦИК-а највећи законодавни, управни и административни орган власти у Савезу совјетских социјалистичких република«. И ту се,' дакле, Титов устав потпуно поклапа са уставом бољшевичке партије. У Титовом уставу говори се о националном комитету који ће бити извршни орган. То није ништа друго него поновљен 37 члан бољшевичких статута у коме
се каже: »Савет народних комесара је управни и административни орган ЦИК-а Уније совјетских социјалистичких република«. Као такав он у својим рукама држи сву егзекутиву. Да не би оставио у заблуди о\е који желе да буду преварени и да се заваравају илузијама да се овде ради о некој демократској влади, која има ослободилачке намере Тито је назвао изврЦже органе I националног савета /комесарима. И то је потпуно по совјетском уставу. Једина је разлика у томе што Тито зове ов^Г ' орган националним комитетом, а / Москви га зову Саветом народних комесара. Али то, ни почему, не мења суштину ствари. Да није ништа друго учинио Тито је овим уставом јасно открио позадину из које је произашла његова »влада«. Та је позадина бољшевичка. Када »Тајмс« пише да ова појава претставља спонтани израз тежње за ослобођењем онда он свесно говори неистину. Исто онако као што говори неистину када каже да је фантастично називати Титове банде комунистим« и терористима. У коликој су мери они и једно и друго то најбоље зна српски народ који јв оштрицу њихова беса и немилосрдности осетио на себи. Зна српски народ да је главни циљ Титове акције истребљење свесних националних снага.
/