Српски народ
Ограт 1
/ СРПСКИ НАГОД
П децеибра 1943
Недељни преглед међународних догађаја
Савез Моснве са Бенешогл Дипломатска пракса вознаје родна етрашса. Турска снољва
т г
вззез више држава, савез три или два суверена организмац али сада је склопљен савез једног организма. Једна држава потписује савезнички уговор са непостојећим величинама. СССР сту. пио је у савезничке односе Чехословачком, или боље ре ' но са. Бенешом. Можемо претпоставити да неш заступа чешку емиграцију Можемо претпоставити да има неколико Бенешових присталица и у средини чешког народа. Али Бенеш нема никакав мандат од оне групе народа која је бида вевана у оквиру Чехословачке. Словаци су недвосмислено испољили своју антипати.ју према тој држави V којо.ј су се мучно борили против чешких хегемонистач Карпал-оруси тежили су отцепљењу још за време процвата те државе. Судетска земља је одушевљено ушла у састав Немачког Рајха, и нсприродна је мисао да се та област стави под заповест Бенеша. За стаарање Чехослоаачке не постоје никакви природни услови. Бенеш претставља једну фан тазију која се не може остварити. Стзљин потписује уговор са претставником фантазије. Стаљин одлично познаје те чињенице. Он није неки сањалица који се може дати заварати фантазијама. Он је свестан илузорности Бенеша, али ипак прави савез са том илузијом. Њему није потребан Бенеш као политичка појава, већ му треба са^ мо једна реченица из тог чуд-Ц новатог уговора између њега Бенеша, наиме она реченица у којој су се „високе стране" обавезале да указу.ју узајамну во-Ц ...ну и другу помоћ. Ова обавееа, кли боље речено право да указује помоћ Бенешовој илузији је потребно Стаљину за будућт времена када би он хтео, у слу-
ча ,1у завршетка рата, да се узут че у централну Европу. •'•■' Ова.ј дипломатски курио ^ЈЈтет ■— савез једног — иЛересантан је само са тог гледишта шго елужи као. још један доказ дз је Енглеска избачена из Европе као политички режисер и да ,1е режија препуштена Стаљину., Бенешев „савез" са Стаљииом д# једно од јаја снешених V Техбч, рану. Енглески часопис „Најнтед еенчури енд афтер" назива Бенеша Стаљиновим пресумптивним комесаром. Бенешу је све' једно из чијих ћ'е руку добити власт, из Черчилових или Стаљипових, главно да дрбије влаИ,' •М1р по цену остављања свог рођенот народа под совјетски 1'СРОП. Московски корак према Беиешу може се сматрати за први корак совјетске послератне поЈгатике. Што се тиче ратне политике, Совјети препуштају својим пријатељима да врше потребне, али сумњиве задатке. Сумњиве зато што нема никаквих шанса за успех. .Ш конференцији у Техеран.у решено де било да се упути ултиматум појединим европским народима'. Совјети нису дали свој потпис, под тај ултиматум, Енглези су се такође склонили V номрчину, с на бину је изишао КорцелХал који је изнео комичан захтев према Бугарској, Румунији и Ма ђарској. Ова.ј захтев није само комичан. Ои је и трагичан. Јер је враћен гадним прдтњама недостој'ни.4 претставника дрл<аве ко' се тобоже борИ за демократију. Те претње нису имале дејства. Ово техеранско јаје испало је мућак. Још једно ја.је разбило ее у Каиру. Из изјаве Менем^нџоглуа, као и из писања турскк нгтампе, јасно се види да је,дд/ кушај пресије цд Турску остао без успеха Турска политика ,је остала на ,»!'—•■» орчх л'" > *ктива којв је дила
ПОЧЕТАК КРАЈА
политика остаје непромењена. Неуспех су доживелн непријатељи Европе и по пољском пита.њу. Уговор између Москве и Бенеша, или боље речено протокол уз та.ј уговор, предвиђа могућност приступања и еми 1 грантске пољске владе том са"везу. ТТољска емигрантска група која се назива владом одмах ле на то одговорила да би она радо пристала на потписивањедаквог уговора, али под усјј О вом дз Совјетска Уни.Га" призна ш»л>ски интегритет и пољске границе од пре јесени 1939 године. Међутим, сазнаје се са поти®нс> несумњивом тачношћу да ЧМсословгика ко.ја ,је замишљена од стране Стаљина и Бенеша треба да има једну веома пространу граничну линију са Совјетском Унијом. Да.бн..се- тжм■ ПШИШ^ линнда стпорита. Сов.јети треГ да имају своју грацицу не источ но од Галиције, већ западно од ТалИцнде, на Кдацатима. След^ ствено,. Срвјети сматраЈу да и.мају,.лраво да. прнове окупацш;/. знзтног дела Пољске. коју су иззршшш- 1939 године. Пол,ска емигра.нтска влада ик поизна1е те совјетске .империја-, ; листичке аспирације, и зато нс 1 ДУ из ваздуха на Немачки Ра, х ; ссцовањем на бољшевичку карту, може бити говора о проширешу: јер су промагаиле еф ::ат, пошто : нсивећи у тврдом уверењу, да садашњет с."«е«а М 'кге! је у тој психози ва:.<душног бом увек има врсмсиа за ретерирање. и теоретског Прага још и на те ј бдрзовања, борба нсрава греба ј Он жели да иде до крајње гра оретску Варшаву. лостигие свој Овај став групе пол.ских еми-; 13 ла Д° СТИГН( - св јј. у. Тада би имала
После конфереицкЈе 7 Тебрису ситуација постаје све јасннја. Има изгледа да ће се још у току ове зиме ствари поставити на своје место онако, како то н заслужују. Борба нерава је подбацила и није дала оне резултате, који су се отуда очекивали. Чак, после Тебриса, завршила се свађом између Американаца и Сојета с једне стране и Енглеза, друге стране. Као што је франуски дисидент генерал Де Гол нзвукао асуру Енглезима у Либанону својим превентивним мерама противу владе и парламента у Либанону, па изазвао сав муслимански свет противу Еигле ; а, тако је сада агенција Рајтер Лисабона открила пре времерад конференције у Тебрису њене резултате унапред учинн тга ништавним. То су крајњи резчлтати борбе нерава. ЈСап, Енглези жале оне жртве које су пале у ганстерском напв
сада шзчнаш руш да А■ сс савез одржао и да се Нре времена не би распао. Наравно, то је он чинио на рачун Европе, за коју иначе, нема никаквог осећања. Черчид, као познати огорчени противник бољшевизма, при скочио му је у индат и великодушно теслнмио половину источне Европе, задржавајући за себе и Енглеску, западни део. Међутим, Черчил се и ту преварио, јер ни једна држава западне Европе, неће више да чује за енглеско пријатељство, а гаранције вешају о врбов клин, док с друге страие, Москва му је поновила свој захтев: кнкакав бедем држава између ње и Европе, то јест, Москва неће унапред да каже Черчилу, где мисли да се јаустави. Тажо су Черчилови пла нови осуђени на потпуну пропаст. Овахв сигупагоамла је Черчила, да продј д^н са својим
инаци ! ;а она
граиата, коди као конлицио си КЈсгГ">!он сматрлду ус пос тгв Љ а :'-'"" ј 1№(дл1с(>Но8б поза мн.гг р Чсрчи
/ре^ратиих пол."КИХ„содЦИ]Ја». вепма иитсре''.:их;л Ичт-;ан зато, јнто потпуно личн а Бенеш/™е аспираииде да
влспоста^Н бипша Чехословачка.|свађа међу „коалнрцвма' н: <ра-
нице повлађиваља н уступака ирвено.ј М. пи, да би натерао Псмачку ка попуштање, која би искоргастио у своје сврхе. Како му је 1:.:ма<'ка дала на знање и раније и сада преко др Дигриха. 1.1 је Ч. рчи :ов рачун скроз повича де врло см. ним стш Чгр грешан, нас сада инт.рссује, где чнла и пруждпа матсрија 1а за . је та срс.ница, прско које Черчил баеним илустроваиим часописнмг . не сме да пређе и да лн ће он
; д.а своме побслнику ' ,на колена", ова :о је : испаљен у празно
Нсм"цима ћор фишс : Међусобна
Личи ч/к и V летољима. Ка «-1то'"Т1е посго/и услов за сте ње народа и племенз V чекосл^ вачки мидер, тако исто не посто ј и психолошка и политичкз мо-^у Дмерици да се мало иашале н, го уочити на време или. ће за доцнити? Јер НКко живи на овом
■ ,«!•' ! г^ћност ла се васпостави пре'|рачун новог Наполечиа у лнцу #атна Пољска. Ујкрд1иН11Н• .к?|»Ј/ енгле ск 0Г премијера Черчила. г <су били, 1019 .г^инелилом.^нлл;; ова прашина која се по'ивни у састс.з По.гске. а коди с,' ипак онда могли да се нададу дигла око састанка прво у Каиизвесним могућностима да се живи, имају сада неодол>иву антипатију према Пољскод. Већ о-
во чини немогућим васпостгвљање Пољске о коме сањају не са'№ ј пољски емигранти,.већ..н,.ДШ | ^&но&мевикаииа, ,Та сањарења су ,'Цспољавање реакциона.рних намера које су теме свих садашњих ратних и послератних планова непријатеља Европе. Они ратују за реакциду. Ра.тују за васпостављање онога шта је било, шта де умрло, јер ниј^Г закрпити не могу. ваљало. Они, ратуду против на-, у ^ " ■ Дко де ко сложио кад год роговб у врећи, то ће се једног дана
ру, затим у Тебрису крај Техерана, открила је сву трулеж једне заједнице која ништа заједничког нема. Напротив, супротности су толико велике, да су конферисања Черчила у Канади са Рузвелтом, па продужена у Вашингтону, затим, састанак у Казабланци, па у Москви, Каиру и напослетку у Тебрису, само крпарење рупа којих тако мно-
претка, против идеда коде би м гле да доведу до организовања европског живота на бољод, срећ нијој, природнијод бази, него гито де бава версадских начела/ Непридатељи Европе су њени непридатељи не само зато што имаду извесних империјалних или капиталистичких аспирацида теш них по Европу, већ углавном зато што хоће да натуре Европи реакцију. { Европа неће реакцију. Ово је најбоље изразио у свом говору министар Рајха др Рибентроп, који де дасно, недвосмислено и потпуно отворено изнео оне мисли које претстављаду темељ садашње политике Радха према Европи. Нови Поредак коди ће се остварити у Европи, а коди се већ остварује уколико то водне нрилике допуштаду, даће наридима Европе животни простор коди одговара њиховод народној .снази и њиховод способности. У једнод овпквод европскод задедници, сваки народ коди де искрено спреман на сарадњу, заузеће место које му припада. Културни живот сваког наро да биће обогаћен духовном ра^меном са другим народима. И у, Лултурном животу, као и у ег^вномском, као и у политичком, дтарриће се заједница заснована »"■ свести о свроцскоЈ солидар
сложити московски бољшевици "с/ англосаксонским плутократама и јеврејским капиталистима Енглеске и Америке. Размимоилажења су тако велика, да је право чудо како се коалиција 'могла и досад одржати.
свету, не може нас уверити да интереси империјалистичке н плу тократске Енглеске хармонирају са бољшевичким интересима и да је савез између ове две земље, нешто природно и логично! Превара се мора обелоданити што пре, ккко би остали свет мо гао изаћи из ћор-сокака у који га је увео овај политички пелива#, узимајући на себе улогу невилог јагњета или новопеченог бољшевика! Тако исто, нас иитересује гест краља Фарука у Каиру, који се извинио, што је спречен болешћу, те не може примкти претсед ника Рузвелта. Је ли та иницијатива дошла са египатске стране или је то урађено по мигу Черчила? И ако има много оправ даних разлога да верујемо у спонтани револт египатског народа, који је преко свога краља
Рузвелт је био тај који је до- учинио један протестан гест
вост*
МЕС
Цашмишм рашици св
»бог умока амеркчке »ојскс у Африку, не примајући посету Рузвелта, чини нам се да ту има мало и енглеског масла. Долазак америчких трупа у Африку, њихово мешање у француске ствари, узимање база, осећај осталих свих, да у њима виде господаре а не савезнике који су ту само привремено., бацило је у бригу Черчила и сасвим је могуће, да у гесту краља Фарука, није изостао и његов савет. Хтело се дати на знање Рузвелту, да су његове трупе и мешање у афричке ствари, непожељне за афричке народе, чија је легитим ност несумњива. Рузвелт је то добро разумео. У место краља Фарука на полнтичку позорницу ступио јс Инени, претседиик Турске репу. блике и он је одржао састанак са претседником Рузвелтом. Ми смо одмах разумели целу ствар. Требало је са Рузвелтом да говори овлашћени претставник муслиманског света, а то је педесет милиона уједињених народа Тур ске, Либанона, Египта и Трансјорданије. И Инени је говорио са пуно ауторитета, у толико је тај састанак значајнији од оне сумњиве конференције Чанкајшека, Рузвелта и Черчила. Тешко је рећи о чему се на том састанку разговарало, али с обзиром на све скупне догађаје који су се одиграли на Средњем истоку у последње време, изгледа да је Рузвелт добио добру лекцију или бар један расхлађујући туш. Сви ови догађаји ако се узму у правилну оцену, довешће нас до закључка, да коалирана кола која су досада много шкрипела, не могу даље. Политички аутобус Черчила застао је н не може да макне даље, разлаз је неминован. Дипломатска жонглирања Черчила престала су да заннмају свет и он сам осећа да му је дошао крај. На неку страку мора да скрене, јер се опасности гомилају сваког часа све више и више и прете да сво његово ваздушасто зидање кула, претворе у ништавило. Ова дипломатска ужурбаност, ови учестали састанци без практичних резултата, ове лудачке претње и очајни позиви победничком немач ком народу на капитулацију, све то скупа, открива слабост Черчила и наговештава нам почетак свршетка. Черчил је све закувао, све Је он запетљао, на њега је ред да покуса што је закувао, да размрси што је запетљао. Цео свет, то од њега очекује! Б. Н.
ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Волибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Сткнкови^ из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке). Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплата 36 динара шаље се преко »Пресе«, « д. Влајковићева 8.