Српски народ

19 деџембра 1943

СРПСКИ НАРОП

Страпа 3

ЗАВЕРА Англо-американци као да терају тегу и са нашом емиграцијом и са целим српским народом! Прво су, „у знак захвалности", отерали Симовића и пучисте; затим су остале наше политичаре у емиграцији назвали „реакциоиарском кликом"; усто су Дражу Михајловића оставили на цедилу претпостављаЈ^ћи њему партизане и „маршала" Тита; да би најзад и сам престо Краљев довели у питање, остављајући да се сам народ после рата изјасни о облику владавине. Какав пак српски народ треба да изгледа после рата најбоље се види по томе, што његово „спасење" треба да донесе Хрват Јосип Броз са Мошом Пијадом као претстав ником Срба! Народ који је као своје претставнике имао своје најбоље расне синове: једног Обилића, једног Карађорђа, једног војводу Путника, треба сада да спадне на једног опскурног београдског јеврејина! Све је то једна страшна и одвратна завера против самог постојања српског народа! Та ]е завера почела још онога дана када је Југославија за туђе интересе гурнута у рат, с тим да српски народ својом крвљу плати рачун те безумне авантуре. Но и то им је било мало. Преко Лондонског радиа свакодневно Срби су позивани на устанаж, на саботажу, а колико јуче чули смо из уста емигрантске владе у Каиру да су све то Аесрби саветовали Србима, {ер она није имала никаквог јавног средства за општење са српским народом. И као врхунац ове трагикомедије долази одлазак Брозове делегације у Каиро да позове Краља Петра да дође и да се као номинални шеф стави иа чело партизанског покрета и партизане, састављене од белосветског комунистичког одоша, новеде у борбу против свог властитог народа! Сличан цииизам светска историја још није забележила. Мисле ли Англоамериканци одиста да су српском народу свраке попиле мозак или пак ствари терају до бесмислености како би се и последњи зглуђени Србин најзад опаметио? Или све то чине ради тога како би прикрили јаз ко|и између њих и Совјета постоји давно пре састанка у Москви? Добро би било кад би се не само српски народ већ и остали европски народи позабавили м?ло овим питањем. Онда би престали да наседају англоспксонском егоизму, коЈи је с.ебе ради готов да жртвује и Европу, и њеиу цивилизаци'у, па и сгио посто1ање европских народа. ВЕЛИБОР ЈОНИЋ

„Влада" узурпатора без народног озлашћења

Наши привредници о Титозој влади

Самовласно прокламована Тито-Рибарова такозвана „ослободилачка", а у ствари комунистичка влада, у којој прави Срби . нису такорећи уопште заступљени, а најмање лицима која би имала ма какве квалификације да делају у име народа, изазвала је у целој Србији оправдани револт, који је дошао до изражаја у свима нашим круговима, међу политичарима исто као и међу привредницима, у градовима исто као и на селу. Да бисмо имали јасну слику одјека у привредним круговима Уредништво СРПСКОГ НАРОДА обратило се угледним претставницима наше привреде, који су махом изразили своје најнеповољније мишљење и подвукли опасност, која преко те и такве владе прети уништењем српског народа. Противу српског народа Познати наш привредник и јавни радник, претседник Занатске коморе Милан Стојановић изјавио нам је:

— Сазнање које је цео српски народ добио пре неколико дана, да су Тито—Рибар образовали југословенску „ослободилач ку владу" растресло је све српске духове и сада много јасније виде да је такозвана енглескоамериканска демократија блеф

који има за циљ само да њихов бескрупулозни империјализам прикрије. — Ако цео наш народ није до сада могао да нађе прави пут после ових догађаја он ће га сигурно наћи и њиме поштено ићи. Ангдо-американска пропа-

ганда је стално тврдила да воде овај рат ради обезбеђења демократске слободе свих народа. Међутим, они су најречитије сами себе демантовали што нам на мећу једну владу узурпатора који никад нису имали легитима• цију нашег народа. Ниједан од гих људи никакву улогу није играо у прошлости у нашем јавном животу. Владе у појединим земљама долазе или као уредно од народа легализоване, или пугем револуције, које уз нарочито учешће народа или прећутно буду примљене. Влада Тито-Рибар ни.је добила ни на који начин пристанак нашсг народа да над њим влада. И не само то, већ српски народ на целом простран ству бивше Југославије није се изјаснио за систем који ТитоРибар проповедају. Овај догађај потврђује да је Англо-Американцима стало до својих интереса, па ма то било и у друштву са јед.ним Титом,

који је уз то главни кривап за безбројне жртве које је наш народ поднео. Они су под маскои ослободилаца придобили известан број Срба благодарећи опасностима које су им запретш• ле на њиховом огњишту и због којих су се нашли у збеговима. У српским селима и градовима апсолутну већину сачињава мали човек и према томе наше друштво није проткано .финансиј• ском плутократијом, па из тих разлога и нема материјалне подлоге за Титову идеологију Наш мали човек жели само мир и ред и зна да до тога може доћи у својој земљи, ако тај мир и ред сам чува, а не ако у њој владл грађански џат. Ја све ово подвлачим као човек који више од четврт века јавно ради у име *тог малог човека и познавајући његову здраву памет верујем да ће он допринети да се ослободи Титове идеологије."

„Сада Срби треба да буду сложни..

н

Тако исто угледни београдски привредмик из трговачких редова, Недељко Савић. претседник Савеза трговачких удружења, из јавио је: — Овај догађај није ме нимало изненадио, јер се из њега оцртава намера која ие претставља за нас ништа ново, али је ипак као догађај довољан да Србе потсети на нешто што су они до сада у великој мери пренебрегли, а то је, да буду сложни. И у краљевини Југославији по казивале су се тежње да се српски народ поцепа и да се територија на којој је о.н нпстањен што више подели. Нажалост у овоме се успело, јер српски народ није био увек политички компактан, што је доводило до тешких последица за његово битисање. Да није тај случај био српски би народ многу своју невољу благовремено отклонио. Из одредаба такозваног „Уста ва", који је донела и објавила „влада" Тито—Рибар, види се да

се предвиђа федеративна будућа Југословенска држава у коју улазе Србија, Хрватска, Словеначка, Босна и Херцеговина, Црна Гора са Санџаком и Македонија. Јасно је дакле, да се само Србија цепа на неке народе који не постоје. Чуди ме само што нису у подели ишли још даље, па да одвоје Стари Влах, Шумадију и остале делове Србије. Јер, кад су могли измислити босанско-хер цеговачки народ, црногорски на-

род и македонски народ, што не би у том погледу ишли и даље. Природно је да, кад српски народ у тој „влади" претставља Моша Пијаде, за кога се каже да је Србин, онда није никакво чудо што се од српског народа прави група народа. Ово треба нас Србе да уразуми и да се оканимо једаред ситног и тесногрудног странчарења, па да сада у овим врло тешким временима имамо пред очима са-

мо свој српски интерес и будућност свог српског народа. На тај начин једино ћемо наћи свој пут и доказати и пријатељима и непријатељима нашег народа да смо ми Срби и по нашој прошлости и по нашем великом страдању у садашњости зрели да управљамо својом судбином и да нас у том погледу оставе на миру они који нису овлашћени нити да нас претстављају, нити да у наше име говоре.

НЕСРБИ БОДЕ ПАРТИЗАНЕ

това влада „с коца и конопца" дошла је са паролом да ради на „ослобођењу" српског народа. Међутим, свако зна њен праеи циљ да изазове нереде у овом простору и да припреми те рен за совјетизацију ових крајева. Колико њој лежи на срцу судбина српског народа и његова „слобода" може се најбоље видети из њенога састава у ко-

Конференција у Техерану

Прмча иа »1Ш но&и«

ме српски народ претставља јеврејин Моша Пијаде, поред једнога амбициознога слабића и једнога пијанога распопа, док су сви остали све сами Несрби. Поч нимо са кандидатом за црвеног диктатора на Балкану — са Ти| том. Крвави комунистички џелат, под чијом су'командом партизан ске руље побиле толике српске националисте по Србији, ЦрноЈ Гори и' осталим крајевима, вођа црвеног гтировања, које је толико зла нанело напаћеном српском народу, самопроизвелени „маршал" Тито, јесте Хрват и зове се ЈОСИП БРОЗ. ИВАН РИБАР, самозвани поглавар пројектоване балканске совјетије и дојучерањи претседник извршног одбора „антифашистичког већа народног ослобоЈ ј^г>а Југославије", Јесте ка»»уфлирани хрватски .јеврејин. ( 41демо даље. Несрби су и вође комунистичке партије, у чијим је рукама Титова влада. То се види и по самим њиховим именима: МАРКО ОРЈЕКОВИЋ, члан ЦККПЈ; ! ЈОСИП КРЕШ. члан ЦККПЈ; ПАВАО ПАВО. члан ЦККПЈ; Ј АНКА БУТОВАЦ, члан ЦККПЈ,' , ЖАЈА. члан ЦККПЈ; и ЈОСИП ВЛАКОВИЋ, члан Ц. К.К.П.Ј... Да видимо воћство „војске", предводник" оних крвавих првених руља. Ево њихових имена

која говоре боље него све крште нице колико су они Срби: ВИЦКО КРСТУЛОВИЋ, коман дант IV оперативне зоне; КОСТА НАЂ, комунистички „ђенерал" и командант „пролетерске дивизије"; ЈОСИП ШКОРПНИК, комунистички „ђенерал" и командант „пролетерске дивизије"; ИВАН БОРТНИК, комунистички „пуковник" и командант „ударне бригаде"; ОЏА МУЈИЋ, командант „Мајевачке народно - ослободилачке бригаде"; ЈУРИЦА ГРАУШНИК, начелник штаба Покупско-жумберачког одбора; ПАУЛ ПАП, командант „проле терске бригаде" итд. итд. Кад погледамо листу „политичких комесара" партизанске „војске", видећемо по њиховим именима колико су они Срби. Ево имена неколицине најзначајнијих: ВЛАДИМИР БАКАРИЋ, политички комесар Хрватске; ШИМА БАЛЕН, политички комесар V бригаде Хрватске; ОСМАН КАРАБЕГОВИЋ, политком I Босанског корпуса; ОСКАР ДАНОН, политички ко месар II дивизије; ВАЈНЕР, политички комесар Сремске ударне бригаде итд- итд. Пре састава Стаљинове владе „с коца и конопца" на челу партизанског покрета био је „вели(Наставак на 5-ој странв)