Српски народ

Пештарина ллаћена у готоау

РПСКИ

.НЕДЕЉНИ ЛИСТ

Бр. $0

Год. II

Београд, 25 децембра 1943 ПРИМЕРАК 4,— ДИНАРА

РДСПЕЋЕ СРПСТВД НД СРПУ И ЧЕКИЋУ

Не улазећи у разлоге политике коју води Енглеска према евојим дојучерашњим савезницима- из бивше Југославије, политике чија је колебљивост и конфузност целом свету позната, српски народ мора бити забринут за судбину коју му његови непријгтељи спремају. Ако посматрамо редом догађаје како су се одигравали од 27 марта 1941 године до последњих дана, можемо јасно уочити сву перфидност енглеске политике према балканским земља.ма, а нарочито према бившој Југославији, која је баш под потстицајем еИглеске политике онако безглаво,сунула у овај рат, где је све изгубила.

Интересантно је, да Енглеска није подједнако поступала према југословеиским народима упо требљујући и искоришћавајући их за своје империјалистичке циљеве. Сем српског, ње се није тицао ни један више народ бивше Југославије. Енглеска. политика се окомила искључиво на Србе у Југославији и само њих узимала у комбинације за извођење својих--планова на балканском простору. Енглеска. пропаганда бавила се непрекидно, раније и сад, само српским народом, заборављајући или нам.ерно ћутке прелазећи преко осталих народа који су живели у заједници у бившој Југославији. То је имало нарочитих разлога

БОЉШЕБИЗАЦИЗА ИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ ПОД ООКВОВИТЕЛ ј СТБОМ ЛОНДОНА

Издајство Енглеске далеко је веће и теже према народима Ис,точне Европе, јер су систематски изручени на милост и немилост црвеним џелатима у Москви. Велико империјалистичко царство Велике Британије треба да се спасава милионским жртвама ис,точпих народа и то њихових најумнијих синова, које треба да посеку и побију бољшевички џелати. То је крајњи циљ бољшевичких „демократских" влада у овом делу Европе, после чега ће се извршити плебисцитарно гласање народа какав хоће режим, да би се сачувао принцип самоопредељења народа. Сигурно је, да ће 99°/о преживелог живља из ових крајева по „слободној" вољи гласати за Савез Совјетских Република Источне Европе. Од ове одлуке до учлањавања у општи Савез Совјетских република са седиштем у Москви, није далеко. План по коме ће се извршити бољшевизација Источне Европе и Балкана уз пристанак Рузвелт —Черчила, израђен је у Москви. По том цлану Балтичке мале државе биће једноставно анектиране од стране црвене Москве и припојене Совјетској Русији. Већи део Пољске такође, биће анек тиран, као што ће 6е анекЈирати и Бесарабија. Чешко-Моравска образују засебну совјетску републику по пристанку Едуарда Бенеша. Маџарска, Румунија, Бугарска до ушћа Дунава у, Црпо Море такозвана Добруџа и један део Хрватске улазе у засебан Савез совјетских република.

Остала Хрватска, Словеначка и Србија образују такође Савез совјетских република и напослетку Бугарска, Грчка и Албанија образују такође Савез совје^ских република. Ето о чему се ради и пашта је све Енглеска пристала на заједничким састанцима у Москви и Техерану. Не треба нарочито нагласити, да ће сви ови с.авези бити припојени Москви по „слободној" вољи дотичних народа. Све ово, урадила је Енглеска под притиском и уцењивачком политиком Москве. Рекли смо веђ, да овим издајством, овим пристанком Енглеска у ствари спасава своје империјално царство, нарочито Индију, без које Енглеска није нико и ништа. ДиАломате из Кремља ставиле су нож под гушу Енглеској: или пристанак или ће Москва тражити савез са Јапа.ном протпву Енглеске у Азији. Пред таком алтернативом Енглеска је капитулирала. Њени савезници, који су се крварили за њен рачун били су жртвовани и једиоставно продани џелатима из црвене Москве, Из опортуних разлога, Турска је ван домашаја овог плана, али њен Европски део улази у састав Савеза совјетских република Бугарске, Грчке и Албаније. Наравно, овде се подразумева и поседање мореуза Босфор—Дарданели од стране црвене Москве. Како ови и оваки уступци од стране Енглеске могу у догледно време да постану и велика опаспост по њене интересе, Епглеска се упиње преко своје пропа-

због којих је Енглеска обратила сву своју пажњу бгш српском народу. Ни један од југословенских народа није се дао тако завести и глупо искористити као српски народ. Једна мала група политичких пустолова и кратковидих државника одвела је српски народ у енглески табор 27 марта 1941 године. Српски народ је био тада заведен лепим обећањима, слатким речима и 'пријатељским ставом Енглеске преко њених званичних претставника у Београду и пропагандом преко радиа из Лондона. Добродушан како га је Бог створио, верујући у све што му се са те стране сервирало, с-рпСки народ пао је у грешку да се једним делом приљуби уз Енглеску и да због тога препати тешка искушења и поднесе големе жртве. Овако његово држање нанело је српском народу низ несрећа. па му и данас начоси. осталим Србима, било је мудрих и паметних људи, који су предосећали катастрофу свог народа и на време га опомињали да у све не верује што му се сладуњаво прича, јер су добро знали да прави српски интереои не могу бити никад у складу са интересима Велике Бритзније, земље великих капиталиста и бо гате аристокрације. Они су српском народу предочавали да енглески империјализам тражи верне и добре слуге међу Србима, а да ће их Енглеска на.пустити оног момента кад'јој Срби не буду више потребни. Са Југославијом, увучен јг и српски народ у ово врзино колс и платио је ту своју површност и верност енглеском империјализму пошто по то, милиоиским жртвама. Он је једини, од остз-

гапде, да увери цео свет, како је она под притиском моментаче опасности пристала на св§ што је од ње захтевала Москва, али како она то у ствари неће одобрити да се и изврши. То су једва дочекали и иаши англофи• ли, да колико толико оправдају слепо поверење које су имали у Енглеску, па пам причају читаве бајке како је РадиотЛондон једио а енглеска влада друго. Међутим, једии и други биће усваком случају иасамарени, као што се то и досад тако догађало. За извршење овог сатанског плана Москва—Лондои—Вашинг. тон треба претходно испунити два услова: победити иемачке армије иа Истоку и партизанским бандама уништити отпор народа у интерестм земљама. Ништа више.

лих југословенских народа дочекао да га енглески пропагандисти поучавају славном српском историјом, коју је сваки Србин на изуст знао. Кад је све жртвовао што га ! је самосталним чинило, енглеска пропаганда га је нахушкала у међусобно обрачунавање, у братоубилачки рат, да га напослетку преда интернацио налном комунизму, који треба дз му удари глогов колац као једној етничкој целини, да му збрише славно историско име, име српског народа.

Енглеска је систематски и план ски спремала српски народ за његову нову Голготу. Њушка.јући својим шпијунским инстиктом по југословенсКом официрском кору, Енглеска је преко браће К"нежевића наишла на човека, какав је њој био потребан. Армијски ђенерал Душан Симовић био је оно, што је Енглеска тражила. Човек слабог карактера, претерано амбициозан, познат у официрским круговима као официр просечне вредности, (Наставак па 2-гој страпи)

„Маршал" Тито даје изјаву

У уторак, 21 о. м. објавио је радио Лондон на српском језику, декларацију, коју је донело „Антифашистичко веће народиог ослобођења Југославије". Лондонска радио станица, пренела је дословно емисију бољшевичке радио станице „Сло бодна Југославија", у којој се жучно напада Краљ Петар II, лишавајући га унапред престола, југословенска емигрантска влада у Каиру оглашава разрешеном, а њен „мрнистар војске, морнарице и ваздухопловства" Дража Михајловић — назива одметником „народно ослободилачке борбе". У декларацији је речено: „Југословеиска влада у Лондону, уз помоћ својих агената, као што је Дража Михајловић, крива је за братоубилачку борбу у свима деловима Југославије. Зато народи у Југославији имају право, да траже, да ова и свака друга југословенска влада ван отаџбине, буде формално лишена свих својих права". Тиме је влада „маршала" Тита отворено изјавила, споразумевши се претходно са Лондоном и Москвом, да ие признаје југословенску владу у Каиру, и да према томе, неће ни водити са њоме никакве преговоре. У погледу односа владе „маршала" Тита према Краљу Петру II и Монархији, декларација изрично каже: ,ЈКраљ и монархија, постали су последње склониште за све реакционарне и анационалне елементе. Зато народи Југославије траже, да се по питању Краља и Монархије, поступи у сагласности са интересима народно-ослободилачке војске."

Дакле, влада бољшевичког „маршала" Тита, не признаје ни Краља ни Монархију, и већ данас каже: „да ће се то питање решити у интересу народне ослободилачке војске", а то значи у корист бољшевика. Антифашистичко веће „народног осл.обођења Југослзвије", напало је у својој декларацији и Национални одбор на Цетињу. За тај одбор се у декларацији каже: „да се састоји од осам најактивнијих четника, који су командовали јединицама Драже Михајловића, и који раде против народно-ослободилачке војске". Тиме је влада Ивана Рибара и Јосипа Броза-Тита, још једаред јавно, пред целим све~ом пг казала, да су њени цллЛчи истоветни са циљевима Треће интернационале, и да немају никакве везе са националним циљевима нашег народа. Тиме је Енглеска пртгрлила московског штићеникг Хрвата Јгсипа Броза-'Гита, ко-а је у својсј антисрпској акцији стека) такве заслуге и поизизњз, да му је чак дг.та и титулд „нар;'Д^сг маршала", са неограничеи^м овлашћењем за распарчаваше и истребљење српског наро1&. За љубав овог бољгае.вичког авантуристе жртвован је срп;ки народ, жртвованз је југ н говенска емигрантска влзда у К<иру, жртвован је а Краљ Пг^г И. То је енглески морал, то је езетиња „џентлменских обавеза" Велике Британије, према једној влади и једном Краљу Још једном је дошло до израза основно начело енглеске политике, у коме су вечни само енглески интереси, али не и њене међународне обавезе.