Српски народ

Стрџџц 6

И?В?9!?

СРПСКИ НАРОД

1 јмуара 1944

УЛОГА СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ У ОБНОВИ СРБИ1Е

После капитулације и окупације Србије живот је убрзо, веђ концем априла и по,четком маја отпочео да тече скоро иормј шо. ^ правне послове обављала је Ко .мссарска управа на челу сд бив1лим министром Миланом Дмимонићем. За унутрашн>е о.г-' -кување редд н<:сиос!ар .1 ,ена де 6 ма1а жандармерија. а за комаиззита ноетављен жандармериски бригадни гецерал Милутин СтеФановић. Како к жзндармерија чз основу условз капитулацше била иЗУЗета од зароблтавања. већ до кониа маја раснопећеил је на дуданост око 3.00Ц жачдавма. Исте године 21 дуна комаилу над српским оружаним одпхдима примио је помоћник Комесарч за унутпашње иослосе. ТаИЈСи|с Дини1), а 24 истог месеиз посТзвл>ен' је зд ^омандацта жандармерије пуковник Јован Твишић Жандармерида је билз подељена нз 3 жзндармериска одредз; Ду навски, Моравски и Дрииски. Ипред рвогз постојалз № ка? посебна организапи.ја Стоажа Упрзве града Београда, као помоћ финзнсцеким органима на границама Србије. ТЕЦЈКА УЛОГА ДРЖАРНЕ СТРАЖЕ У првим дзнима цосле капитулације V Србиди је владао угла« впвм ред н мир. Мећутим, по^ четком ратз из1«ећу Немачке и Совјетског Сзаезз настадн еу тршки данн зз Српску државну стражу, јео је морала ла се упусти у борбу са одметницнмч и бунтовницима, .махом комуниетк> мз, који су хтели да у земљи ша®ову хаос и страховито крво» нролдђе, Улогкццшн све своје снаге Српска државна страша у. пуетила ее у ту борбу да 6н спзсла земљу и свпски народ од потпуног униште«.а. Била је ззиста великз срећа цјто је у том тренутку обрззова? н>е прве српске Владе нзродног спасз поверено осведоченом ро дољубу и великом Србину гене« рзлу Милану Недићу, Он је одмах предузео реорганнззцију жзндармери.је н 10 септембра постављен је зз њеног команданта дивизискн генерзл Стевзн Ра« довановић. Истовремено, да би се могло одолетн бунтовцим елементима који су подривали безбедност и опстанак земље, фојзмирани су, поред жандармеРНЈе, српскн овужани одредн, четннчки одведн и добвовоља« чки одреди. До краја октобра већ је бнло формнрано 30 ору* жаннх одреда. 20 четничких * 12 добровољачкнх одведв. Српеке оружзне одреде формнрзли су активни оФицнрн и подофицири, четничке одреде старн и нови четниии и делимивно активни офицнрн. Условн за борбу српских ору. жаних одреда бнлн су врло те« шк.и. [*" ОВРАЗОВАЊЕ СРПСКЕ ј> ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ Почетком прошле године, у Јануару мееецу. извршено је преформирање жандармерше и Сепеких оружзинх одреда у Сопску државну полнцију . Али век 15 фебруава нарећено Је Ф орми* Р8»е Свпске наводне гавде. опет под командом днвнаиског генеовла Стевана Рздовановића. На« зив Српске наводне гавде промељен је 28 Фебвузвз у Српску државну стважу, која и до данас као тзква де.Јствуде. Ма дз под нзјтежим околво. стнма. сви српскн оружани одведи дали су у току Јесени 1941 в зиме 1941—1942 године мзксимум својих напора и жвтава да поврзте ред и мир у Срби.ју. Пзло Ив миога младих и хозбрих на-

ционалних бораца: официра, подофицира, стражара. четника и добровољаца. као и велики број невиног српског живља, који .је упоредо са оружаним формацијама чистио своју земљу од бунтовничких и бандитских бандиОд свога образов.агеа па све до данас Српска државна стража де.јствује као наЈбројнида војничка организација у Србији и као орран јавне безбедности. До 7 јунз прошле године онз је билз под командом днвизиског генерзла Стевана Радовановића, а ззтим 1 под командом пуковника Боривојз ЈониКч, ко.ш де доцније нвоизведен V чин генеозлз. ПОД КОМАНДОМ ГЕНЕРАЛА НЕДИПА До 23 августа прошле године Српскз држзвнз стра>«з налазила се V непосредном састлву Министарства унутрагин.их послова, а затим. до 5 новембра ове године, под командом шефа Сопске државне безбедностн, министра Драг. Јовановића. Од 5 новембра ове године. Српскз државнз стражз опет предази у састав Миннсгарства унутрзшњих послова, з тај оесор пре .узнмз лично претеедник Рладе генерал Милан Иедић, као врховни командант свих оружзних снагз v Ср 6 и .1 и. Срнскз државна стража борила се. а н данас се тош увек бори са многим тешкоћамз. услов' љеним стицаЈем многих околно. сти у вези са општом ситуацијом у свету. а нарочито на дугоистоку Европе. Па ипак. сваки ствзжав Свпске државне страже може са поносом да се осврие унзззд. дер ће сзтледати резултзте евог пожртвованог рада, а то су: да су ослонац и база комуниетичке акичде нзбачеци сз те-

виториде Србије; да де српеки царод пвеболео тешку кризу и да де са болесничке постеље у. стао дачи него што де раниде био; да де српски »арод и данас доказао колико де везан за своду Отаџбину, за своду пвавославну веру. за своду национзлност, породицу и своје огњиште; дз је у двзнаестом часу опет ујединио све национзлне снаге на деднам истом српском нзцнонзлном посду. Огроман де то био напор. #ли сдајни су његовц резултати. Да би се то постигло била де потребнз снага. родољубље, пожртвовање до самоодрицањз и задедни. чки сложан рад. у тешко! борби коду су ови одреди морзли да издрже, миоге жртве су пале. .У периоду од септембра 1941 до 28 фебруара прошле године ерпски оружани одреди имали су 623 мртва и 600 вањених, четнички одреди 682 мртва и 395 рањених, з у псрподу рд 28 фебруара прошле године до дзнас Српека државна стрзжа имала де 272 мртвз и 151 рањених. Од тог укупног броја мртвцх и рањених отпада_ 10°/о на официре. односно на четнички етарешински' кадар. Губици српских добровољацз и четничких одргдз у периоду од 28 Фебрузрз до дзнзс нису дош познзти. РЕОРГАНИЗАНИЈА ОРУЖА НИХ СНАГА Када де у лето прошле године борба са велш<им комунистичким бандама углавном завршена, спроведено де у десен разоружЗ' ње четничких одведа. Оргзниз?цида добровољанких одведа постављеиз де истоввемено на нову основу и пведузетз је н>их.ова реоргаиизацида У погледу васпитања и гаколопања, те су после

тога добшалн сцецидалне задатке. У целом том нерноду џа српског стражара пз-дч де службз давне безбедности V земљи: и гоњење комунистичких бзнди. и извршнз служба. и цодржавање унрзвних и самоупвавних вла= сти у земл>и, За извршеше тог задаткз Српскз државна стражз билз 1е подељена. по ' пољскнм, ваниде жандармерискнм станицама, Еило де пољских стенииа са Свега 5 до 7 стражара. било д'е станицз да деко и од пруге и од друма и од ма ког већег наеељз на десетине километава. Па ипзк, мз да V забаченим кгздевимз, опкољени са свих страна шУ м ама и планинамз у кодимз су се кретале комунистичке и друге илегалне банде, одреди српских стражара били су зечито на дужности , на стражи, на оцрези. Баш нз таквим станииама онн су починнлн чуда од јунаштва и храбрости, дер су ее понекад упувдтзли у борбе на живот и смрт са вишествуко јачим комунистичким бзндама. Ту су ти соцски стражари поло. жили испит сводим држањем, опхођењем и пожртвовањем народа. Стражар се упуштао у борбу без роптања, свеетан да се бори зз нов живот свога народз, и ако де то врдо често биЛ 1ј условљено његовом емрћу. Захваљу.јућн 01?нм жотвзмз Србидз дзнас може дз диже паву, поносна н свесна да де нребр.1дила надтежу кризу своје исгсриде, да де помоћу своЈих хр^брнх сннора спаслз еаму еебе и обезбедилз себи достодно меето у новод породици европских нзр0дз. ' Д. Сг.

М0Н0П0Л ДУВАНА У РУМУНИЈИ У ок.виру румунских државних прихода играду видну улогу приходн државног монопола. У 1942 години износила је.чиета добит државних монопола око 10 милнј&рдн леја, а за буџег 1943/44 предвиђена де Чиста добит у износу од оке 15 'милидарди леда. Најрећи део тих прихода даје државни монопол д\> вана. Потрошња дувана била де V Румуниди увек велика. Рат је, међутим, донео повећан?е те потроцтње не само с сбзиром нз потребе фронта, већ и V везн сз повећзњем потрошње у цивилном сектору, као што де то уостглрм олуча.ј и оа двугим деловима Европе. Вођство моно* пола дувзна предвидело де блзговремено тад вазвод н извршнло своје диспозициде у оДносу на засађену површину дувана. Тако је површина заег|ђен& ду"•'•чом изноенла 1940 године дош 13.000 хектарз, 1941 године 14.000, да би у 1942 годнни скочила на 21 хиљаду а 1943 године била удвостручена на 42 хиљвде хектара. Целокупно сађење дувана. води државни монопол тако, да се сваке године одрећуде цовршина кода се има засздити и црема том плану се врши подела семена сељгцима,. е кодима се том приликом закључиу уговови о лиферацијама, коди рбавезуду сељаке на лиферациду одрећене восте дувана, као н количине. Главни крадеви за е&ђење дувана надазе се на дугу земље. Ззхвзљујући добром пвиносу, успелр де монополу дувзна аа до даиас, без нарочитих тешкоћа, покрије Домаћу потвебу домаћом производњом, И то; ПО' 'трошном квогом од 820 грама на цојединог становника. Увоз дувана је ограничен само на неке квалитативне врсте првокласнбг Македонеко .г дувг -на, Коди- служи за производњу најфинидих цигарета. После завршене бербе дувана, специјални изасланици монопола врше прикупљање приноеа од произвођачач Тако екупљени дуван превози се до надближе ферментационе станице V ко.јод дуван остаје око 18 месеци, док не буде потпуно уготовљен за коначну прераду у дуванске производе. После тог фермеитационог периода, дуван се пр.евози у баламз, већ сортпран пвема ввстама, у поједине фзбвике дуванских производа где прерада траје даљих 4 месеца., тако да пут, који дувански лист превали од етабљике до завршног производа, траје непуне две године. Нзјвеће пОстројење двжавног монопола. за прераду дувана налази се у Букурешту; коде запосдује 2.000 радника и има дневни капзинтет прераде од 20 взгонз дувана. Готови производи се остављају у велике магзцине из којих ее врши додељива№>е продавцима. Сам монопол не врдаи прода.ју. Укупни обрт моно» полз дурада де врло виеок, с обзиром на велику потрошњу, а ■у вези с тим и чиста добит. Управа монопола де при томе потпуно аутономна, али њени приходи. улазе у буџетскн предлог, а чцста добит припзда држави. За време док де Румунида била завксна од Западних еила, морала де приходе од монопола дуванз дати у залог као обезбеђење за службу по ппоетрглг Г ЈМ задмовимз!. И поред велике потрошње дувана, кода данас влада у Румунији, државни монопод дувана је досзда успевао дз ту потвошн>у покрије у целости, тако да рационирање дуванскиХ производа није било потребно. Румунски монопол дувана Уепео је дз повед ових успеха ва пољу производње и покрива№>а домаће потрошње, постигне и завидне резултате на еоција*« ном збрињавању св^јих ргдник! и кзмештввшм,' ~ ' ' *"•

ПРИЗНАЊЕ УПРДВИ ГРАДД БЕОГРАДА И БЕОГРАДСКОЈ ОПШТИИИ

у тренутку кад се Србхја нашпз у најтежем положају, кад је изгледало да је све изгубљено, две установе биле су прве ко?е еу уложиле сав свој напор да би се одржао потребан ред и мир и Д9 би нови живот Београда и Србије могао да се упути својим правилним током. То су биле Управа града Београда и Београдска отџтина. Како вођство, тако и сви службеници ових устаноВ« од највитих да најскромнијих, уложили су евој несебичан труд, евоје највеће напоре да би обвзбедили својим суграђанима личну и имовну безбедност, да би им омогућили повратак у нормалан ток живота, да би земл»и сачували мир и ред као први и битни предуелов одржања народа. Од тог »рвменв п» надаље, под вођством министра Драг. Јовановића, захвал.ујући његовим оргвнизаторским способностима, његовом искуству, као и Н >еговом специјалном емислу, ове две устаиове не с#мо што су у потпуноети извршиле евој задатак, већ су до самоодрицања улагале све напоре и дале мак» симум од себе за препород и нвпредак н«шег престоног града и наше земље, По речима претседника Владе народног спаса генердла Милана Неди^а, УпраЕ(а града Београда са свима својим стрвжарима и агентима, чиновницима и официримл, постала је узор несебичНе и пожртвоване службе своме народу. У борби противу комуии-

стичкр-терористичких покушаја дала је, уз драгоцене жртве у животима својих најбољих службеника, резултате који су омогућили да се комунистички покушаји, стварање илегалних и подземних организација у Београду у зачетку угуше и кривци приведу заслуженој казни. Београд и београђвни, благодарећи даноноћним напоримз и пожртвовању под најтежим условима органа Управе града Београда, имају пуну личну и имов-. ну безбедност, а Српство и Србија оправдано нзјбоље наде за будуђност, Београд је био и остао жижа народног, духовног и културног живота српског народа. Наша престоничка општина у наЈтежим временима које је преживљавао наш наррд и горди Светосавски град Београд, целокупним својим деловањем у националноМ| комуналном, социјалном, духовном и културном прав* цу, допринела је, да многобројне тешкоће, које собом доноси рат, буду на време уклоњене и многе невоље ублажене. Да је све то могло бити учињено и поред најтежих услова под којима ее морало радити, заслуга је вредних и чеетитих оптинских радника и чиновника, директора и њиховог вођства. Побуђен овим нињеницама, претседник Владе генерал Милвн Недић издао јв двв наредба, у којима је овај и овакав рад Јавно истакао, одавши му својв пуио признањвк

РЕЗУЛШ КЊИШЕВНОГ КОККУРОА 0РБ03АРА ПО ТЕМИ „ИДЕЈНА САДРЖИНА СТАРЕ СРПСКЕ ЗАДРУЖНОСТИ" Члзнови жирида Србозара за оцену поднетих радовз п.о књижевном конкурсу Србозара о теми „Идедна еадржинз старе српске задружности" прегледали су и оцен-или цоднете радоее а донели одлу^у; 1) да се рзду под шиФром „1925''. додели двуга нзградз у изноеу од 30-000 дин. (тридесет хиљзда диварз); 2) да се раду под шифром „Задружна држава бр. 3" додели твећа нагвада у износу од 20.000 дин. (двздесет хиљадз динзва) и 3) да се преостали поднета вадови ввате подносиоиима. дев им чиде додељена нагвада нити је откуп понуђен, Пвема томе пвва нагвада у износу од 50.000 динава ниде додељенз нити Једном ваду. На гваћена дела претстављзду дедан ванведно двагоиен покушзј да се науч«о и знзлачки ис^важе извори пваетарог свпског социдалног увеђења поводичне задружности и да се култивише огромна снага мовалне диециплине кода је кроз вркоде одрг жазала надеаввш§ншн со«и.јални систем зздедниае животз и вада и стзве срцСке зздвужности. УмољавздУ се награђена лица да. са потввдама о иведаним вадовима под означеном ши. фром. доћу у воку од осам дана у пословнину нзучног инетитута зз рздно пвзво . Немак>ина 28 четврти спват. да подигну долељене нзгваде. а исто тзко умољзваду се иодцоспошЈ ненаграНених и не откупљеиих дела ТЗ V иетом воку своја дела пвеузму. Из Научног ннститутз за еадио праао у згвади Стзвешинетвз Свпске задеднице вада, Нетњта ул, 38-