Српски народ

ш

ПсцшЗ" ие лпаћзна у готову

Угл ШРШ

РПСКИ

РсШЕНОСТ ПРОТИВ НЕОДЛУННОСТИ

НЕДЕЉНИ ЛИСТ Број § Год. IV Београд, 5 фебруара 1944 ПРИМЕРАК 4.— ДИНАРА

против Совјетске Уније. Аргументација Хитлера је толико снажна, његови докази су толико убедљиви, његова логика је толико непогрешива, да сваки о5јективни слушалац или читалац његовог говора долази до убеђења да ће Рајх, заједно са Европом, победити комунизам и Стаљиново дивљаштво. Стаљин и сам не верује више у своју победу на ратном пољу. Он припрема терен за даљу делатност комунизма после неминовног пораза у рату. Припрема на тај начин што ствара могућности за преношење комунизма у друге државе, кад буде приморан да престане са искоришћавањем руске земље као базе светске револуције. Када буде на то приморан због крајње истрошености те земље, упропашћене ратом. У низу разних мера зз п.ојачање комуниетичке делатности у земљама, које су се спријзте* љиле са Стаљиновом Унијом, изводи се сада један провидан трик са „децентрализацијом" спољне политике Совјетског Са веза. Сва«а од совјетских федеративних република „добија пра во" да има своје претставништво ван земље. Такзв федерализам нимало не умањује Стаљинову власт по целој Совјетсксј Унији, јер у свима такозваним федеративним републикама СССР на свима положајима седе московски комунисти, који могу да спроводе арзабејџанску политику или карелиску политику само на московско-комунистички начин. . Ништа не рескирајући у унутрашњој политици, Стаљин добија од свог трика повећање мо гућности у спољној политици. У свакој држави која има политичке односе са СССР биће отсада уместо једног полпреда читавих 15. Армија совјетских агитатора у земљама Англосаксонаца може на тај начин да се повећа десетоструко. У свим од борима, у којима је до сада један претставник Стаљина, као на пример Вишински, морао да се бори против британоамеричке множине отсада ће Стаљин имати множину, јер ће имати 15 својих претстатвника. Тиме се 1 повећава опасност од комунизма за оне земље, које одржавају контект .са Мрсквом. Али баш у овом отступању Ста љина од традиционзлце комунистичке линије најокругнијег цен трализма трејба да види>|о сумњу комунистичке Москве у своју иобеду на бојном пољу. Тако упоредивши два момента

који на први поглед не могу да буду упоређени, а то су говор Вођа Рајжа ■ политички маневар комунистичке власти, долазимо до закључка да је Немачки Рајх пун решености да победи иа бојном пољу и да је та победа неминовна. А с друге стране, код Совјета, видимо кроз вео војне одлучности јаку политичку неодлучност, јаку сум њу у своју победу на војном попришту. Читава серија Стаљинових отступања са комунистичких поли-

тичких позиција треба да буд« схваћена не само као покушај да се још мало искористи несрећна руска земља зд циљеве борбе комунизма, за циљеве светске револуције, већ морамо то разумети као покушај комунизма да се у демократском оделу увуче у свет британоамеричке демоктраије. Изгубивши рат против Немачке, комунизам ће се реванширати на територијама британоамеричких држава, које су лудо ступиле у савез са комунистичким ђаволом.

Говор Вође Рајха, који одржао приликом годишњице преузимања власти, један је од најснажнијих говора које је Европа чула у току последњих деценија. Без спољних ефеката, без многоречивости, Хитлер је изнео пред човечанство слику садашње: борбе на- такав начин да се суштина и последице овог рата могу схватити с!амо онако као што го схвата Вођа Рајха и врховни борац за спас Европе.Хитлер коистатује да Британија и Сједињене Америчке Државе играју такву улогу у овоме рату, која не може. променити његов ток. Само две силе одлучно утичу на светска ратна збивања. То су Немачка и Совјетска Унија. Зато само једна Од те две силе може да буде победник у садашњој светској борби. Победник може да буде или Немачка, или Совјетека Унија. У првом случају човечанству је обезбеђена даља еволуција политичког, социјалног, еко номског и културног живота. У

случају долази совдетска револуција која прекида нормалан развој наше цивилизације и уништава нашу европгку културу. Том констатацидом ствари су постављене на свода места. Констатовано де да од многих учесника рата с;амо два су стварни такмичари' за ксначну победу. Из те крнстатациде произилази ^а се народи мораду придружиТ ( и це трећем, четвртом или десетом учеснику рата, већ једном од два главна борца у рату. Из те констатациде произилази да сви народи коди нрипадају европској култури морају да приђу главном и дединственом борцу за европску културу. Свети рат Европе против крмунизма де дедини начин обезбеђења нашег континента и човечанства од комунистичке куге. Поставивши ствари на свода места, Хитлер . нррцењуде . шансе два :| та'кмичара и, долази ,до неоспорног закључка да ће Немачка изаћи као победник у борби

У вези са гтојачано.м зимоком офанзивом Стал»ин је повво и политичку офанзиву која је проткана хладним и демонским цини$млт. Овај циниаам «цраж«а се, оччх дана, на днза начина -ч- у изјави о завршеној сеДници Врхоаног совјета Совјетске Уније т у Совјетоком покушају, да убиство пољских официра у Катину припишу немачкој војсци, На првом облику цинизма вреди се нарочито задржати, зато што Стаљин, у последње време, све чеш-ке покушава да свој црвени империјализам коме је крајњи циљ рстварење светске револуције заодене националним плаштом и прикаже се оветској јавности као покровитељ национализма. У суштини свога крвожедног би^а Стаљин је био и оетао немилосрдни интернационалиста коме је далек и туђ сваки конструктивни и здрави национализам. О том његовом органском антинационализму има врло много сведочанства која потичу лично од њега, Зна се Да је Стаљин, после остварене бољшевичке револуције, једно време био комесар за националности у Совјетском Савезу. У томе својству он је покушао да национално питање, које Се постављало свом оштрином После бОљшевичке револуције, реши на тај начин што *е уништити «ве изразите особености појединих национализама и све подредити анационалном принципу интернационапизма. Он је писаог »Национално питање је део општег питања светске револуције, део питања диктатуре пролетаријата«. Дакле, за Стаљина се никада није поСтављао проблем нацирнализма у нашем смислу речи, него је он на њега гледао кррз призму , интереса светоке револуције. У том смислу ,он је дрзвољавао ,да поједи-

коришћени у борби против постојећих поредека у појединим земљама. Још тада је он учио да је дозвољено народно-ослободилачке покрете искориш^авати у борби за рстаарење комунистичких принципа. У својој књизн Питања Пењинизма Стаљин је писао, да »у иационално -ослободилачком покрету потлачених земаља постоје револуционарне способности и могукности к«}е е® дају искористмти за обарање општег непријатеља, за обарање империјалнзма... Одавде и проистиче потреба да пролетаријат одпучно и активно потпомаже кационално ослободилачки покрет потлачениж и зависних народа.« У овоме треба тражити објашњење зашто је и Титова акција добила име народноослободилачке борбе. Изјава Врховнор Савета Совјетске Уније о намери совјетске владе да реорганизује комесаријат СПОЉНИ1Х послова и комесаријат народне одбране у томе смислу што ве се појединим совјетским социјалистичким републикама дати ве1 »а еамостапност, а у епоњно политичком погпеду и могу*ност отварања посебних претставннштва у иностранетву, једна је обмана у низу многих које Стаљин предузима у последње време. Она је срачуната на ефекат код Енглеза и Американаца, јер жели да умири демократску јавност претстављајуви се изразито дамократским и, нарочито, да придобије оне народе у пограничној зони које у првој етапи остварења светске револуције жели да присаједини Совјетском Савезу. Ту на првом месту долази, Пољска,, прибалтичке државе и Финска, а тек у другој фази Чехословачка, Румунија, Бугарска и Југославија. Ради се овде о једном перфидном блефу далскосежних последица.

Немачког Рајха