Српски народ

Воштарина плаћена у готову

РПСКИ

НЕДЕЉНИ ЛИСТ

БроЈ 6

Год. IV

Београд, 19 фебруара 1944

ПРИМЕРАК

ДИНАРА

историскаодговорност ДВЕ ЕНГЛЕСКЕ

Ако би хтели да извучемо прлвилан аакључак из стања на светским ратиштима у вези политичкв нервозности која влада ве^ дуже време на свима странама, онда би да«ашње стање могли да окарактеришемо као стање приправности. Зараћене стране искористиле су зимски период неактивности да се војнички и политички спрвме за пролеће које треба да донесе и коначни обрачун. Ако би ово-г пролећа дошло до одлучујућег судара, онда би сви ранији догађаји били бачени у засенак новим, обимношћу, важношћу и висином жртава. У то не треба сумњати. Из. оваквих обимних припрема и.акве евет још није идео, намеке се природаи закључак, дв се исход рата примиче своме крају, , Не би било паметно, чак би било сувише претенциозно у овом погледу, правити какве прогнозе, али је мудро задржати се н« том факту и о њему добро размисли, *и, Да остзвимо по страни догађз |е и прилике изван граница наше земље, па да се позлбавимо прииикама у нашој земљи и нашим држач-,ем у т«м бурним догађајима кбји су на помолу. Скгурно, да наше држање, ма како било, неће утицлти на трк светских догађаја, али оно може бити од судбоносног значаја по нас и нашу судбину, Наш народ је много препатио за озе три године, да би било безумље, уводити га и сада у какве озбиљне комбинације у вези ратних збивања која наступају. Баш због тога, што наше држа ње има тако судбоносан значај за народ и земљу, морамо се побринути, да оно буде тако, како не би имало штетних после дица по српски народ и Србију. Са ових разлога мора се подву&и одговорност људи који прет Стављају извесне факторв или мисле да су то, )ер од њиховог делања зависи наша даљна судбина. Њихова дела морају бити у складу са, општим народним интересима и не смеју бити изазвана инатом и задојена мржњом. Не сме се поновити случај из скоре прошлости, да неодговорни елементи инагуришу једно ста>м>е .кајв /је -у супрртности са мишљењем и расположењем ве&ине народа. Српски разум мора да влада од пастира до истакну■ тог државника, јер са<мо тако* 0 |П! ште деловање може бити без грешке. Све шт@ стоји у супротности са тим, мора да отпадне у све што не би хтело добром вољом да буде по страни, мора се принудити на узмак. Озбиљне прилике и осетљивост специјално наше ситуаци;е не трпе разметање речима и не допуштају теориску борбу. Такав начин заступања српских интереса неће нам донети никаквог добра, али може да нам нанесе велике несреће. Нека нас Бог сачува нових искушења и тешких страдања, јер смо свега тога имали доста! Поједини морају бити увиђавни и зато ако искрено желе свом народу добра, морају бити у свом делању резервисани, како њихов рад не би ометао одговорне чиниоце, који су примили историеку одговорност пред Богом и иародом. Лако је завадити народ, поцепати га и растројити. Тешко је

сложити народ и духовно гв повезати да се осети јединствен. Ко жели да у име народа ради, тај мора сурово угушити лични интерес и осећај. Таквог работника води осећаЈ љубави према целини и интерес за опште добро народа у чије име делује. Скромност работника треба да покрије личну амбицију, патриотизам интернационалну осетљивост, разум инаг, Данас је патриотски ра.дити само онда, ако се патриоте задрже у границама интереса сво;е земље, не гледа)у*.и нв оствли свет. Данас, треба радити за Србчу/ и само за њу. Ми смо мали да себи допустимо да осећзји нздвладају разум, да инат помути |жзборитост, да мржња освоји срнз. То не би донело добра Срблји. Платонске изјаве пријатељства и »братске« љубави, неће помоћи онима, којима су те жеље упућене, али могу лако да упропасте свој сопствени народ. Је ли то циљ оних, који се тако раскошно размећу осећајима, које не трпимо? Где је онда Србија, где је интерес њеног народа? У токвем р<аду, ма колхко да би желели, ми не видимо наш интерес. Тако се не понашају праве патриоте, ко;има на срцу лежи девиза: Србија изнад свега и нада све! О томе морамо данас да рззмишљамо, да о свему оазговарамо, кад смо свесни, да се налазимо у передвечерју крупних светских збивања, како би за времена истакли свачију одговорност пред народом и историјом. «С.—Н.«

Једна опскурна мањина влада у Вел. Британији. Тај је режим владе вођен, подржаван и финан сиран о,д стране јевре.јских капиталиста, ко.ш су готово апсолутни господари ове најбогатије земље на свету. Черчил, 1»е најобичниди слуга .јевре.јских финанси.јских магната и слепи извршилац њихове воље и наређења. Овај јеврејски утицај у Енглеској је тако огроман зато, што се висока чистокрвна енглеска аристокрација масивно мелезала са јевре.јском крвљу. Такво мелезање омогућиле су високе титуле јевреја које су у исто време повлачиле и промену н>ихових презимена, благодарећи свом великом богаству. јер су их добили у виду признања од енглеског двора, где је масонство постала фамили.јарна болест Едварда VII и његових наследника. У концентрационим логорима чаме већ пуне две године најбоље националисте и расни Енглези, док мећу њима нема ни једног јевредина, чак ни једног Енглеза у чијим би венама имало помешане јеврејске крви макар и нз пегог колена. То су у ствари, истински преставниии народз и налжешћи противнипи енглеско-јеврејских мелеза. То су енглеске патриоте, ко је су биле одсудно противне увлачењу енглеског народа V борбу поотив Велико-Немачког Радха. То су патриоте које су мозгале само енглеском главом и чувале искљуво народне интересе, спрема.јући се за селекцију расе од разних страних примеса а иарочито јеврејске. Ако !в Черчил, на мет ЈевреЈских господаз^ ухапсио и бацио у концентрациони логор 150.000 енглеских патриота. онда можемо мислити. колико пате још, они милиони на слободи под угњетавањем влада.јуће плутократ ско-.јевре.јске касте. Похапшене патриоте нису све присталице Мозлијеве. него су енглеске патриоте, које желе да се ослободе мзтершалног поробљавања од стране јевреја, а расу сачувају од даље мешавине»,'са јеврејском крвљу. Када би у Енглескод ове патриоте дошле до изражада, рат не фи традао више од три дана. 1-ђегово продужење било би могуће само тако, ако би ее цео енглески народ окренуо противу девредске клике у земљи и интернацирналног комунизма, коди прети енглеском нацоду у толико истод мери. колико и осталим европским народима. У том случаду, једини природни излаз Енглеске из овог хаотичног стања и ч народни спае био би у савезу са 'Велико-Немачким Радхом. Све преваре. хушкања. зверства и камуфлаже почињене за време овог ра1а допхле су ед 09« владајуће клике на чидем се челу' налази Черчил. никако од енглеских патриота. Хушкачи су искључиво девреди, док су извршиоци енглески измећари плаћени тешким девредским златом. Само би се тако могла разумети тесна спрега хипер-капиталистичке Енглеске са московским бољшевизмом у рушењу Европе и истребљивању њеног пивилног становнигатвз. Јевреји имаду даиас водећу улогу пошто су си-

ПОЗДРАВ ГЕНЕРАЛА НЕДИЋА ОМЛАДИНЦИМА СА СЕЛА Примадући омладинце — обвез-' тв бити »и јвки и ие*ете св аиаду ивиж руквма * гвква државв коЈу ике Националне службе са села, живати и постати робови којекл- будвтв вопили т сељвци, биКв квих бвнака и зеленаша. Задруга срећнв држвве,« је ваша самоодброна, ввшв с»» После говора герегседнтш Вла мопомок, и ту Ћетв моки да с® омла д шац Предраг Обрадоочеличитв за будЈ *и зкивот, а та| виК д оње Грабовиие. Среза будући живот — то јв живот се- ваљевасог = ШХзЗШО ј е благодарљака у иоЂој држави у којој *ете иоет „ретседнику Владе на при»и бити вође. Препород буду^в ј еК у ш т н,еговим очиншим саСрбије је, премв томе, само у в®- МТИМ а.

нике Националне службе са села, претседник Владе генерал М. Недић рекао је између осталог: »Из тог новог доба треба да се роди нова држава у којој ^ете ви бити главни фактори у раду и бољитку. Зато сам ја и хтео да вас видим и да ввм кажем да се свим силама трудите да уздигнете село, јер кад село буде уздигнуто, онда ће и држава бити здра ва и јака — то је нова држава новога доба ко;е се рађа, то је будућност и срећа целог српског народа. Ви треба да будете апостоли у том великом делу, да будете вође тога препорода на селу, да оно не би било више запуштено до чега су довели наши бивши политичари. За све друго имало се новаца, само за село није ништа давато. Код нас маса народа нема ни плуга. Како може село, децо, бити без алата? У селу је данас маса народа без алата. То јв требало држава да им набави и да им покаже пут којим треба да иду. Тај пут, — то је пут задругарства. Само онда ће-|

Генервл Недоћ у раз.овору са једмим омладинцем (Фото: „Српски иарод")

стематским радом ззјашили већину народа на свету, јер по њиховом Талмуду: дебреди су људи. а остале нације, само су рз«не животиње. Под утицајем јевре.кккх хушкача, радни свет Европе де деценијама тражио свод спг« у интернационализму. Међутим, иптернационализам је био V ствари највећи угњетач нацида и радног народа,. Ако наступи срећан час, да се народи после овог рата ослободе девредске багре и збаце са себе интернационални дарам, радне масе посгаће најбоље патриоте сводих народа. Најбољи доказ нашег тврћења огледа се у примеру Нема-чхе, где су се милиони комунм та под примерном социјализ'«и :м Адолфа Хитлера расплин.ули као мехури сапунице и претворили у најбоље немачке пгтриоте које дгнае храбро бране Источни фроит као војници и снажно носе ратну индустриду иа свсјим плећима као радници. Ко жели да види, како се и без комунистичке идеологиде могу да усиешно реше раднички проблеми нз опште задовољство, тај нека оде до Немачке и увериће се. Енглеска треба да се поучи овим сдадним примером. Енглески народ треба да уведе ред у својој рођеној кући. Његози садањи напори да доведе енглеско-јевредску камарИлу до лобеде V рату неће му ништа копистити. Неће све дотле, док у његовој кући буду господари јевреји, способни да својим кпупним расположивим финансис:сим средствима купе све за новац, од ебраза појединаца и читавих друштвених слодева до народне части. Зато, нас са стране. више интересују унутрашњи проблеми Енглеске него њена проблематична победа у овом рату. Енглески народ мора доћи до изражаја у овом оату или ће се енглеска империја са сводим колонијалним царством потпуно распасти. Јевреји неће никад донети благостање енглеском народу, јео благостање лордова и плутократа не зиачи дош и бла гостање шнроких маса енглеског народа. I У тим стремљењима н та«вим схватањима. енглески народ мора мислити и на остзлу Европу и њене народе. Ниде и не може бити интерес енглеског народа, да се у Европи зацари комунистичка куга. ,№о би европски ха ;< убрзо захватио Енглеску и широке масе радног народа, ко би запале у надвећу беду. Историја памти многе примере, да ни један мир ниде био дугог века, ако се рат који му де претходио водио необузданом дивљачком мржњом. Ако и у овом рату Черчиловз необуздана мржња однесе победу. енглески народ неће се усрећити таи$рм Пировом победом, дер ће га убрзо стићи нов, дош стргшни.ш : и крволочниди рат у коме ће се униттити не само држава. него и раса. То прзве енглеске патриоте сигурно не желе и зато. енглески наоод треба да је мудар. рдз^ман и правичан. То ће пости^и само т-ко. ако се на вре(Наставак на 2-гој страни)