Српски народ
4 март 1944
СРПСКИ НАРОД
Сграиа 3
Судбоносни час Откриће да је Тито-Јосип Броз, а Моша Пијаде иретставник Срба отворило је очи и последн>ем заблуделом Србину чему се ми од те спреге имамо надати. Здра^ вим инстинктом својим наш је народ осетио да се ради о његовом бити или небити. За то се код свих исправних Ср« ба, националиста, јавила мисао о потреби стварања јединственог националног фрон та, како бисмо, здружени, одолели његовим искушењима. 0во уверење о потреби националног фронта појачали су и светски политички дога ђаји. Недостојна игра са нољ ским, па и нашим емигрантима, разочарала је и иајубеђеније англофиле. Поновно појављиван«е на сцени генерала Симовића, који је имао смелоети да се „као слободни грађанин" обрати српском на роду, кога је он поробио, још више је учврстило уверење да смо остављени сами себи Поврх свега овога, опасност од братоубилачког грађанског рата покренула је и оне који су иислили да ће моћи остати по страни, ма пгга се дешавало са њиховим вародом. Отуда поклич за осгоарењем националног фрон тл у овом судбоносном часу одјекује еа свих страна. Овај вокЈнта је дшаз внталности српског народа, а и његове мудрости. Небројене жртве његове као да су и најмалоумтЈе међу иама уразумиле. Био би неопростиви, а мож да и смртни грех према своме народу, ако, ма због чије кривипе, не дође до остварењћ српског националног фроита, у коме лежи једино наше спасење. Тренутци су одвећ озбиљнн, да се сме дозволити да личне амбиције омету његово остварење. Националисти, ако су Срби, Хришћани и људи, морају одбацити све оно што их дели и пружити један другоме руку, како бисмо преживели ово најтеже поглавље наше историје. Тако здружени, морамо се заклети оним што нам је најсветије да ћемо до краја овога рата водити једино и искључиво политику мира, реда и рада, коју је генерал Недић прокламовао. Сви ми смемо имати само једног јединог непријатеља, комунисте, јер су се они сами отпадили и од Бога и од нације. Њима се као ненријатељи српског народа могу додавати само они, који, ма под којим видом, нарушавају мир и ред и братску слсц-у Србинову. ВЕЛИБОРЈОНИЂ
ПОСЛАНИЦА ЗЕМЉОРАДНИЦИМА
Дрвм брв^в и сеетре пелвпрмвредници, Пре две године увео сам Планску пољопривредну производњу у Србији и позвао вас у борбу за насушни хпеб, захтевају+,и рл обрадите сваку стопу оранице. Тада је Српском народу, поред о: сталих великих несрећа, претила и глад. Ви сте се одазвали моме позиву и поред нелојалне пропаганде са стране Лондонз и БостоН», па чак и из земље. Прве године Плансие пољопривредне производње ви сте заиста обрадили и засејали сваку стопу оранице и засејане усеве неговали и прибрдли. Очекивано приносе нисмо добили услед незЈпамћених неповољних временских прилика; али сте произвели толико, да ниједан Србин није умро од глади, па смо задовољили и најнужније животне потребе и обавезе. ОВИМ ЧИНОМ ДОКАЗА т ЛИ СТЕ СВОЈУ РАДЕНОСТ, ПЛЕМЕНИТОСТ, РОДОЉУБЉЕ И ЖИВОТНУ СНАГУ И ПРАВО СРПСКОГ НАРОДА НА ВЕЧНИ ЖИВОТ. У ИМЕ ОТАЏБИНЕ ХВАЛА ВАМ НА ОВОМЕ. Друге године ви ете Пламску пољопривредну производњу примили КАО НЕОПХОДНУ И КОРИсну, А НЕ КАО НАМЕТНУТУ. Обрадили сте и засејали своје ».иве одређеним уселмма и културама. Однеговали сте усеве и остале пољопривредне културе КАО НИКАД РАНИЈЕ. Очекивали сте најбоље приносе, али суша није то дала. Ипак Добили сте толико, ТЕ СТЕ СРПСКИ НАРОД ОБЕЗБЕДИЛИ ХРАНОМ, ДА МОЖЕ ЗАДОВОЉИТИ СВОЈЕ ЖИВОТНЕ ПОТРЕБЕ И ОДГОВОРИТИ ОБАВЕЗАМА. Ушли смо у ТРЕЋУ ГОДИНУ Планске пољопривредне произво-
дње са в^ишв искуства, убеђени да је наш спвс у доброј планско пољопривреди као основи народног богатства м снаге. Као што видите и у овој години рат још траје, кад ће се свршити, нико незна. По свему изгледа, још ће трајати. Но поред тога има људи у земљи и ван ње, који себе и вас уверавају, да ће се рат брзо свршити, па веле ни;е вам потребна Планска пољопривредна производња и обрадв сваке стопе, Не наседајте им, то су ваши злодуси. То је највеКи злочин што чине Српском народу. Ја и сви разумни синови нашег народа убеђеии смо, као што је Планска паљопривредна производња потребна сад за време рата, БИЋЕ ЈОШ ПОТРЕБНИЈА ПО СВРШЕТКУ РАТА, НАРОЧИТО, АКО СЕ ЖЕЛИ ОПСТАНАК И ПРИт ВРЕДНО-КУЛТУРНИ НАПРЕДАК СРПСКОГ НАРОДА. ЗАТО ПОЗИВАМ СВЕ ЗЕМЉОРАДНИКЕ: — Да на време обрвде сеу обрадиву земљу; — Да на време засеЈу одређене површине са 'одређеним култ турама; — Да засе;а«е усеве и културе, ливаде и пашњаке, винограде и воћњаке, по упутствима пољопривредн+»х стручњака, на време негу]у и њихове плодоре приберу и ореде; — Да одређвне повриЈии -не пошуме по упутствима стручњака; — Да добро чувају приплодну стоку, а радну добро негују, хране и паметно искоришкују; — Да се у раду братски, узајамно помажу; — Да посе+,ују пољопрмвредне течајеве; и — Да извршавају сва нвређења државних власти, како би Пла«-
ска пољопривреда што боље успела н»их самих ради и ради среи напретка Мајке Србије. НАРЕЂУЈЕМ СВИМА ДРЖАВНИМ ВЛАСТИМА, КАО И СВИМА УСТАНОВАМА И ОРГАНИЗАЦИ ЈАМА УКЉУЧЕНИМ У ПЛАНСКУ ПОЉОПРИВРЕДНУ ПРОИЗВОДЊУ: Својим ауторигетрм, саветима, упутствима, умешношћу и законск«м овплшћењнма настаће и помоки-ће свим силама иавршење одредаба Наредбе и пллна о Ппанској пољопривредној производњи за економску 1943-44 годи«у. БРАЋО И СЕСТРЕ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ, Упозоравам в*с на ово: Спас ваш, ваших милих и драгих и Српског народа зависи, да пи" ће бити обрађена и засејана сва наша обрадива земља или не; Није пријатељ ни своје породице, н« нашег народа онај, к.о не обради и не засеје одре-ђену површину са одређеним културама; Некв се нико не плаши да -ће му производи пропасти, ако се рат брже сврфи, но што рачунамо. ЊЕГОВИ ПРОИЗВОДИ ТЕК ПОСЛЕ РАТА ВРЕДЕЋЕ ВИШЕ ОД ЗЛАТА, ОНИ ЋЕ БИТИ НАША ПРАВА ЗЛАТНА ВАЛУТА. У ИМЕ ГОСПОДА БОГА НА ПОСАО, ДРАГА МОЈА БРАЋО И СЕСТР? ЗЕМЉОРАДНИЦИ! НЕКА ЈЕ СРЕЋНО И БЛАГОСЛОВЕНО! ЖИВЕЛИ ВИ И МАЈКА СРБИЈА1 Претседни* Срлске владе, Минмствр унутрвшњих послова, армиски ђенерал, МИЛАН Ђ. НЕДИЋ, С, р. Двна 24 фебруара 1944 у Београду
„Само слога . Србина спасава"
Боже, стишај буру!
Евротгски политички простор, од свога постаека до данас. увек је био поцепан. Ова поцепаност на.јјаче је изражена на највре.тијем њеном тлу, Балкану. Узрок овоме злу лежи у јазу, којн је вечито постојао између раса ко.је га настањују. Грађански ратови, крвне освете, међусобно оптуживање и истребљење, били су одувек, па и сада. на дневнОм реду на Балкану. То баш и јесте оно што је ова.ј истурени део Ев.ропе постао мета и циљ страним нападима, ко.шма су наше међусобне свађе добро долазиле за пост-изање Соп ствених интереса, Тако .је дошло до ширења византиских граница, као и до преплављивања азијатских хорди и турског господарења овде. Све због наше домаће неслоге! Ваљда нема тога, ко би хтео да се чује његова реч, или да се призиа његов рад, а да не зна бар ове битне историске чињенице. Па итгак не видимо да је то вековно искуство примљено као наука ко.ја ,је много пута опекла српске прсте, а цена јој је многе српске костур.нице. Напротив, баш као да ,смо учили, да одржимо традици.ју неслоге. мећусобног клања и истребљења. Неслоге, због које смо изгубили царство и краљевство, животе и имања. част и слободу! Коме се Србину није осуо румен стида уз образе, кад је чуо или поочитао речи немачког научника г. Колина Роса, коди нам |е, као припадник окупаторске силе, јавно упутио следећи прекор: распирени устанак и гра-
кажзки рагг имао је да буде управљен против Немачке. Али у ствари, ова штета, све патње и страхоте, пададу у првом реду, на сами нахушкани народ. „Немачке трупе учествују делимичн.о у борбама. У главном боре се Срби против Хрвата, католици против православних, хришћани гаротив муслимана, али исто тако и Срби против,Срба... Већ према томе јесу ли англофили или симпатишу са Совдетима, десу ли комунисти или либерали. У првом грађзнском рату и борбама банди погинуло је већ округло милион људи. Не може да се каже да су „пали" и, готово, не може да се каже да су „умрли", де<р су добрим делом били поклани, гажени до емрти. удављени после управо неописивих мука. Пре глед догаћада претставља такав низ дезивости, да ни на Балкану ниде никада било нешто слично. А то значи много". Заиста добро речено: „то значи много". И за Србе коди се мећусобно кољу у име Српства, и за непридатеље ко.шма се утире пут. Историда нам, дакле, ниде дала искуствене поуке, а да ли ће нас овако презриви прекори других нацида чему научити, последњи де час да видимо. Последњи час. Србине. брате! Последњи час, због Српства одаћеног! У колико мање Срба у толико дефтиније српске главе и то у очима самих Срба. Какав парадокс! И то сада. када де слора, ред и мир надпотребниди у земљи. Сада, када де сусрет киклопа на видику н када се гигант-
еки светскн потрес ближи своме врхунцу, ми се сами ваљамо у крвавим облацима прашине, па, и не видећи дедан другоЈа, сами се кољемо. Нико од нас ниде толико прост да не види тешке слабости ове наше напаћене земље и њену унутарњу атхезиду. Сви ми под сводим духовним прстима осећамо њен рђав пулс што нас наводи на црне слутње, на жалост оправдане. Ко то данас не види тад де у истини слеп и њему нема спаса. Срби, Небо вам обећава спас само ако будемо имали памети, љубави и слоге, мира, реда и самодисциплине. А ви дош увек оштрите мач дедан против другога, иако чудете гладне вукове коди завидаду за српском крвљу, иако видите црне гавраеове коди наговештавају шга нрње слутње. Ви коди мислите да окаљаге своде оружје братском кр^у, спремите се на братски загрљај. Не учините ли то. оствариће се пророчанство Савонароле: „Мртвима ће се куће препунити. Улицама ће људи вапити: изнесите мртве! И набацаће их на кола и коње. Читава брда мртвих биће. И све ће их спалити. Па ће опет улицама јурити и вз гласа запомажући: Ко има мртве? Има ли ту доти мртвапа?..." Закључићемо са де^ном познатом причом о сваћи прстиду на руци у кодод се каже да је кажипрст рекао: „Ја сам најмудриди јер сваком показудем пут". На то рече мали прст: „Ја помажем свима вама". Палаи рече: Ја се састадем са сваким од вас.
Од сиромашне сеоске појате. па преко радничког кућерка, чиновничког стана и варошке палате, уздиже се ка Свевишњем само једна једина и спонтана молитва Богу: „О, Господе, спаси, сачувај и уразуми Српски народ!" А с неба, као ехо одјекује суво и кратко: „Само слота Срђина спасава." Ох, па то Срби.н зна, али... Па Србину су врло добро познате посдедице .борбе завађене властеле после смрти Цара Душана, па ипак... -Да, тако је, па ипак СУ Срби били ретко када сложни. То је наша несрећа, то је зла коб српског народа, која је и у историју и у легенду ушл^. Врло добро то зна и осећа српски сељак и грађани.н. Али шта он може? Та он је само народ, мпса, томила људи, плебс, једно стадо и то стадо без пастира, јер је српски народ без правих народних вођа. Тако је то било јуче, тако је ето и данас. Народи на вишем ступњу културе то мђгу себи дозволити, јер је сам народ тада и јачи и отпорнији и разумнији, док ми Срби, ако то можемо дозволити то свакако не можемо преживети. Ето, погледајмо само Французе. Па зар они нису били прв ратџ са најмање 30°/» комунизирана земља; па зар очи нису има. ли на управи земље и изразито левичарске кругове; па зар они нису у 1940 години прегрпели и већу несрећу, и већи пад, и веће унижење и срамоту? Да тако је. — Па ипак у гој земљз пуној радецика, незадовољника и левичџра после државног пада иије се подигао комунистички устанак као код пас. Зашто? Разлози за ово су једносгавни: — Прво зато што је француски народ културнији од српског народа ж — Друго, и што је иајгмавније, зато што је сваки Француз најпре Француз, па тек онда републиканац, монархиста, легионарац, комувиста, петеновац, деголиста итд. Самим тим, народне вође и варод су се одлучили у следећем: „Пошго су сада Отаџбипа и Народ у питању, сва наша локална размимоилажења морају се бацити у други ред. Иначе, то би довело до народне неслоге, а она до испада према окупатору. Последица тога била би одмазда. Кога она погаћа — народ. т.ј. све нас." Тако је ето стање код Француза, Белгијанаца, Холанђана. Данаца, Норвежана, Чеха и многих других. Само код н ас Срба тако није и не може да буде. Српски народ — живећи на ©Вој светској раскрснипи шутева, на овој „ветрометини", вије имао довбљно времена да се више културно уздигне. И зато српски народ неће ни бити крив за данашњу нашу несрећу. Криве ће бити само и једино народне вође, јер је Србин научио да га неко води, и тзда он иде — па макар и у смрт. Због тога се данас кроз уста умирућег Сцбина не чује више апел, већ вапај: „САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА"! У противном, сутра ће се оиег кроз н ародну песму певати: Великаши, проклете им душе...", а она четири слова „С на српском грбу непријатељи српства ће са пуним правом тумачити, као што то чине и данас: „СРБИН СРБИНА СИКИРОМ СЕЧЕ". Дан. П. Ст.
зато ја свима вама помажнм." А средњи прст одговори свима: „Ми сви највише вредимо онда, кад *;е састанемо са друговима на другод руци у сваком послу", Србине, моли се Богу да сг№ша буру и сам допринеси гшеИ 28 фебруара 1944 г. Беопрад ' Нитла Радомаш