Српски народ

п шарт 1944

|ИМ; тапиЈМјдмддх« л лдиМ' Ш СгнГЈш ЈГЛРОД

ОМЛАДИНСНИ ОТУПЦИ УЛОГА СРПСКОГ СЕЉАКА У НАЦИОНАЛНОЈ ИСТОРИЈИ

I БЕРЛННУ ЈЕ 1СН0ВАК ИОНИИВО фџлллски &амш

Награђснн рад аа 0мдадинском књижевн01в конкурсу Српсжог иарода. џ*. Велики и нучени трудбепик •— сељак, најбитни.је .је фактор јбудског — иСториског жавота уопште. Наш сопски сељак — сво. јим неуморМм радом исклесао .!« нашу величанствену иационалну историју. Сво.јим жуљевитим рукама он је омогућио благостање свима онима, који су имали воље в способиости зн други рад. за духовно изграНивање, за национални рад> за надионално делан>е. Сви наши многоброШи мајстори — великани били су само нзрази онога Што је притајбно тињало у души сељака — везаног за земљу. Сви водећи људи наше истоТшје произашли су ■ са села. Клица наше кулТурне, и духовуе елите је на селу. Многобројни државници и војсковоће (Кара-Ђорђе, Милош, кмез Лаза'.!!. нетраживачи и иаучпиии (11упин. Тесда), песници и књижевници (Веселиновић, Ранковић, и много други), синови су села. Село их је одгајило, село облагорођавало, сбо.ју младогт ироводили су на сму, показипади су целрг срог живота бистрииу. духовну и теЛесиу радинОст, всојом су се заиојнли на селу. Већином су задржг.валн сеоску сна гу, свежину и делотвотзиост. Све је то јако утицало на потоњи њи хов духовни рад. Таквл се духгшни воћи и ствараоци нису стидели свога сељачког порекла. ..Грађаиин Је спн сељага", каже једна наша наро г дна пословида. То МЈЈрго >; здач^а^б^-Јв^Ј вас упућује на мисао да смо без села као ; грана беЗ корен-а; "@"на" нас Учи да смо ми немоћни а«о смо прекинули Духовну СПону са селом, са сељаком. Макар какав иапредак ^цветао по граДовима; макар каква култура се га.јила Нв салонима; макар каква се философија и умет.нрст ч.јављала по клубовима и академијама — не смевло заборавити да -је корен свему томе — село и сељак. Један велики Крал. !е рекао: „Зсмљорадња је највећа -од свих уметности, и ваља више ценитш онога који је постигао да четири класа успевају тамо где су рпннје била само два. него ввјсково4у који је добио велику битку". Јер је још већа. одн. највећа битка за „Хлеб наш насушни" гоју сељак свакодИеВДо Води. Радом Својим, еељак иаш оморућавао је и омогућава ковачима иародне судбиие да се посВвте иеогрЛЕТИченол служби свОга на-. рода. Омогућавао им 1е материјалну егзистеиииК'. да би се могли посветити ■раду; предано, са вољом и потпуно. Језгро, села и сељаштва служи*о је и служи као неисцрпан извор за прилив снага варошима. Све што де најбоље долазило је и долази са- села да свежим снагама обнавља малаксалост и клошулост варошкрг живља. Задруге, слажне и многобројИе у нашо.1 недавној прошлости, служиле су као драгоцена башта за одгашвање најплеменитијих биљака н најлепших културних плодова. На.јдбСтовернији сведок аа ову тврдњу 1е наша нациоиална истори.ја. Када је сеоска вадруга блла јака —. живот аруштва био де стабилан, држава је била моћна и дака. Да будемо Конкретниди. Да Ирећемо на одоећивање места великанима — сељацима.. пионирима нагае националне историје. Почећемо &а песмом и гус.тама. Народ де у сВом мукотрпном животу и дуготеајном ропству остварио такву, наррдну песму кагву нема ни јелан'народ на земЈвином шару. "Та песма је израз народне душе; та песма показује' велИчинУ - ЈМтрвУ; та песма му апе цраву вредност ■ саособ-

кост. А шта ]е тачимш м пгга значи наша народна поезнја за иашу иационалну истори.ју ми сви Врло добро знамо. Тта значи та наша народна песма за наш културни реноме у свету, такође анамо. 1 • Довољно је да споме«емо Ге*еа, Пушкина, Мицкидевића, браћу Грим, Фортиса, Бреитана и друге. Надеминентниди претставници европске књижевности заволели су Нашу нађодМУ пеему, наше наррдно благо и преводили исто на сводо дезике. Велим је НМ каших пионирасељака, неимара наше иационал* не нстрриде. Да не говоримо о силиом ИацИоналном заносу и та. лаСу родољубЉа косовских мученИка и Херрда; да не сНомињемО силке мучеНИке за Веру ХрНстову и слободу златнУ; да не зове,мо У помоћ легиду знаних и Незнаних јунака. синова наШега села... Али грех би бИо ако не бисмо сноменули бар неке еМИНеНТнИЈе гфетставнике села, кОдИ су радом својНм задужили наш народ. Прво место даћемо неуком и неп ! :меном чобанчету НЗ Тршића — Чувеноме Вуку Караџићу. Нај.тепшн пример како је природна бистрина и интелигенцида могла да буде Достодни тзетсТав Ник с()нс,ког Народа пред целом Ев1)5Пом. Ниде му ндапта сме+ало што је био иеписмено ЧрбанЧе. Нецисмено ЧобаНче, НаНроТив, отворилО је ђрата наше драгоцене нароДИе ризнице најодабранидим мислиоцима културе Европе. Неписмено ЧобаНче било јс НепогреШни тумач и ВоДИЧ у лавиринту наше народне уметности М" фнлосОфиде. Он де навојеваотешком и неравном борбом победу — чиде плодове уживамо већ тоЛИко Децснија. Другн би великан био сељак "ђорђе Петровић, угледни шумаДИски ДОМаћиН; Оснибач ИаШе народне динбстиде Караћорћевића. Његова су дела свима Добро повИата. Његова је слава заб^иСтала широм целог света. Вук Кара-

џић Јв изнео иашу народну иесму Пред светску давиост, а црни Ђорће је јунаштвом својим и свога народа заднвио цео свет. Мучимо се и крвимо око форме друштвенога уређења. Једни бране демократи.ју, други диктатуру, анархију, *рећи хоће Кому. низам, соцнјализам иТд. А иогледадмо СеЉака Ђорђа Петровића како је он таЈ пробЛем решио још Пре 140 гоД. сКоро. Код њега де најбољи принциа — ирин цип домаћннства, Као трећег бнсмо могли да узмемо Милоша ОбреНовића, оенивача друге династнје. И то Де само уј-ледни сеоски домаћин. А шта је он урадио и постигао? Када су све старешине погубиле главе и оставиле народ на милосТ И немилост непридатеља он је почео рат без оружда—-рат диПлоМатиде. Ма да без икаквих диПлбматских шкоЛа. Носрамио је све У<4ене ДИпломате силне турске царевИИе И других Сила и посгигао оНО Што је жеЛео: спас српскоГ народа« Узели смо само претставннке еељака — пионира иаше национаЛНе историде. То д'е само не* знатни исечзк из Огромног албума наших великана и херода, мученика и уметннка. Из њихових примера, као и из ДругИх ВенавеДених, већ само уопштених, видн се какву де Улогу нграо српски сел.ак У напнона.теод нсторнди. Он — СеЉак, све 1е То гледао са љубављу; сматрао као део своде имовине; предавао се небебично задедници — и зато де и могао да да овакве одличне резУЛтате, и створи Овакву дивну и раскоШну гпаћгвИнУ наше националне исторИје. Њнхова је заслуга највећа, њима припада на!већа хвала. $ато им се мора и Признати. А њихови очадни наНОри за садање одржање српскога народа свеДоЧе о виСокој свести њиховод и. дубокој проницљивости државничкод. Живорад Првуловић, матурант Богословиде „Светог Саве" у Нишу

—* Ј сјвп посега студшу —* Биоск-опска публика је већ иввикла да у свакоме филму, п&реД оеталих сЦбна, види и сцене са Нгром, у њеним разним видо^ вима и облицима. РеТко је коди фиЛм без балетских момената, без стилизованих окретних игара или ревија. То је Сасвим разумЉиво, јер је игра за режисбра добродош^а могућност да се радња у филму начини разиоврсни.јом, да се оЖиви целина., разбиду ди.јалози или осветли сувише Тмург« Ток догађа.ја. Балет је реДовно ОНад благи тон КојИ протка сувише озбиљан ток или прелнје ружичастом бојом .оно Што иначе делује као сувише таМно. I

Ошаибина

ОгкџСина мо}п ггђ/с згмља с/аЈа, диввих колонаЦа, статуа што Ауге опа Је зешља вере, обичаја, распеване иладбсти и мишицс крутм. Оиа Је земља таћковрхих ]ела, витих јаблапова, ћесме са гусала шаренога кола, седељки и прела, суАчаних жетви жита искласаЛа. И мрких људи зпојавога чела, раздрљених груди, жуљевитдх шака„ ж земља скрханнх ружа, цвећа свела, напушТенДх гробља, Мрачних Ледних рака.О каго вожнм. шако сграсно ЉубиМ ту груду 1пто се домовином зове/ и... данас хоћу само њој да служим, да са њом пи}ем и ја чаше ове. Да и мене тешке њвпе ране пеку, и моја Душа да са њоме ђати, да и моје сузе са њеница пеку: То од себе данас хоћу за њу даги„ Па кад једном сване зора бољи* дана.

кад епрх немит хумкм шшуморм желим да се Мога српа оТкуИајћ и тад с билом моје огаџбиНе здруже. Желим да с§ тада * грпб ш К0ле)Вка једном славом слави. .једним венцем к.ити, м Да крв ш зноЈ, земљу и човека исТа мис'о спаја, иста воља Штитм... Домовина моЈа ниЈе земља сјаја, ни хладних трофеја, симбола што ћуте то је спона што ме са животом спаја, луча што мш светли богазе и путе. Она Је 6оЈа ш сграст моЈе крви, снага мојих мисли, воље, осећања Она Је мој циљ — последњн и први ш сче моје жеље, сва моЈа надања... ДобривоЈе В. Недељковић уч. VII разр. Мушке гимн. у Ваљеву

В <ии Шулте ФогП*а]м и Кори Ми» хел у једној шпамској игрм (Фато: ЈУфа~) РвЈИЖЈаЈ*** е« Ш. ирастаре, ритуачне, игра је временом добијала мНогоСтрукост израокавања. МеђуТИм, филм (е још више разграНао балетске теме. Балетски вачин израљаваШа обогатио ее. ДаИас г игра има, у оквиру разних филмова, и ргзие карактере и видове. То су велике скале са много прелива. Од чНсто класичног балета па до гротескНих Игара, на акробатскод основи, постоји велики ред разних играчких момената, коди се могу користити у, истом тако, великом низу разноврсних филмова НекИ пут је то специфично бински балет, приказан само у оквиру филмач као сцена из позоришта, а неки пут де то, опет, игра у облику ревије, еа најмодермијим музичким и ритмичким акцентима., I У Поједииим фнлмовтаив вит>вв ДопуЉУје потребно расположење Годишње.г доба, док у друГНм "!••> подв- "1н исТориску епу „Мирис векова' 1 провејава кроз њу. Разне средине нашле су погод-зн израз у игри. А исто тако је она често и отеловљење пОјма. Рађање, умирање, молитва, радост и болест били су већ до счдл веома успело приказаии иа филму, Искључиво вфоз игру. Ко би Могао и да помисли да се може кореографски дг.ти једна тако опака и непри(атна болест као.што де куга? МећУтим, „Игра куге" у филму ,.Парацелзус". Право је ремек д&ао.

иожд* иајшажвиј* *омев*г таве радње. Већ дуже времена дроблем б®» лета посТавио се као важан ■ најактуелниди у свим нем^чким филмским предузећима. Немогуће је било користити само бгк летске ансамбле иодединих опв' ра и балетских школа. Равновр* сност игре у оквиру филма зах* тева већ одавно искључиво филмски балет, увежбан Тако« да је у сваком потребном тре^ нутку дорастао извоћењу свих иДСја које филм тражи. Проблем искључиво филмског балетског ансамбла решен де не-> давно, а све сиаге, као и -бродан балеТсжи подмладак већ дуже времена увежбаваду балете, за надновиде филмове. ■ Ова новина, уад стручно прии премљен кадар најгалентованијих балетских снага, моћи ће стално да се допуњава балетским вредностима свих врста: играчима и играчицама класичнога балета, карзктерног, Ј"РОтескно.г, и свих врста. коде је филм креирао. Нз челу овог иовооснованог ба лета СТоји првн балетски играч Немачке ВиЛи Шулте Фоглхадм. Око њега су окупљене најбоље женске балетске снаге, међу њи ма Нина фон Рајценштајн, Крри Михел и друге. Занимљиво де нстачи да је ве* ома теШко било увежбавање о перских балета за снимања на филмско.ј траци, јер позорница и позориШна сцена захтева сач свим друге елементе, а филмска камера Друге. Тако исТо и ефекти су сасвим друкчији. Нови фиЛмски балет ће користити сва могућности које му пружа филмска балетска кореографија и мо жемо очекивати у томе погледјг креације прве врсте '■ ' *■ Студио ове велике балетскв филмске трупе препун де лепих младих жеиа И људи. Еластичност њихових цбкрета, живописност и ретко успела уметничка линиЈа њиховИх костима. задивљују посетиоца, коме је као реТко предовољство, падо у део да иХ Посети и посматра за вре* ме њихобих вежби. Симфонида младости и лепотв — тако би се могЛа. назвати та шарена, па ипак харМонична башт^ омЛадине, у кодод сваки покрет вначи један израз а свака група дедну мисао. У сали, са подом од огледада, где вежба надвећа група мла ди* балерина, човек има утиспк да сања. Шта све не изражаваду, ти складни таласи покрета! НенарИкнуто око ниде V стању да одво.ји одсдад од правог, визиду од стварности. Дискретна музика, певидљива за посматрача, просипа звукоае, којн се, чИни нам се, уобличава.ју у покрете и они Нам дочаравају расположења и сећања. Пред нама се одвија дедан нови свет, нестваран али окреплзудући. Сви ти покрети годе нашем оку и оплемењују наш дух. То де права балетска уметност. Њу ништа не нарушава. И мипан де кор од драперида и светлуц « под, као површина језерека,, ту су да Употпуне ту хармонију, да потпомогну стварање симфоније покрета везане за звук. Непотребно је Говорити •■■а свим тим деВодкама. Оне су све казале сврдим покретима^ везане за звук. Непеотребно ,|е говорити са свим тим дево.јкама Оне су Све кабале Својим покретима. Казале су једним најлепшим дезиком. • [ На нзласку ив студида поздравља нас љуљаНзе топола на ветру. Ми смо још под утчсцима рвггмовз и чини нам ве да и прн рода трепери заједно са младим телима, ко.ја иза зидова дедне зграде скромних линида, следуду музИку покретима свога тела к ствараду видљиву музику, која се не ззборавити. *.