Српски народ

Шштарина омћена у готожу

РЛСКН

Скоро Ке се напунити три године како на Источном фронту крваре црвене армије. Ма количо да је велика по пространству и становништву Совјетска Унија, ипак су њени губитци страховито тешки и високи. Ако би се броју погинулих и ранјених бољшевика за ове три ратне године, додао и број несталИх, заробљених и помрлих душа, цифра би била запањујућа. Такав укупан износ ратних мфтава у Совјетској Русији, достигаб би број становника на енглеском острву. За толики број од прилике, смањила се популација на територији коју држе у својој власти бољшевици. Са оваким ужасним билансом Стаљин је принуђен да тражи помоК од својих савезника. Због тога јв и потекао његов захтев за отварање другог фронта у Европи. Стаљин већ скоро две године вапије за другим фронтом у Европи који би везао за себе 50—60 немачких дивизија. За то време ми смо видели какву је реакцију изазвао овај захтев бољшевика у англосаксонским ре / довима. Следовала су бескрајна обећања м изврдавања. Нису само војнички разлози који спречавају савезнике да испуне овај захтев бољшевика, међу њима најглавнији, недовољан бродски простор за једну озбиљну инвазију. Радм са вишв о моралнополитичким рввлозима који сатерују страх у кости енглеском пр.емијеру Черчилу. Начин на ноји води Енглеска ©вај рат, показао је целом свету, да она жели победу на тај начин, што ве други, нарочито мали народи проливати крв за њен ра. чун, да би се сачувао енглески народ. Зато се м десило, да мали српски народ који нијв ни желео да уђе у овај рат, у њему поднесе десет пута више жртава од енглеског народа, који је отпочео велики рат. Због штедн>в енглеске крви, Черчил врши и таква попуштања према захтевима својих. савезника на политичком пољу, да та енглеска слабост ве& запрепаш^ује цео свет. Тако |в Черчил у замену з« други фронт већ- теслимио пола Европв бољшевицима из Москве. Свв ке он учинити у том погледу, само да би уштедио проливање енглеске крви при отварању другог фронта. И још нешто, о-

ЧЕРЧИЛИЈАДА

тварање другог фронтв у Евро- чин овв најновија »ЧерчквиЈадв«, пи, престављао би и крај Черчи- као на филму. Нвшто милом, нвлове политичке делатности. Ту Ш то силом а помало и добром му енглески народ не би никад камуфлажом бикв омогућено опростио. Краљу Петру да се. »Његова« деАли Черчила море и друге кларација прочита преко Лондонбриге, једна од највећих је и си- ског радиа српском народу у котуација на Источном фронту. Ње- ј 0 ј пристаје на сарадњу са »ослога буни повлачење Немаца, јер бодилачком« војском под команне може никако да докучи какаеи намере има Немачка Врховна команда? Не иде му у главу, да се Немци повлаче, а Стаљин у исто време вапије за отварањем другог фронта! Зато Черчил полако губи присебност и већ прави политичке грешке које одају његову нервозност. То се јасно могло уочити у случају Турске, јер је од ње тражио више, него што је смео. Черчил је умешао своје прсте и у случају мале Финске, али је ипак остао у сенци гурајући испред себе Рузвелта. Све што иде на рачун малих народа њему је стига, сам никако и ни под којим условима на другу обалу Ламанш канала. Ту је енглеска нација осетљива, јер се тиче њене коже. Па ипак је све то мало. Траже се нове могућности и за то се он обратио својим »»старим« и иаернимж пријатељима, лудим Србима. Сад они опет треба д« спа>савају Велику Вритан/ју као што су »спасли« Совјетију 22 јуна 1941 године, јер су Срби »омели® немачке планове у рату. И једва се нашло решење за тај фамозни други фронт, њега створити Срби под командом »генерала« Тита. За то је Черчилова офанзива у велико отпочвла. Млади југословенски Краљ позват је у »госте« и Он је дошао у Лондон са претседником емигрантске владе др. Божидаром Пурићем у пратњи агената Интелиџенс Сервиса, како би Га лично Черчил приволео на своју бољшевичку концепцију. Да би се учинио што јачи притисак, у исто време по наре +јењу Стаљина, под нели су оставке посланик у Москви Станоје Симић и Лозић војни аташе и јавно Св декларисали за генерала Тита. Сада се пред српским народом и осталим светом одвија други

ДАИ ЈУНДКА У БЕОГРАДУ Почетком овв недеље, одржан је на Калемегдану свечани помен и комеморација погинулим немачким војницима у два светска рата. Поред јединица немачке ору> жане силе које се налазв у Београду и немвчке народноснв групе, помену и комеморацији прИ' суствовао јв немачки генералитет на челу са Главнокомандујућим Југоистока генералфелдмаршалом фон Вајксом и војним заповедником југоисток« генералом пешадије Фелбером и командујуким генералеМ; т »аловедником ваздушнв области, генералом Фабером. Опуномо^еног минмстарства опољних послова за Југоисток заступао је саветник посланства др Јункер. Са сриске стране помену су присуствовали претседник Српске владе »рмиски гвнерол Милан Ђ. Недик и претседник Београдскв општинв Драг. Л>. Јовановић. Послв одржаног помвна говорио је генералмајор Фиров одајуки у свом говору почаст врлинамв п пожртвовању погинулих јунака на свим фронтовима као и онима који су погинули услед ваздушниж непријатељских напада. Комеморација }е завршена дефилеом почасних чета на Краље-

дом гвнерала Тита. Тако и ?ве козв бити на броју а курјаци сити. Такжа Је »Черчилијада« у којој се свим могу^им начинима покушава да искупи отварање другог фронта. Черчил продужава да чинм концесије на рачун других народа црвеној Москви, само да 8 би сачувао енглески народ од про ливања крви. У тој жељи, он нв преза. да жртвује и младог југословенског Краља натерујући Га да прими сарадњу са једним пробисветом као што јв Тито. Њега је охрабрио успех са ит»лијанским Краљем Виктором Емануелом, али је лри том сметнуо с ума, менталитет српског народа. Тако 1Кв ова »Черчилијада« остати само једна енглеска лакрдија, али ве на жалост њу платити опет крвљу српски народ, коме иоши Срби усађују у главу мисао, да му је Енглеска пријатељ и да ке му ока донети жељену слободу. Тако ће српски иарод и по двсети пут остатм у заблуди и бити преварен од стране Енглеске. Тако је био у заблуди кад је 1915 године плео венце да дочека енглеску војску која је требала са Французима да стигне у Србију, па ни један војник није стигао а земља пролзла. Тако је био у заблуди, кад јв веровао да се две енгласке дивизије боре на Солунском фронту код Дојранског језера, а оне у ствари биваковале у миру. Кад је 1918 године стигла српска војска у Београд, енглеске дивизије нису се ни помакле код Дојранског језера. Тако је био у обмани 6 априла 1941 године кад је Енглеска обећала војску и авионе Југославији, па ни један енглески војник није прекорачио југословенску границу, нити је и један авион стигао у Југославију. Тако је био у обмани кад је Енглеска обећала помок Дражи Михаиловићу, па га у критичном тренутку предала Титу. И тако, наш намучени српеки народ живећи у вечитој заблуди да му је Енглеска пријатељ, пролива своју крв за енглескв интересе, сахрањујући своје. Па зар и данас српском народу ни.су довољна та силна гроб-

ља начичкана у његовим краЈев»Ј» ма у одбрани англоамеричких интереса? Зар у место тих заблуда, обмана и превара за енглески рачун, није боље послушати савет правих српских родољуба, пв остати ван тих ратних догађаја, бити миран и гледати своја посла? Зашто пристајати уз једну лажну политику, која нам отачв и последњу драгоцену крв наших најбољих синова? Па зар и ова последња комедија са краљем није довољна да нам отвори очи, да јасно видимо енглеску превару, кад знамо да јв млади Краљ лишен своје воље и слободе исказивања својих правих мисли и осећаја? Ето нашта су спала Техеранска обе+,ања Черчила у поглвду отварања другог фронта. Спала су на овај намучени српски народ, да опет у место Енглеза плаћа данаи у крви, како енглески синови н<о би проливали плаву племи^ску крв приликом отварања другог, фронта у Европи. Са чисто енглеског гледишта Черчил има права кад штеди крв свог народа, али се ми Срби питамо, шта ћемо ми ту и шта се нас тиче отварање другог фронта? Енглези су покушали пре нас, да искористе Шпанце, Швеђане, Турке, Финце, па су насели а ево где нађоше луде Србе да ваде кестење из ватре за њихов рачун! Напрезања Черчилова су оправдама, јер је он свестан, да би енглески народ изгинуо као марва ако би био лриморан да решењв отварања другог фронта на Атлантику тражи чисто енглеском снагом. Ми се опет обраћамо теби српоки народе и молимо те да се већ једном зауставиш у тој лудачкој служби англосаксонскв плутократи.је јер она нема разумевања за твоје невоље, нема осећаја за твоје патње, нема сузе за твојом кесрећом, нема милости за тво|ом судбином. Обрни се самом себи и служи само себ и * То је једини и сигуран пут за твоје спасење. Све је друго лаж, обмана и 'правара коју ћеш скупо платити ако се убрзо нв истрезниш од енглеског пијанства. То ти је наш искрен, братски савет поникао из дубоког искуства енглеског пријатбљства из прошлости,. пријатељства које нам је донело разочарење кад се у туђу љубав уздамо, кад на туђу помоН рачунамо. Стари ратник

НЕЛЕЉНИ ЛИСТ Број 12 Го,". IV 4 Београд, 18 марта 1944 ПРИМЕРАК 4.— ДМНАРА