Српски народ

&шт » '

СГТГСКИ ПАРОД

п шшрт 1944

СРПСКИ СТАВ МИРОСЛАВА СПАЛАЈКОВИЋА

У Ешзу жучшмх војамц моЈј су Обележиле послератно време, када су се велики број јавних рад ника и политичара бежећи од одговорности повукли и ћутећи или злурадо гледају збиваша у Србији, Др Мирослав Спалајховић, наш познатл српски дииломата и државник чини један частан и светао изузетак. Иако је своју дужност српског родо*уба испунио до краја, служећи Жеценијама свим својим снагама ума и духа српском народу > српској мисли, иако већ зашао у године и оабиљно болестан, „са обема ногама у гробу", «ажо он сам каже, он је сматрао да су часови тако судбоносни за опстанак и будућност српског народа. да нико не сме остати неактиван, ма колико да ее у редовним приликама сматра да је згслуншо мир и одмор, Додазећи из оне велике плеЈаде српских држзвника и вОјсковођа са Пашићем И Путни*ом ца челу, код коддх је осећање дужности према своме народу и пред ирторијом било развијено до врхуцца, он је данатн.ем поколењу са слабо развиЈеиим осећашем дужности покааао како се служи своме цароду и својој Отаџбини до послед н>ег дзха, иако обрван годинама и болестима. Док други и мЛађи и здрави}и у својим шпекулативнм комбинацијама чекају пасивно да прохуји ово бурно време, па да оиет почну своју „политичку" жктивност, ова.| син Шумадије, стао- је право и смело, заузео ј(е одлучан став према страшљивпи ма и слабићима и, на свој начин, речју и пером, водио је борбу аа спас српског ћарода зајједно са најмлађии његовим синовима, који су са пушком у руци бранили његов опстанак. Док се већина такозваних 1арадника брјала да каже гго мисли, он је са ретком храврошћу узео реч ппед српским вародом и говорио му по својој савести истину о његовом ствар ном КЈОложају у свету. Не обзирући се ни лево ни десно, он Је тумачио српском народу њего?е ираве интересе и позивао га да мисли својом српском главом н да се брине само за свој опстанак и своју будућнаст. Сво Је огромно искуство , којје јје стекао служећи децениЈама српском народу као његов дипломатски претставник V разним европским центрима, своју необично велику и дубоку политичку и филозофску културу. своЈу бистру памет и своје црекаљева родољубље он 1е ставио као и раније широкогрудо V елужбу српског народа, да му Још једном помогне у Једном оц вајсудбоноснијих часова његове иеторије. Не тражећи ни власт ни иочаот. јер је свега имао довољно, ве тражећи награду ни похвалу, вн Је пришао генералу Недићу да га својим моралним ауторитетом и политичким искуством вомогне у његовом претешком вослу спзсавања српског народа в обезбећивања боље будућно<ти. Треба знати прошлост Мирослава Спалајковића. велике Vслуге које је учннио он српском вароду боанећи његове интереее у ирошлости, треба познавати његове способности и његово внање иа моћи тачно опенити величину доприноса, ко.|у је он учинио српском народу, стављаЈући се пожптвовано под застаВу генерала Нелића за добро и свав српскога наро«»-ц »а вову » рчмчину српвк« '©тлабгжз. ■ Ка« |е.зуш ад цЈДшпк 1 кшЈН

Ш Ш * Ш. ' , 4 - 2

поуздавн|к1 сарадника велнког срцског државника Николе Пашића ои је нл нстакиутим цоложајима носио бреме одговорности заједно са њим за успех срдаде сгвари и учинио је нерцењице услуге да учврсти и побољша положај српског народа у свету. Исто тако он је био један од најпоузданијнх сарадвика Блаженопочившег Краља Алексацдра чије је дипломатске замислн спроводио увек са успехом у замршеном сплету европске политике. У многнм исторнским Одлукама он је одиграо иресудну улогу н у европском коццерну дипломата и државника он је заузимао једно од првих места нако претставник једног малог народа. Чинећи најдрагоцени.је услуге српском народу у одбрани његодцх легитимних интереса Мирослав Спалајковић служиа му је и за част и за понос ауторитетом и угледом спремног и далековидог адпломате, «о!к •е он уживао у нностранству. Он Је био српски дипломата Који је на међународним форумима узи мао реч и иије се бојао да каже истину у лице претставницима моћних држава и империЗа и његове интервенције увек су биле запажене и процењене као прави дипломатскн догађаји. Он није био од дипломата, који дипломатнју сматраЈу вештином бежања од одговорности и скривањем истние., него службом у корист свога народа н опшгтих европских циЉева. Тако је он умео недипломатски да паступа кад је требало и кад су то захтевалм виши интересн Евроне. Тако он спада у најљуће првоборце противу бољшевизма и када су други дипломат% знали пилатскн да перу руке он се није бојао да подигне Јавну оптужбу противу Лењина, као што је доиније смело и отворено иступао у Друштву варода водећи смелу борбу противу ове највеће опасности Европе ш љеие кулгуре, Ззто је м лег&џ. етав нрема бољшевизму. кадА Је 1941 г. он претио смртиом опасношћу српском народу бно без колебања и одлучан, као код ретко кога Другога дршавннка или политичара. То ј« зато што је одувек Мирослав Сцалајковић имао изграђен свој филозофски и политички систем, није се руководио опортуннтетом, иего је доследно спроводио своје идеје. Тако Је оа с»ој етав одредио још у Уставотворној скупштини V своме чувеном говору противу југословенских комуниста. Тако је он ц сада наставио свој крсташки рат ■ своју цроповед противу •{омунизма шоЈн ес иокамо као

рода, што Је Мирослав Спалајковић међу првима благовремено увндео в учинио све да српски народ обавести. У истом смислу Л1ирослав Спа лајковић показује велику политичку ш ннтелектуалну храбпост када се јуче у својој „Посланици Доикихотима" обратио „националистима" у шумама, упозоравзјућн нх на штетне последице њихове ромаитичарске занесености, кОју вешто искоришћује Лондон за своје циљеве. Оштром анализом њнховог става он открива све њихове противречности и позива их као националисте и монархисте на заједничк рад на обнови Србије под воћством генерала Недића. Зато што говори увек смело и отворено, по савесги н нз искуства љсгове су речи са најкећом пажњом слушане широм целог српског народа и имају једио позитивно благотворно дејство на чему сви српСКи родољуби бдају захвалност и признање овоме неуморном и пожртвованом великом српском родољубу и драсавнику. ! М. м.

РАТ ПРОТИВ НЕРДТУЈУЋИХ

Комицрј« у евоЈој ди претставља ситуаци.ју тако каа да је добила рат. То радв пропаганда, а дипломатија води велику офанзиву против свих неутралних земаља, тражећи од н>их да ступе у рат .на стоани коалиције. Ов.а1 притиса.к на неутралце може се објаснити на два начина. Или, прво, дипломатија хоће да усрећи неутралне земље н да их .-.-сидо.м увости V кориснике претстој.еће победе; или пак, друго. нема шанса за победу, те зато треба натерати неутралце да они потпомогну коалицију. Прво објашњење *е наивно. Не посто.ји добротворна дипломатија, која би делила користи од рата. Друго објашњење је гачно: Енглезима и Американцима много де ст.ало до тога да добију још неколико земаља које би ставиле своју омладнну у службу коалираног генералштаба Зато је у Лондону и Вашинг тону објављен рат нератујућим земљдма. Турска Је, изгледа, дефинитив »о одлучила да не учествује у рату. Опозивање амбасадорз у Лондону адмирала.Орба.Ја може да буде прсхгумачено као доказ дефинитнвности те одлуке. Нз ту одлуку много |е утицала чињеница да Бнглеска није гарантовала турској границе, а и у скорашњим преговорима нше хтела да д9 Турско.ј гзрантију да неће бити совјетских захтева у погледу ту.рске територије. После неуспеха са Турском, Британоамерика.нци су доживели једно разочареше и у погледу Шпаније. Економске санкције поема Шпанији изазвале су код Шпанаца индигнациду. А та шпанска индџгна-ција и примерно држање шпанског народа уз вдаду генерала Франка изазвале су одатру (самцању британске штампе против РГа.удиља. Пошто су се однск;и са Шпани.јом по^ горшади, енглсска авијапијз - је почела да поврећу.је цтанску неутралнаст нападима на брбдовв, не самр у територвдзлним водаЈ1а Шпаније, већ и џџ уш-ћу, река. Шпанида се не да продоцирати. Притисак на Аргентину није успео. Садз у Вашингтону већ пишу да је напра,вљена велика глупост што су прекинули односе са Аргентином. Неколико државз, као што су Чиле и Бо-

Средином овог месеца словачки народ прославио је петогодишњицу евоје самостацности, која је лобијсна 14. џарта 1939 годише. За ает годинз свог новог, самосталног живота, под сасвим друкчијим условима од оник који су владали пре постизања н остварења самосталности, словачки народ дао је безброј доказа своје виталности, своје европске свести која га и данас руководџ да узима учешћа у одштеевропској борби против бољшевизМа. Жеља словачког иарода за његовоц потпуном самосталношћу датира из даљих периода словачке прошлости, тако да је једнодушна одлука словачког парламента од 14 трта. 1939 била само историска последица разноврсних политичко - економских, ј културно-социјалних $ других тежњи словачког народа, који је увек у својој самосталности видео најбољег јемца за свој најпотпунији развој на свим пољима јавне и приватне делатноети. Та изразита жеља словачког народа за његовом самосталношћу била је нарочито јаха у доба политичко-гитерарног ро цлттж кфи ее жд коћсгЧОШ ЉУАО-

вита Штура манифестовао у словачком народном језику и неговању ■свих народних и верских традиција. У поступном развоју те живе борбе словачког народа наступио је, з.а кратко време, један период политичког мртвила које је собом допосила демократија непосредно после прошлог рата, да би се та борба још више разбуктала у п редвечерје велике европске револуције коју је носио Трећи Рајх. Разуме се да је такво стање ствари морало да има видног израза и у читавом савременом уСтројству словачке државе, чији су одговорни државниии сјајно схватили све потребе данашњег џремена, и који р.аде у непосредном контакту с најширим народним масама које су им поклониле своје пуно поверење. После пет година самосталног живота, словачки иарод показао је своју способност сопственог управљања, и гако још више под вукао своје право на свој нови шивот. Словачки војници стоје на бранику европских граница, борећи се за слободу св.оје држзве, в встовремено за спас целе Европе с њеном културоц ш

лшшијш, шршашшм ог шлшдт рера. Њима ће вероватно следити Парагвај, па чак и Бразилија. Ово је потпуно разумљиво, јер су све те земље у ззвисности од лиферацијз аргентинских животних намирница- Ово је важније од амери^ких Обећања ли феровзња техничке робе која до сада нису остваренз. У вези аргентинског пИтања створила се ирва цукотина у фронту западне хемисфеое. Говори се чак о могућиости образовања јужно-америчког блока. под вођ^вом Аргентине. Тај блок би имзо у сво.јим рукама 40Уо светске процзводње др.ога, 83°/о светске производње ланеног семена, 70% ироизводње кукуруза и 23°/« цроизводше жита у целом свету. Америчка наертљивост ниле имзла успеха ни V другом делу света. Мала демркратска . Ирска достојно је одговорила на захтев две демократије (САД и Британи.је) да прекине одцосе са Осовином. Привредне сзнкци је не плаше де Валеру, заштитника слободе и части ирског иарода. Пошто се тзко поступа према неутралним демократским земљама, ниј.е ни чудо што ре према Финскол аоступа јОш строжи је. Мали и јуначки фински народ иалази се сада између два фроцта: оружаног. фронт-а Совг јета и дипломатског фронта Бри таноамерикзнацз, који траже да Финскз попусти пред совјетским ззхтевом о капитуЛациЈи. Изузевши фински случај, све .круге злочине бритзно-америчке дипломатије, у тоцу последњих недел.а, доказу.ју Да Се коалиција налазИ у толико безнадној војној ситуацији да може пошто пого, да в.рб.у,је неутралне државе уз с.вој стро.1. . Та помоћ је толико потребна коадшшји вдто се онз не устручзва од измишљавања неке нове. дИвље теоријЈе да је неутралност — злочнн. 'ри ■■ мнна«. ри. Неутралност ,е злочин када се не вом-аже слабијем. Према т.оме, Бр»т,шиамериканц : Л сами °еО,е ирсглашују за слзбију стра ну ко.|з нема снаге ,за бообу. Док Совјети ца тај, начин одбацују мршави техерански споразум, Британоамерикзнци не могу да се сложе нИ по једном од на.јвзжнијих питања, И' зато се коалици.ја налази у расцеиу. Штетпниус је пожу.ро у Лондон да би пок^зо да нзће неки начин за смањење бриганоамеричких трзавица Америка нијо у стању да изврши обећање испорука ратног матери.јала за Енглеску. Она ,мора да нађе ке-. ки. компромис у питању петрог л.еја са Блиског Истока Америкз ,је озло.јеђенз против Енглезз, што нису извршилјг офанзи-' ву према Бурми . Амерички политичари су бесни што је из. Северне Африке уклоњен Жиро, и тако даље., Листз спорних питања може да се издужи на неколико страна. Али и без тог , детаљисања размимоилажењз у редовима коалиције потпуно 1е јасно да се она налззи у стзњу рзспадања. Снзга оружја и снагз живзца еалззи се на страни Немачке и Јапаиа. МЕС.

псни АШЉ.

ГЛАВНИ УРЕДНИК. одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станкови^ из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 меца^нин, I степениште (Палата Извозне банке). Тел 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«. Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплата 48 динара шаље се преко »Прес««, «. д. Влајковићевв 3.