Српски народ

Л март 1944

СРПСКИ НЛРОД

Сграна 3

У спомен Милоша Масаловића ОСВЕТИЋЕМО.ГА!

Милош Масаловић, човек и јунак, убијен је од оних који на бестидан начин ударају по највитвлнијим интересима преојађеног српског народа. Убијен је у време, кад се запажемо до крајн>их* граница да што више српеких глава спасемо и сачувамо. Гнусни злочинци убили су једног ретко доброг и поштеног човека, славом овенчаног војника, нежног супруга и дивног оца, пожртвованог друга и пријатеља. Милош Масаловић је у сваком погледу својим жарким родољубљем и својом савесном службом народу и држави био светао пример, који нама и новим поколењима показује како се служи своме народу и својој От4џбини. Милош Масалови+\ јв дубоко ожаљен, не само од другова и пријатеља, не само од сарадника и претпостављених, него цео Београд одао је достојну пошту смртним остатцима овога великога слуге српског народа и заточника српске државне мисли. Национални Београд осетио је праву величину овога хероја и пожртћованог борца у рату и миру за спас и добро српског народа, иако због свој © скромности он је делао и радио, трошио се и сагоревао у сенци, бежеки од спољњег сјаја и великих положаја. На погребу су биле можда * убице, физичке, и они који се иза њих крију. Уздрхтали су сигурно сви заједно они пред величином жалости и туге, који су обузели цео Београд, који је покојном Масаловићу приредио величанствен погреб, као једном од најзаслужнијих оинова српског народа. Можда су тек тада били

свесми страховитог недела које су починили, гађајући МилоиЈа МасаловиКа, кога су чували само његово велико родољубље и н>егово поштење. Не знам да ли ће ове демонске душе убица Наћи свој мир. То је њихова ствар. Али читаве фаланге Срба, пријатеља Мише Масаловића, његових војиика, његових даљих и ближих сарадиика, безбројно помогнутих избеглица, мноштво заробљеника и њихових поро^ица, велики број несреКним ратом оЈађених и прогоњених, који су код њега налазили ослонац, помоћ и утеху а у чему је он био ненадмашан, — неће се са овом трагичном и мученичком погибијом измирити све донде доклегод гнусне и одговорне убице не буду пронађене и примерно кажњене. Нас не узбу^ује вест лондонског радиа о убиству »издајице« и претња тога радиа: »да ће сви тако про^и који служе генералу НедиКу«. Напротив, поносно и ведра чела, и поред свих несрека, које су снашле српски народ, сматрамо за част и срећу што идемо путем који је српском народу обележио генерал Недић и на коме је пао Мипош Масаловик, чију ћемр смрт без милости осветити. Ц. Ђерђеем* ПРИЗНДЊЕ НЕПОЗНАТОГ Тешка, коб која је задесила наш ојађени народ, устремила се свом тежином на њега задајући му сванодневно нове боли и чесреће. Кукаћно остављен од људи који су га довели на руб пропасти, српски народ се је беспомоћно освртао од куда ће му доћи спас. И нашла се је група српских I

синова који су стали на браник српске растргане и у црио завије че земље, грудећи се свим силака да у заједнпчком страдању олакпшју комико толико' свеопшту народпу трагедију. Међу првпм српским врлим синовима који су се ставили ва ра'.положење своме народу био св ти Милошс! Висока љубав према роћеној грудп, према маЦпп СрбиЈи, укорењена је у теби од твојих цтдитеља а очеличепа у бсрбача за слободу п васкрс Србије. Кочобеј. Флока, Ниџе, Кајмакчалап, Милетина Коса, то су врховн и масиви који говоре и о теби Милоше, о твојој храбросги и јунаштву, које си ти показивао на прагу поробљене Огаџбине. Па и данас се са задовољсгвом и поносом сети погдекоји преостали борац II митраљеског оделења славнога V пука, свога храброг командира Милоша. „За Србију слм се родио, за њу живим, за њу ћу и умрети", говорио би ти често својим војницима, између тешких борби. И заиста зла судбина те трже- из наше средине! Непријатељи српског иарода су знали добро тебе и твој рад и нису се устезали да гнусно и подло испусте злониначке метке. Нису се устручавали, јер о.ни који су тебе убилш знали су да убијају Србина, истинскога сина своје земље, м иепријатеља њихових злочиначких намера. У бесмртној рлејади српских витезова и див јунака забележено је још једно имв. На олтар мајци Србији придонета је још јеДна жртва! Многи ће стари ратник заплакати, м.нога ће сиротиња сузу отрати, а ми ћемо и даље остати доследни путу и идеји за коју си ти положио живот МилошеЈ Ж. Б.

НЕРНИЛОВА РЕЖИЗА

Драма која со ових дана завршава у Лондону о^гпочела је у Москви. а гародужена у Техерану. Има у то.ј драми много језивог и грозног: на дедан безобзиран и нељудски начин довршава се ликвидирање престижа једног Краља и животне снаге једнога народа који је обманут и заведен. Главни режисер ове драме, ко.ја нас вређа и изазива револт. десте господин Черчил. Љубоморни и брижљиви чувар сваке капи енглеске крви. он је нашао за много корисније да сво Је обавезе према свом ирвеном побратиму. кога је до пре неколико година називао најкрволочни.јим злочинцем, искупљује српском крвљу и српским животима. Човек који по унутарњим склоностима свога бића не Држи реч. Черчил је врло лако погазио сва обећања и све. обавезе које има поема Краљу ГТетру и емигрантској влади у Каиру. У свом последњем говору, који 1е уствари био разоткривање и објављивање одлука донетих у Техерану, Черчил је изрекао смртну пресуду и Краљу и његовој влади, али истовремено наго' вестио и целом^ српском народу, да ће биги оглашен за - непријатеља ако се не потчини Титу, кога је он прогл"сио својим личним пријатељем. Приморан да доће V Лондон са водећим, члановима владе. Краљ Петар се данас налази v тешкој ( мучној ситуацаји. У овој дра-

ми он ]е трагична личност, на ко.ју је уперена сва оштрица англобољшевичке безобзирности. Од њега се тражи ништа мање, него да се одрекне себе, свог краљевског достојанства и интереса сјзога народа, који није нити хоће да буде бољшевички. Прину.дно доведен на престо од пучиста Краљ Петар је уведен у бурни вртлог догаћаја ца би данас био ломљен V ЛОндону* уз помоћ истих оних , елемената. који су извршили пуч по тућем наговору и за туће интереее. Јер нше случајно дошао Симовићев говор као опредељење за Тита, нити су случајно пучисти Лозић. до неки дан војни аташе каирске владе V Москви, и републикански зет Ст?но1е Симић. прнскочили у помоћ и ЧерчИлу и Титу V моменту када.треба сломити Краља и приволети га на компромис са Титом. који се држи на отстодању као да је он господар ситуаиије. а не неко други. Као што се види Черчил је нашао сарадника. У његовом настојању да Тита уздигне изнат Краља потрчали су му у помоћ сви очи к01и нису у сво10ј души носили нераскидљив\' везаност са српском земљом и са нашим народним начинима живота. То су обични карчдеристи. прескакуше. лако савитљиви измећари, који за положај и злато могу свакоме служити. Јер смисао оаога тто се данас ради у Лондону јесте у

томе, да Черчил искупи обавезу другог фронта коди је дао Стаљину на тај начин што ћг на нашем просторру активирати устанке и побуне не водећи рачуна о тсме, да би у тим устанцима и побунама цео један народ нашао свој крај. ■ Врло мното онеспокодава питање: шта ће бити? Ми не знамо на крају како ће се одиграти завршни чин ове драме или боље не знамо још данас како се он одиграва. Али ће нам и то бити познато и раз.јашњено као и много шта што н'ам је доскора било непознато и несхватљиво. Збиља рата тражи решења и јасне одлуке. Одлука ће пасти и овде. Али, без обзира на то каква ће бити та одлука у Лондону ми још сада можемо рећи да је то све што се тамо ради у односу-на став и држање српскога народа само једна игра идузија. На нашем простору нису господари ни Енглези ни Совјети. Овим што сада раде. безобзирним притиском на Краља и на људе који нису хтели да се покоре Титу. они хоће само да покажу шта желе и шта би радили кад би били стварни господари ситуације. Ма шта било и ма как^о решење пало једно Је сигурно . а то Те: никад и ни под којим условимз српски неће поћи путем бољшевизма. Он се неће ни преклонити. ни поклонити Титу, него ће се до последње могућности и до последњег човека борити против њега.

РЕНИ РАЗУМА И САВЕСТИ

Три пута пред препуном салом Коларчевог универзитета Димитрије Љотић држао је предавања, која су трајала по два и по сата, држећи публику у напрегнутој пажњи ни за час не прекинутој. Нису то били обични говори, говори професионалних политичара и демагога, којима је главни циљ да забављају масе, и да својим слаткоречивим фразама баш одврат© пажњу слушалаца од суштине гтроблема, пружајући површна обавештења и дајући решења најмањег отпора. Не, говори Димитрија Љотића то су речи разума и савести једног великог српског родољуба, упућене целом српском народу у једном критичном часу, када се поново ради о његовом опстанку или о његовом нестанку у братоубипачкој борби. То су речи које доносе истину онакву, какву је види у дубини своје савести и у светлоСти свога жаркога родо\убља један верни син српскога народа, који зна само за службу своме народу, Богу и Краљу. То су речи које износе стварности у свету и код нас, праве узроке данашњвг светског рата као и наше националне катастрофе. Оне долазе из искуства и разума једног далековидог реалног политичара, коме његова доктрина, његово схвагање света и живота дају моћ да продре у суштину ствари п да скида маске са лица главних актера ове велике драме човечанства. Иако ј® сала Коларчевог универзитеТа увек била препуна, као ретко када, ипак је само један исувише мали део београђана чуо речи истине и родољубља Димитрија Љотића, а требало би сви да их чују како у Београду тако и у целој земљи. Верујемо, кад би наши суграђани без предубе +јења и предрасуда, чули ове његове речи, видели овог човека, који говори гласом савести и српског родољубља, да би се намах ослободили утицаја једне перфидне кампање, која неуморно систематски претставља злонамерно рад овога великога српскога родољуба. Толико је несавесна ова гтропаганда да још мало па Т\е Димитрије ЉотиТч испасти крив и за априлску катастрофу, коју је он пророчански предвићао и противу чијег остварења он се храбро борио! Још мало па ће Димитрије Љотић бити крив за све недаће и несреће, које су се свалиле на српски народ за ове три тужне године, а које је он свима силама покушавао да спречи. Може неко други да чини највеће погрешке и да носи на својој души тешке грехове и многу невину крв, па се ипак преко тога прелази, док се тражи длака у јајету у поступцима и у речима Димитрија Љотића. Служећи као и увек само истини и интересима српскога народа, без обзира на последице, ми и сада указујемо на разорно деловање ове несавесне пропаганде. Она наноси велике штете српском народу, приказујуКи лажно, са задњим намерама светао лик једног великог српског родољуба, коме је Поовиђење дало моћ предвићања будућност^ и коме вера даје снагу да говори истину кО|у зна, оади спаса српског народа смело и отворено, без об-

зира на клевете и подметања подлих противника и њихових зав»дених жртава. Жалимо зато успехе ове перфидне кампање јер због ње падају и драгоцене жртве, због њв нема слоге међу Србима. Она кочи разуман и природан развоЈ догађаја м заоштрава односе маТ,у синовима српске Отаџбина. Заго оштро осуђујемо ове тро» ваче српске Јавности и српски* маса, које свесно или. несвесно у служби непријатеља српског народа наносе велика зла његовим интересима, уносећи раздор и заваду међу браћом, дижући брата противу брата, Србина противу Србина са пушком у руци. Служећи се лажи, клеветом и дифамацијом ова бесрамна пропаганда, са својом партиском затрованошћу, претставља можда најверније и најзаслужније синове српске Отаџбине као издајнике и слуге туђина ма да су они својим самопрегором и својом жртвом сачували опстанак и живот српског народа. А можда су најактивнији у ширењу ових лажи и клевета баш они који би требало да су нм највише захвални, јер да није било њихове борбе и њихових жртава, они не би моглц данас да уживају у разним благодетима, не би могли да црноберзијанишу и дв водв политигу. Да није било н.их Србијв би можда нестало у црвеиом пожару, који јв Коминтерна хтела да запалм * у комв је требалв да нестанв српског народв. Има иечег болно трагичног, кав што је уосталом и ммого што шта што се дешава у оеој земљи з« ове три године несре &е и бола, у положају Димотрија Лотића, који су му његов« протмвницм створили у српском народу. За њега који се надахњује узвишеним примером жртвовања Исуса Христа ово страдаље можда само јача његову веру, »ли за српски народ то је велика втгета што га перфидна злонвмериост спречава да још у пунијоЈ мерм може служити српском народу, Краљу и Отзџбини. Узалуд он м у сеоме »оследњем говору на Коларчевом универзитету позива ев® Србе да сч окупе око генерала Недића на српском путу, на једином путу којим их он води њиховом спасењу. Узалуд се о« са својим хришћанским схватањем морала обраћа као браћм баш оиима, који најцрње клевете проносе противу њега н његових пријатеља, позивајући т, иа сарадњу противу заклетог непријатеља српског народа, проткву бољшевизма. Али заслепљеност м заблудалост његових противника, који још увек гледају кроз наочаре Лондона и Вашингтона у служби мећународног јеврејства, толкко је велика и можда неизлечива да његове речи често одјекују као глас вапијућег у пустињи, због чега српски народ подноси непотребне жртве, не успевају&и |ош никако да свој^ брод уведе у луку мира и спасења. Алм ми знамо да сва ова страдања не могу поколебати једнога Димитрија Љотића у вршењу његове дужности. у испуњавању његовог зацат« ка ради спаса српског народа по цену највећих жртава. М. Милошежмк