Српски народ

"трапа 4

еитет пг пагод

Т9 мгарт 1944

о двогодишњици СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ

Прошле су две године. Две године од како Је устоојена и фор.мирана Сриска државна стра жа. Протекле су .две године о громног и подартвованог рада, без спољњег сјаја и без рекламе, али у толико више стварног. јер је резултат ту. Просгго ,је невероватно да .је протекло само две године од каЛ а смо први пут запазили зелену униформу изргаито ерпског& кро.ја и са српским амблемима и ознакама, јер нам се чини као Да је Српска државна стража од ламтивека међу нз.ма н са нама. Тачно је то.' Можемо слободно рећи да је стража заиста од памтивека, са нама, јер је та установа поникла из чисте свести Српскага народа дз мора постојати извесна гаранцшЗ, ко!ја значи поштење, законитоег и ред. . Ето, тиме еу испуњене проте•сле две године, и зато нам се чини да омо увек имали Стражу, да се, рд ње никад нисмв раздвајали и да се од ње нИка&а нећемо ни раздво.јити. Јрга нам је свима у сећању о1иа ужасна нерпоза марта месеиа 1941 године. Наш народ је тадз боловао јеаву од чајтежих бољки у своме животу. Нажалост лекари позваци да гз лече и излече, били су недорасли ситуанији к без довољног познавања , психе Српскога народа. те болесник паде у руке дилетаната. Од нерврзе створи се експлозија. Последиие су биле гешке. Вој ска капитудир&да, држава проп<\та, нзрод остао обезглављен. најоољи и најчеститији синови његови у заробљеништву а земља окупирана. Лекарским језиком то би се назвала. катастрофа. И тако Је адисга и изгледало. Све оцо што је толиком српском крвљу плаћен.о и заливено. сее оно оади чега су нараштаји умирали са песмом на устима н визијом у очимј зумагљеним хладном маг.'!ом смрти, све је то пропалр, прокоцАано и уништено за непуних 15 дана. Па ипак то није била" катастрофа. Бог се је'и овога пута умешао и сачувао ' СрбиЈу. Болесник .је почео дз се опоравља и све што је Српски народ прежнвео могло би се сматрати тетпком и озбиљном кризом. више н;то -ли катастрофом. Ко се сећа тих дана непо-1 средно после завршетка оата, сећаће' се кдко се свет хватао Зз глг.ву и уздишући питао и себе и друге: „Људи! Шта биово! Где су иаши синови, очеви, пријатељи .и познаници? Зар су они заиста заробљени? Не! Пре ћс бити да је то сан, ружан сан из кога ћемо се пре или касни•јс пробудити''. На жалост све 1е то бша збил.). Свеет о томе долазила 1'е лагаИо до изража.ја и сви су изгледи били ту да ће Српскм народ и ову кризу преболетн. Али: ,,Ил' неда ћаво ил' неда Бог!" 1авише се ројеви комараца, па почеше да зује око ушију вреднога српског сељзка: „Дижи се на устанак! Удри окупатопа! Удри главом о зид да га обориш! ,А ако и сам изгубиш гла-1 ву , па. шта то мари, има доста олошзта белом свету, који ће»10 довести на твоју родну груду. јер су све приче о свошни. о Отаџбини. о роду и ивроду. трипе и кучине!"Резултат није изостао. Нов встар дувао је по српеким косама и брдима* по утринама и луговима, по долинама и рг.внима, по ззбранима и тооовима, по кућама и колибама. Ветар зло^е и пакости, безвлашћа и безакоња, смрти и уништења Иастаде нова кркза. Овога пу та врло озбиљна; криза вазбукталих страсти. Брат је устао на

брата, син на оиа. кум на к\'ма. Изгуби се оно српско пошт.ење и образ. Запалише се косе и брла. Vтрине и лугови, забрани и торови, куће и колибе. Посе.јзше се гообови по див ној СрпскоЈ земљи. Зарише се у ирно одаћене ма.јке, у^овиие и сестре, Заииштз нејач без храниона и браниоиа. Зачу се лелек тамо; гле је .ло мало час песма одзвињала. Изгледало је да више ништа не може спасти Српски народ од потпуног \нишген,а. Непријатељи Српства ликовали су. * Тада се појави јелтн човек, Србин по роду. војник по позиву и пбче дз позив'1. д'» опомиње и спаеава Српски нарол. Та.ј син свога н'рола био је апмиски ћенерада Милгн Ђ. Недић. Он се сети својих..друговв ак-. тивних офннноа и подоФипирл које зла коб лата Ди'е олчела V заробљенишгво и, прзва их. А они се лиетом одазвсше, Са Сппскћм 1 ообојком V руци и ветким заветом V спп\': л ће се борити и гин\ти памо за спас своје Отанбине и народа гинули су они ђутке. мушки . и К'начки. у сво1им оружиним одреднма цјиром иел* Спби ; е. Њихови животи и.н>ихова ков није дата узвдул . НеппиЈагељи Српства реда и ми,ра Ту .чеии с\ и потучени свуда. Пожар је почео лз се г»си Из тих ор\ г жаних од^ета ство оена је 28 фебр\ара 1(542 године Српска државнз стража. У почетку пст-вљена само из активннх офипира и полофинира она има данас у својим редови-

ма велики број сељачких синова рођених и одраслих на српском селу, који су дошли ла попуне празиа места изгинулих. јер је број ирипадника Српске државне страже огрЈиичен. Две године су од тога доба протекле. Било је а и сада је још увек тешко одржавати крваво стечени ред и мир. Али су припадниии Српске државие страже умеди то да чине. верни свом завету, са потпуним самопрегоревањем, олговарајући достојанственим ћутањем на злобиа и подмукла клеветања оних чи.ји је једини циљ ооогатнти се. Две године пуне мгка. тегоба и напора, али и сл.ве. Две године крвављења са трушиоцима реда н мира. Две године борби. умирањ? и рањзвања. Али је мир одржан и ззвет испуњен. И данас сваки граћанин. када види органе Српске државне страже осећз да му држава ипе« није пропалз.-да посто.1и организована власт којој с\' ч\вање законитости, безбедности, живота и имовине иајвећа и једина светиња. Ето, зато н".м изгледа да је Сопска државна стрзжа од памтивека са нама и мећу нама. Рззумео је то цео С рпски народ од рбдова интелигенци'? па до земљорздника, тога нашег на^ећег и најбољег лела, Леп бро! људи који су из овнх лоуштвених слојева дошли да са поносом сл\ г же V Српској дпЖ '!вној стпажи нијбољи су доказ за ово. О Сппгкој дпжзвној стпажи ни.''е потребно ин писати ни говооитн. Дела говоре за и?у!

ОФДНЗИВД СДДКСТА

Неколико тзласа зимске офаизиве"нису донели Совјетима такав успех који су оии очекивали. а који им је потребан као копио дављенику. У Москви су се н'адали ла ће послелн.а фаза. пос.чедњи талас зимске офанзиве донети победу ко.ја ге до сада изостзла. Генерал Ж уков је бапио многобројне дивизије на пелом фронту од Доњ:г Дњепоа. па све до источне ГалиииЈе, у намери да сломи немачки фронт. Ж уков |е аалоцнио. Па целом источном бо 1 ицјту настала |е распутииа. и зато су нем,ог\ћи брзи покрети веНич* аомиских маса, Самим тим је совЈетска офанзива изгубида знатан део своје динчмике. Али та распутииа Је само јелиа околност која отежава совјетск? операџије. Главну улогу V одби.јању бољшевичких иапала игоа иесаломљип лух немачких трупа и хлатнокрвна енергија немачког воћства. • Из непознптнх разтога Ж уков се сматрао'за војсковоћу који са мање безобзионостн ли!е крв своје војске. Овога п\'та он ја доказао да је стопропентии присталипа опепзтике „клантче". ПЈтавише. његови напали имају толико без'">бзноан карактеп. толико крвави карактер, н.егови н.?гпади причињапгну толике г.Убитке совјетској во ; сии. ла се може гсторити о оиератини садизма Немпи скуно пподаЈу свлки мс' тао теоена ко : н су V почеткУ овог рата на И ст О чу 0' - чо : или као мангварски простоо. Совјете скупо ста!С сваки и иадмањи теОИторИ : алнн \сп"х. У пОследње рп°ме бо^бе с\' с олигопвчле V области Д''њег Лњеппа. г те су се Немии повукли. по свој ппи"и».и. н8 р""--\' Ц-тулеп. У обта,сти Криво.1 Рог СовтеТи нису и "ч никаквих \'спеха Да ј ®| пг"»ма с»ч"ро.н-ток\'. њима је пошло за рук О м да за\'зм\'

двоголиишии« ллодисг рш »«» пољопрквредног рддног одборд

Огро\гни напори уложени су како од стране лржавних власти, тако и од стран^ општннских власти. а не мање од нелокупног српског народа. да би се ово тешко ратно време пребродило.и да би.се избегла авет гла. ди. која ,је V почетку би.та земљи запретила. Захваљуј\'ћи удруженим напорима и схватагћу ситуаци.је у томе се успело V иајвећој мери. те данас имамо један воло утешаи бнланс: да ниједан Србин ниде умро од глади. Питање исхране нарочи^о је бил.о тешко V Београду. У толико више напора морале су да уложе и власти и сами граћани. Соећом и у томе се успело. Ако с.мо не само прошлог лета, већ и ове зиме били увек у могућности ла се иа самим београдским пидацама снаблевамо довољном количином основних плодова земље, за то треба да захвалимо како мерама и увићавпости власти, тако и чињеишш што су већ прошле године простране и раниде пусте површине земљишта око престонице обраћене и заседзне од самих београћана, коди су , забооавивши свод ранији безбрижан велегралски живдт. дохватили лопате и мотике. засукали рукаве и пусте пољане претворили у гтлолне повртњаке. Београдска општина. на челу са претседником миниСтром Драг. .Товановићем и претседником новооснованог Пољопривредног рад ног одбора, потпретседником Општине Илидом Параносом.' поедузела је велик и замашан посао расподеле и \'оредсрећивања тог новог пољопривредног рада у Београду. ЈУБИЛАРНА СЕДНИЏА Велики, видан и благотвораи успбх обележеи је и прослављев прошле недеље V Пољопривредном радном одбору Београдске општине свечаном јубилаоном

седницом поводом двогодишњице. Седниии су присуствовали министар пољопривреде и исхране и руковалац Плаиске пО.иопривредне производње .ииж- Рзд. Ве.

се подвлачи. да ће Београд и бео граћани и овога пута. као и Ло сад, испуиити своју дужцост. У име министра нољопривоеде и исхране и руковаоца планскс пдљонрпвредне производње го-

селиновић са помоћником Драг. ј ворцо је његов помоћннк инж.

Миловановцћем. Претседник 0пштине министар Драг. Јовановић са потппет^еднипима ошцтине Илидом ГЈарзносом и Иваном Милићевићем, лнректоо П ољоиривоедног радног одбора Милош Вукићевић, остзли истакиути Функционери београдске општине, позвани гости, чланови и особље прљопривредног рздног одбора. Свечану сединцу огворио је претседник одбарз Илида Паранос. Он де изцео улогу одбора у оргачизацији поделе земљишта-| београћзнима, те у нзбавци и по. дели семена и пољапривредног алзта. Истакао ,1е спонтани одзив и прид>ежност београђаиа. те је изразио иаду да ће они и овог пролећз са исто толико воље и мара приступити рзду , Лер се не треба завзравати мишљу да ИДУ' ћа годииа у погледу исхране неће бити исто тако тешка. као што су и досадашње биле. Претседник Драг. Јовановић захвалио је пре свега Б«0граду, коди је за ове 3 године несреће, туге и жалости приступио раду, те тако искупио дуг према себн и српском народу. Затим де, захвдлио претседнику ГЈољопривредног радног одбора Илидн Па раносу, члзновима и особљу, ко'и су урадили све да Београд не би гладовао, док је општина преко сводих кухцња и народних рестораиа такоће приложила свој обол. ПОЗДГАН ПРЕТСЕДИИКУ ВЛАДЕ На предлог поетседиика Драг, Јовановићз упућено је поздрзвно писмо претселншсу Владе геневалу Милаиу Неднћу. у жоме

Миловановић. Он је такоће ис тзкао заслуге Београла и београ. ћана на спровоћењу планске пољоприврелне Ироизволње. која де потреба сЗланЉости. или исто тако и потреба булућности. Извештад о хтосадашњем двогодишњем рзду Пољопривредног раднбг одбора поднео де директор Милош Вукићевић. Из извештада се види да главни задатак постигнут и да је заседано 1.814 хекгара слободне земље котм )е располагао Београд, без Макиша. Чиновиипи одбора потпуно одговорили сводод дужности и бко 20.000 бео граћана, коди с\ прошлн кооз одбор, били су задовољни.

ОВРАЂЕНО ЗЕМЉИШТЕ У поглбДУ Финансиске ситуациде Одбор де успео да своје расходе покрива сопственим срет ствима. тзко дз ниде био на терету буџета Општине града Београда. За наступадућу економску 1943 -—1944 годину стање није дефинитивно. али се по досадашњод ситуанији може позитивно тводити да ће ове године све бити' обраћено. пошто су готово све обрздиве површине придављене и ангажоване. На завршетку свечаност-и ми» нистар пољопривреде инж. Рад. Веселиновић захвалио је лично претседнику Драг. Јовановићу на досадашњем труду и заузимању. честитзо му на великом постигиутом успеху и пожелео скору ерећт-шду будућност Београду и српском народу у мису и благо-1 ЛовоснУ, ГГЗДћУ,

град Умањ. Али су .Немии на тв одмах одговорили даким и успешним иротивнападима. Битка V области Шепетовке постала је веома жестока. јер Совјети х0.ће п1)Шго пото да пресеку железниг цу из Одесе за Лавов. Исто тако било де тешких борби V области Проскурова и источио од Тарно.поља. И на овом сектору немачке групе су биле веома активне у иОотивндпади.ма. пошто су добиле извесна појачања. Генерал Манштајн се бори фронтом према северо-исто'ку и веома хладноковно одбида бОљшевичке нападе доле. код Доњег Дњепра. без обзира на то што је његово лево крило нападнуто и код Тарнопо^а. У тод хладнокрвности видимо постодање иеког немачког оперативног плана који се свакако базира на искооишћавањУ конфигурациде фроита. створене совдетским напредовањем према Галициди. Још де рано говорити каква ће бити немачка реакци.ја на то напредовање„али де несумњиво да се у Берлину ситуацида процењу. де потпуно хладнокрвно и да тамо сматраду ову совдетску офанзиву као одличаи прилог за остварење немачког операциског плана. Док на дужном делу фроита Совјети чине надвеће напоре да би искористили последње тренут. ке док се цело водиште ниде пре-. творило V џиновску бару. — иа средњем отсеКУ Фронта ниде бњ ло великих битака, — то се војнште већ претворило У бару; На северном отсекУ Совјетн нису имали никаквих успеха, нити кол Невела, ни код Острва. ни код Пскова. а код Нарве су изгубили своде мостобране. Немци даду овој битци карактер б^рбе материдала. док Совјеги и даљ« настављаду борбу'људ ством КрадњИ резуЛтат те утакмиие није тешко пог.одити: залихе, евролског ратног материдала су неограничене. Залихе пчтск.ог љ\ дства '^ећ с.у толико начете. ла. према исказима зароб лаеника. Стдљин м.обилише садз гве жене коде иемаду леие, како би их послао на фронт. Совјетска Унила опасио крвави Британоамерикании И даље остају пасивни сведоии. На" итаГИ1РНСКОМ фронтУ ништа се не дешава- Генепгп Александер нема. снаге н еиергиде за наставља« Џс борбе. Чак и ваздушИи терор не може да се Спроводи с таквом енергитм. код'у би желео врховни заповедник уморства генерал Харис . Миого се вараду оНи ко!и говоре: „СтО оборених америчких авиона не значе ништа. Британпамеричка индустриЈа може за изграли. акоЧе потпебио. више од сто магпина дневно." То Је истина. Али губитак хиљаду авијатичара у току једиог дана ствара такву празнину у ваздухопловром кору, да британоамеричка .авидацида није у Стању да подноси те губитке. Ако једна чета изгуби данас 20 водника и сутра 20. и мора да рачунз да ће и идућег дана изгубити по 20 водника. онда ништа не помаже попуњење. Попуњавање употпуњуде бродно стање зли не успоставља морал чете ко1а де иотрешена сталним, тешким губицима, Зато де ваздушни терор разочарао саме Британоамериканце, ауторе тог дивљег начина воћења ратз. Ово разочарење је нешто више од обичног разочарења у рату, коде наступа услед извесног неуспеха. Бритзноамеричко разочарење у ваздушни терор де разочзрење у једини начин борбе коду су сматрали за побв-

I.

-v

, №. ВоЈкоемк