Српски народ
IV шарг т*
СТПСКП ШАГОХ
Сгртп 9
НА БЕОГРАДСКОј П030РНИЦИ
ДЕЛАТНОСТ МОРАВСКОГ НАРОДНОГ П030РИШТА
Р»В1» у ро*У од иесек д»на, ■ нишких голега успео сжк КШ одиосно од 7 фебруара до 7 цар- фопсираним радоц (15 часовв г та о џ% тотт. КУЛТ урчи живот днезно!) избацим за месец дана '.а радоиту поздрављамо по- бмт »гго достоЈии}« рввлиаоввив —ммсиив Гвтв, кво »вчкту жвну, Нидаа успео де да достигне до три саврвдено уигране Премијере. иљ* ■ В ј 0) српској сцани див- на Бвоградској сцени. Зато и уе- слабу пред грубошку мушкрг по- сада џа.јвиши сзој циво. Мислимо од јсоји * се, свака за себе. по не ИфигениЈе од највећег немач- пех није изостао и извођење И- ла, али јаку у своме бсећању же- на Моравско народно позориште Стилу дијаметрално разлику.је. А ког песника Јохана Волфганга Г®- фигенијв а«о нија 'савршено, није Н е, мајке и сестре и у њеној те- к °Јв № за ово време доживело то су: Избирачице, Менехие и теа, који ја својим моћним ге- идеално како би се могло желе- ^ Њ и за прзвдом и добротом. ТРН позитирце цремцјере, вдто У- Сензаичонална репортажа, ни|ем у сјајним стиховима ожи- ти н замислити, оно прЈатствВља Она је умела да буде смерна Једно може посдужити за доказ Могу рећи, са апсолутнр објекедвица, у којој пригушено тин>а Да Моравско народно позориште тивцог становишта. према резулватра љубави за домовином и за Реално претставља кУДтурни цен- тату свога рада у Нишу. да ниш* породицом, али и сестра која се тар живота ца нашем југу. ка цублика ниуколико не стоји бори за свога брата, која наго- Случа.јно де последња преми.је- испод резултата који смо Са исвештава нови морални идеал и Ра У Нишком народном позори- тим комадима постигли у Београкоја оплемењује варварина, кра- шту пала баш на дан двогодиш- ду. л>а Скита. Нежан и племенити лик њице управниковања Константи- Краткоћа времена (према БеоИфигеније, како је остао у успо- на Атанасијевића. Садашњи у- граду у минусу ) чини ми се да мени културног човечанства, го- правник позоришта К. Атанаси- бих могао рећи. да је због тога спођа Дугалић остварила је моћ- дезић развио је аели{су делатност тдј оезултат био у плусу. но и незаборавно као савршена на овом пољу, поче? од Фолк- Нишки глумци не жале никвуметница, приближујући се много лор.ие групе, чији је иницијатор, квих жртава да би се показали идеалу грчке лепоте. У низу њв- и која је до 1 марта имала раено^ достодним, и као људи и као уних успелих креација њена Ифи- ето приредаба, па до награћива- метници. свих пажња које им Vгенија значи врхунац у зрелости ња светосавских темата. казују како Управа тако и дивн» њеног уметничког стварања, када Три премијере Нишког иарод- и благодарна нишка публика; глумац суверено господари свима ног позориц/та. о ко.шма ће на — Молим Вас. реците што сретствима изражавања и даје овом месту. укратко, бити речи, последњој премијери. домаћем коначне креације свога талента. јесу Избирачица Косте Трифко- делу које )е први пут изнесено Несумњиво да Ифигенија као вића, Плаутове Менехме и Сен - на позоонииу. централна личност носи комад и зационална репортажа од Боре — Сензационалну репортажу од њена интерпретације зависи и Кесића. први сам да прочитао и одмах успех кома^а, али он у многом« Сва ова дела изведена су у од- утврдио да де то добар комад. зависи и од игре њених партне- лично.| режији Владете Драгути- ко.ш има дедан европски ниво. ра. Г. М. Живановић као Орест новића. редитеља Београдског на граћен укусно. психолошки интеса успехом тумачио је трагичан родног позоришта, коди је про- лигентно и добро мотивисан. Је* удес брата Ифигеније, кога про- вео месец дана рада у Нишу. дном речи: изнад баналности мнЛ гоне фурије. Он је имао тешку • гих домаћих комедида. које су се улогу да једно за другим интер- Скоро под кровом Београдског У последње време појавиле нз прегира лудило и братску љубав наролног позоришта налази се разним сценама наших позоринесрећнога сина, који убија своју светла и мала каицеларија реди- шта. Сензационална репортажа неверну мајку. Г. Живановић, ко- теља Драгутиновића. ко!и се тек има сво1У психолошку кичму ш га смо навикли да видимо како иЈ >е неК0ДШ{0 дан9 В р аТ ио из Ни- сврд етички оквир. . •- ®Р® ■ паво Р ике У другим врстама ша ' о н р адо ГО вори о ономе што Ја сам као редитељ, коди гв, право што се ни;е обазирала ,на Г .ђ г , д бса д уг «ли^ као ИфмгмииЈа улоге, и у овој улози класичног нас највише интеР есује V вези са као што је гГознато, поставио доове приговоре да овај I етеов , . _ ^ (уиека добро се снашао и са ве- ^ комад, као. и друга његова позо~ јФота; „Срасхж кзрол,") ликом еубјектмамом снагом гумаришна дела, немају довољно ди- «мо Ја Ор«ст*. намике за укус садашњег .доба, '(ЧДИУ ралпулвлџчу "« висоиоЈ у- г. Лрни-К био )» твшр^дцц до-
вео дух старе Јеладе. Још увек по ма^о и ми смо варвари, као Тоант, краљ Скита, чију суровост оплемсњује Ифигенија, ћерка јелинске културе. Тако и ми у додиру са старим античким духом, са његоБим идеалом лепоте оплемењујемо и уздижемо наше осећање и наш смисао за лепим. Зато се у свако({у погледу мора одобрити и похвалити подухват Управе Српског народног позоришта да приступи извођењу Гетеове Ифигеније у Тавриди. Ми смо стално заступали да у погледу страног репертопра треба износити на наше сцене само дела од трајне уметничке вредности, као и комаде који су репрезентативни за једног драмског писца или за једну књижавну епоху. Кад се јоВД не осећамо довољно јаки И спремни да приказујемо бесмртног Гетеовог Оауста, онда се мора одобриги што се пажња задржава на ИФиганији. јединственој песничкој творевини великог Гетеа, која у његовом позоришном стварању заузима Једно значајно место својим дубоким унутрашњим драмским сукобом, иако јој можда недоста» )у извесие особине спрљашње драмске радње- У п Р ава ) а имала
мамике за укус ... , - • г јер је потребно у интересу кул- матничкоЈ »редности, која сведо- бпр у улози Пилада, оличења дру. туре и духа,-у интересу праве са- чи о »исоком иивоу нашегв позо- гарства, који својом пожртвовавремеие уметности ићи по мало ришт*. мошћу И свој'им Мудрим саветима м противу тога укуса и жеља са- Г. Вержшчегш. у сплсава Ореста од очајања. Ње- ♦. времене публихе, КОју је иоква- да ожики комад унео јо нока из- гов глас пу« топлих модулација рио биоскоп. мвне у традицисналном игрању најбоље је и>говарао дивне ГеПотре5 ,о је васпитавати, одно- класичних комада, од којих су геове стихосе. вно преваспитавати укус данаџЈЊ9 неке успеле а друге мање. Он јв Г. Сима Јфчик, имм одиичии публико »*.■ ■нацЦкЈШ.#.*«- ја ..ужирв... хт«р ^оМадд» ослрбрд* .ке,*сам'6 драмски првт*. 'рстварм« )• са уи у леп- ти класике а ,.не само у »стг. гиЧнрсти«, како он то кјхжо , спехом захаалну улоту краља Токомадима живога темпа радње, него и од претерс.но свечано у- анта, пун очинске доброћудности, који треб! више да заголицају кочености, са којима се обично ко.ја је. можда више била подвунерве негб да збдовоље ду*. За- игро'у класичари изазивајући при ч©на него оштрима м суровост тим ту је и режија која смелом и оригиналном постазком комада можо у многоме и један класичан комад да приближи савременој ' публици, ако вешто уме да искористи поједино моменте. Зата је задатвк режије необично важам и она носи одговорност за успех једног класичног дела у даиашње доба. Г. Верешчагин, коме је била иоверена режија Гетеове Ифиге пије, тако је схватио проблем ко{и со пред њим поставља и по»сушао је да га позитивно реши динамизирањем комада, уношеи>ем музике и игаоа, који је требало да разбиЈ 'у монотони-у монолога и диалога као и мали бпој учесника у трагедији. Наравно да ее мора водити рачуна о матери[алу са којим је он располагао,
позоришним животу у Нишу: ста салонских комедија на Бео- 1 — Одмал у почетку осетио сам градској позорници, са необичеиергичну пулзациду позоришног ним задовОљством посматрао сво живота у Нишу и по своме рад- де нишке колеге. како лепо. уку- ( ном карактеру брзо сам нашао сно, складно претставља^у бео- , благодарећи градско друштво предратног До- |
додирну тачку и схратању и пожртвовању Управе диња ..,
Ј1ЕО Ј1ЕНЦ: „Сбар&
/✓
Репертоар немачког иозоришта страст, већ толтсо злоупотребља
колико наш глумачки персонал способач за класику, за коју не-
Г-ђа Дј-галић и г. у једкој сцецн (Фото: „Српски иарод")
кад се дима.
ма траДициЈе код нас и коЈа јв у многоме страна и туђа нашем дуту. Тако исто треба водити рачу- _ на о способностима наших глума- код пуолике досаду, ко[а Је код Једнога варварскраг краља. ца у погледу језичног изговора и нави|< {!а на природност и реали- Његова игра оставила је најбољи правилног' наглашавања стихова, зам " Тако на "^ер^ код њега утисак код публике. што је све од највеће важности к Р ал> и свештеница ДиЈане често Г. Златковић као Аркад, саверади о класичним кома- ГОВС1 Р° седећи, дбк смо научили тодавац и гласник краља Тоанта, Д« У класичним комадима Јунаци И ако епизоДног карактера, унео Све околности треба иматн на ^^''^ечГим^оз^Тс/хТ IV7 брИЖЉИВО " и ум „ иал жели „зпећи шгп тач- ' У маннм "озама и са хи- сву своју велику талентованост. . кад се жели из Р ећи тач Јератичним гесговим«. Музика г. Гребоншчииова бииији суд о успеху у извођењу Је- / 11 н^"шчк..ји оидног класичног дела, каО што је Глумачка петорка сестовљвна Ј® приклвдна м врло успешно Гетеова Ифигенија. Али можемо од најугледнијих чланова Драме тплГ ииипгти ! одмах констатовати да су сви из- дала )'е једну игру добро простувођачи уложили максимум труда дирлну, брижљиво увежбану у и добре воље Да Путем својих та- којој њихови неоспорни таленти лената; обезбеде што потпуиији у-. . локазали су сву своју снагу у инспех Ифигенији на Првој, српској терпретацији ових великих улога, • сцени. То |е б.ир у не .ку руку наш Госпођа Д«са ДугедиК као Ифи- — " дуг части Да се и на овај начин генија показаЛа се и у овој роли
трагичности, док игре које је спремила госпо^а Нина Кирсанова нису претрпазале комад, него су доприносиле разноврсности у извођењу комода. Дскор г. В. Загорогњука са у-
на нашод сцени добио де дош дедан леп прилог приказом комада „Свадбени пут без мужа". од савременог космополитског писца Леа Лецца. у цнтерпретацији ..Позоришта удруже»>а глумаца". Радња је сасвим савремена, изван локалног, те се о њој може само са : те стране и говорити.. Личности комада су реалне, вићаду се V свџм граћанским друштвима, без обзира на географску ширину и дужину, пошто у питању ипак није сам прдам васпитања. колико заплет.
вано улитератури без обзира на квалитет, наддачали су и овог пута мушку логику. Човек се под жецским погледима мења. па га то у ситуацвди и чини комичним. Да ли се са овим у целини усцело и на овод сцени, ствар де донекле дискусије. Комедије ов« врсте су за извођење најтеже, дер се са њима лако може прећи у лакрдију, али се исто тако може доиЈивети и велики успех. Комад се увек мора у целини оства-. рити, иначе оставља блед утисак.
У стан младрг научника-египто За ову премијеру од 9 фебруара
лсга проф. Роберта Хелвига, једне ноћи долази млада и лепа жена да затражи конак. Мотив за овакав цоступак 1е у чисто техиичком квару аутомобила, којим је. са својим мужем, баш тога дана коецул? из Минхена на свад
т. г. ово не можемо рећи, али исто тако морамо иагласити дз је било и прилично претеривања, нарочито у погледу улоге тетке Агате. Овог путо на сцени позоришта бцли су најбољи — млада дама на свадбеном путу без мужа, Не, . . ли (Ка.ја Игњатовић) и адвокат бено потување- Пошто ге у тод Барнеман (Драгол-.уб Беднароколинн једино знала пооф. Хел ст). Млади Мића Милићевић У вига. она се обратила за заклон УДози проф. Роберта Хелвига нина њега. као свог пријатеља са ' е ® ио убедљив, нарочито .... V психолошким прелазима V ста(едног бала. Хелвиг 1е прима. ^ заљубљеног човека. Улогу алџ се V њему буни сва ч>егова слуге Себастијана дао де сувише честитост принпипа. Ралња се са интимно Д. Богићевић; тетку Ада развида у чисто психолошким ^ ату са много импулса и геста, често непотребног, Славка Тозаплетима, ш И ћ, а малу улогу сликара ШтадИнак одлика овог Ленцовог ко- нера, са нешто бледим изразом, мада није само у комичној си- Никола ЈовановиК. туацији. већ и V нџјансирању ка- Комад де наишао на допадање рактепа кош се прел гледаопима К од публике. Томе је доста дооткривају к показују у правој принео сам манир редитеља Јо-
боди. Живо.т 1,е Једно. а осећање је друго. Женско дукавство и
спехом својим тамним бо;ама о- што на* и кли да уживамо у одужимо великом Гетеу, за ње- као велика глу.м.ица, .еракако јед- стваривао је потребни штимунг и ДИ вно с«ладним лицијама атингов несебичан рад на увоћењу м 0 д најбољих уметница Бео- Д ава о одговарајуои оквир з-а ских Панатенеа на Акропољу. фпског народа у светск/ књи- градскв сцене са великим тален- сцвнска збивања. Превод г. В. Живојиновића, сважевност. том н широком културом. По- Госпођа Милица Бвбић, као м клко од бољих од ранијих преЗато су се сви ОД најскромни- кретима и м «чкр«л,. који су ко- увек, са много пажње и духа да- вода Ифигеније, успевао је у мно |ег сценариста -до главних прота- лицо и рвии изрлжавали трагику ла је нацрте за мостиме. Можда гоме да нам прикаже хармоничгониста - -трагедије пожртвовано Агамемнонове кћори^ ок? је са у костиму Ифигеније требадо је иу лепоту јединствених Гетеових трудили да даду, наЈ 'више од себе великом сигурношћу- вајала једин- да буде више слободз и да на- етихова. квко бн њ^оеа дивна Ифигеикја ствени лик Ифигениј^ .к^р ју је бори падзју хвјшрничнијо, као М. М, Ммишмкк
сипа Кулунџића у стављању комада на малу сцену са пуно знања, али исто тако и свежа умет-1 нрчка замисао сценографа Миленка Шербана, мадстора синтетичке сцене. Комад „Свадбени пут без мужа" значи дода једаи корак даље од кабаретског програма, према правом цозоришту. што је већ само цо себи похвално и вредно пажње. а зашта св, како изгледа. упп^ва овог цозоадшта ш,срм1о V ■ В. М А.