Српски народ

8 марг 194&

КТГТСКИ ИАРО Д

Сгршт 9

„Нестрпљиви наследници" Славомира Настасијевића

ФИЛМОВИ ИЗ ШИВОТА АРТИСТА ОСВАЈАЈУ ФИЛМСКО ПЈ1АТИ0

Славомир Настасијевић пише у широким гестовима и за целокупну публику, везујући ситуадије за типове, а карактере за ситуације. Славомир Настаси.јевић у својим комедиографским делима имз пуно спонтаности, ко.ја примењена, на сцену лепо успева. Наше ново друштво, мало карикирано, у Настасијевићевим обрађеним одломцима преко сцене, и својим недостатцима и сво јим манама издашно насмедава гледаоце. А то је већ неоспорни успех. У позоришту Славомира Наетасијевића разви.јаду се наше домаће невоље, наши домаћи јади, али се у њима налази и лек за њих. Проблеми сујеверја. лакомислености, грандоманије. оћа вог васпитања, кајгпарлука и т. Д„ у обради овога младога ггисца добијајУ' сво.је приподно на-.

равоученије. Настаси.јевићеви ко мади у будућности ће имати Vлогу морално-социјалне хрони,ке. Славомир Настасијевић влада сценом. Код њега ће, ради колорита средине коју црта, наравно бити и грубости, и двосмислености, али то његовзч Настаси.јевићева сцена, баш и тражи. Иначе, зар би се могла замислити циганка Божана са реч ником домаће класике. или зар би се у овом на.јновијем комаду, могли замислити три мангупа — Шура, Сава и Драган — као изопачени типови, типови скоро са калдрме, са ма.нирима и изразима ноблесе древног Дубровника, у данима када те тамо драма доминирала? Не! Али, како ,је реч о доследностима лица ч ситуаци.је и тезе, а с обзиром на постављени циљ. сликање моралних сукоба данаитњице — то је неоспорно да те V нат-

ме и дзиашње прилике и п&о интерссвнтан чин нових збивања на бази старе дорћолске атмосфепе и њених протагониста. Да није успео да сачува атмосферу и да.х старог Дорћола, ми бисмо му замерили што те дирао V текст великог комичара. Али V гааком случају други деоове комедије најбољи те чин кош те Досад написао г. Мића Димитрт-невић. Данашњи ансамбл дао !е добро ову „шалу". Његови прота.говисти играли су са великим еланом и успели су дати нетнто више од свакодневног и обичног. Тако је ггаои ДоМо.г попова ожт»вео на дед^.ј од београлскит сттена. —• т.

„Дорћоле, детињство чкне даиа« те више не познаје. Нема више твојих узаних улица и ћепенака, нема прострзних башта и пол>ана. Дана.с нема некадашњих башта, демирли пенџеоа, доксата, кривудавих сокачића, ћошака и ћепенака. Нема више оних момака ни девотака, па ии оне песме..." тако је започео евоје дело Илита Ст^нотевић о Дорћолу, којег је сликовито и са пуно хумора али и носталгије, изнео кроз више приповедака и нарочито кро.з сво.ја „Дорћолска посла". Штета што Илија Стано ]евић ни.је дао више из живота овог дела старог Београда, а ште та је и што није озбиљније схва тио свој посао, тер он те и поред тога што де био велики глу мац, могао бити и добар писа.ц. Ми се још добро сећамо оне данас нестале генерације наших добрих драмских уметника који су дали пре нешто више од дееет година премијеру ове комедије. Чича Илија играо те Наска, велики Милорад Гавриловић „Барона", Сава Тодоровић „Чар даму", Шапињић (доцније Никола Гошић) Ђолета, Турински Ацу берберина. Сви су они данас поко.тни као и многи други писап и ДРамски писап. а V поиз тбга времена. слелње впеме претежно и дечити Успех „Дорћолских послова" На ^им тим књижевним од премијере па кроз низ годи- граттама, Трајковићева зрелина она био је увек велики, јер наши дитче пгном даровитошћу. Ссдам пзвора су маЛи, али прапи дечи.ти роман. Писан срећеио, занимљиво, ерудитнд. читан лако и с пажњом до краја, тим' романом наша књижевност за млздеж. и по мотивима и по обради, добита тош 1едан испра-

нмијек делу Настасијевићевом, „Нестрпљиви наследиици". добијен још једаи добар прилог нашој комедиографији. „Нестрпљиви иаслвдиици" по својој обради веома су блиски проблему уобичајеиога криминала. Настасијевић да.је горке пилуле завијене у слатке обланде, али да се не би по^еровало у супротну могућиост, он ипак лебди изнад обраде слИчних тема, .јер се у ствари бори за победу добра. Широка душа оца и стрица Јевте високо лебди изиад трулежи која се увлачи у нову омладину и казује да све то ипак није тако, да на свету ипак вла.да, добро, шта више да добро побећује зло и да се добро узноси у развоју општег иапрет ка. Према тбме. сам овај комад, с обзиром иа сврху, морао те на крату крајева ипак мало бити зачињен животном филозофитом, јер се у њему V суштини тражи полет изизд земље. полет да се уђе мећу праве, моралне љуте, Што се тиче самог извоћења комада с обзиром на могућности сцене Коларчевог народнвг унивеозитета и дилетантске трупе сТгудита Напионачие службе, успех није изостао. Режија, коју н?.м те дао Александар Сто(ковић, трудила се V пелини да нам дочара пиптчеву злмисао. Иначе, за успех од етране извоћача, гл°вну заслугу носи сам Стотковчћ, са свотом обрадом улоге „Шупе". Близв« њему био те Ми лан Рочнић као „Јевта" и Лепосгдеа Петро^ић као Јевтина биита жеиа „Горопадна Ана". Остали м'ње или вите убелљиви ГЉубитта СекулИћ, Пеоа Стота,новић. Алр^санлап Огњановић. Радослав. П^ловић. Станимир Аво^мовић. Лотољуб ГоСтутпки, али недлвољно уиграни и не бчш сасвим природни. Р М А.

глумци воле да игра.ту личности које су им блиске, а и наша публика предпоставља комаде који јој да.ју оно што она стварно носи у себи. Али као и у многим другим областима нашег стварања и овде .је било људи Који су због „свог уметничког етава" кварили и спречавали развијање оваке драмске произ -_ван прилот: њиме !е дечија рома-

„С* а п а ч м о а" Н»ЈНПВИЈИ ДЕЧ«ЈЧ РОМАН НИКОЛЕ ТРАЈК08ИЋ4 Никола Тра|ковић већ увелтсо у животу своди на текуће V жизаохружава свот" књижевни лик. воту, с тим да поука и забава Он т'е и приповедач и роматто- деци имату да надокнаде бопбени животни полет. Јер. тош ниЈедног српског дечитег писпа. па ни Тратковића нИсу се такле животополетне приче Андеосена, тога мага не само песнцчке љу бави према деии. већ и мага стваралачког такта импулсз. пре ма ттотребама дечи!ег парства. кош !е свотом гениталном фантазитом дечиту књижевност за увек поделир Иа вероучитељску и песничку. Седам извора тгеу ба?ка великог песничког даха. али су стваралатеа илустрапија борбе добра и зла — ба|ка кота има своту драж. која детствуте као пелина кота заетупа књижевну тезу да све што т'е пустоловно. истовремено т'е и батно. У томе ,је Тра.јковић Израћен, зрео писац. Јер, ако Је само Андерсену успело да буде велики дечити песник. многима |'е. па и нашем Трајковићу успело да буде присто|ни дечити повесник и да у фантазитама тединства смрти и живота улази надахнут запалњатаим таганствима пустоловних прелаза могућег V текуће. Седам.извора нас не бацају у сцена; скраћену, упрошћену, бр- со. трудећи се да уметнички са- с ' а ' источњачке маште, V потпуау — већ према укусу данашње влада пове потребе дечије маште но стапање „удивителног" и „опи публике. У другом делу ове за- __ поуку од пуст0 ловина. У цар- пателног". али нам за то страну МићТдимитри1евиГ™^о Ва | Ч е и ство дечиЈе маште Трајковић. у- по страну рећају свотствен развешто пренео личности из Ста- лази са такозване западне стране, во '. и иапредак српске дечије војсвпћевог дела у данашње все по којој се све што је могуће кљижевностн. ч

водње У нао су се тражиле само велике и озбиљне ствари, а „популарној и локалнот' литера.тури" није било мерта. И тако смо остали само са десетак ова? ких комада за време од три деценије, а могло их је бити читава сери.ја. Отуда било је дугих периода када се шира публика одби.јала од нашег позоришта, јер у њему није могла више се

нописачка кооектноет од прве до поеледње странице спроведеиа. Седам Јзвора су ромггн старттнске батке о доброт и рћавот' младежи, о њиховим пустоловииама, о и.иховим казнамД и наградама. У њему је Н. Тра.тковић обрадио тему, наравно дечију тему. да у бе да. наће. С оним што се V ње животу влада ју персонифипиране му давало она није имала везе, силе и да ко се тЈ, И ма повину)е Јер само преко популарних ко- „„ „„к, „„ „ добро пролази. ко не. наравно мада шира публика враћа се позоришту. рћаво завршава. па т'е V вези с Као своју прву преми1'еру по- тс ^ паганском пргЈистином исВа Дирекција Иентрале за ху- преплетена читава тедна хуманимор пружила нам је обнову чи- таона етика васпитних чаролита. ча-Илијине комедије „Дорћол- Тратковић сасвим реалистички ска посла ', али не онакве какв^ . . нам је сам писац оставио. већ оп,тс У1е тат дечити. фантастични сажету у иеколико натва.жнитих свет, дате му. такорећи крв р ме-

Артигги.- Тв Је свет за себе. »Летећи" људи, људи — „топовска ђулад", људи на жици, на велосипедима, на слоновима... Укротитељи са бичем у рукама и продорним погледом, кловнови заоденути у шарено одело и привидну глупост, љупке јахачице са оделима посутим звездама, са косом која лепрша... Мишичаве жене на трапезима, затим оне које су сишле са трапеза, и иа заласку славе, прихватиле се увежбавања фока, домаћих животиња и голубова... То је тај засебан свет. Свет бајке и јаве. Друмови су њихова домовина. Они припадају покрету. Путују од града до града, од вашара до вашара. Њихове куће на точковима, са минитатурним урећајем, сведеним на најпотребније, скривају иза свотих дрвених зидова њихов иапоран живот. Дуготраја« напор и краткотратНИПС ЛИНЕ, ПРИЛОГ СРПСКПЈ ПРЕВОДНОЈ КЊИШЕВКОСТИ Ј. П. Јакобзен: Нилс Лиггс. Роман. Издање „Југоисток". Београд 1943. Стр. 308. Нилс Лине је роман, који Је ие само донео светски глас своме писцу. већ Је, такорећи преко иоћи, и саму данску књилгевност ставио у прве редове европске мисаоиости. Јенс Петер Јакобзеи ниписао Је свега два романа МариШ Грубе (1876) и Нилс Лине П880). али су они анализама људСке душе и песничком силином обоаде «е само имали снажног утицата на Развот данске прозе. веђ су преведени иа многе европске тезике, примљени и од критике и од читаоца као ремек дела умеТничког етварања. Јенс Петер Јакобзен боловао Је од туберкулозе. умро те у 38 години, али !е V својим делима матсторски' захватио живот. матсторски схватио људску трагедиIV. да те с поавом назван на.јвећим колористом свога доба. Нилс Лине т'е роман-епопета тедног V правом смислу песнички настоотеног младог човека. с духовним животом коти зна само за више проблеме ума и ерца. Нема те дутпевне тананости коте Ја. кобзен ните продубио. осенчио сво!им личним гледипттем довео га V везу с бушим осећањима ппиооде и срећеним потОтедима на науку. уметност и веру Јакобзеиове анализе љубави спатаIV V поези«'у психоанализе кала она 1ош ни!е нИ постојала као на\чсаг V њима те пооговорила старонордигка ков. на начин коти ће ствопчти ОСНОВИТТУ 3" више. "чтелектувлне романе Европе ХТХ века. За Јакобзена Је оечено да )е поигталитга еволунионизма и песимизма. ла те ватоени борап такозваног пи)етистичког атеизма. али кад се његов Нилс Лине поочита. оетате потос-ан у т исак о сазнању до кошх све мећа поава. дубока књижрвчост ра свотим раменима можр та понрсе тео»те чове««н.ства. дубину душе. л^-бчиу осећања. Нилс Лине, написан пре 64 године. остате и остаће тедан од најснзжни ! чх романа. V коме се лепота. тобоота и истина без пре дата боре не зз рекламну славу, већ за чисте песничке полвиге, телине достојне V овој долини плача. Нилс Лине те сиажан узор. по коме се неумиТно цени и само ^метничко стваоање као такво. те ће га увек Са аадовољством читати они. коти су о књижевности задржали сул као о духовнот рдтњи елитног кова. Нилс Лине те лепо и те г тно пПевелен на ;сппски ' 1език. те те с н.им наттта поевћднл »'"-ижевност добкла драгоцен прилог. " 1

на слава, — то Је њнхов жткл»» ни нут. Публика кбја долази у шатор н пуни клупе око великог осветљеног круга, посутог ,струготином, хоће да се забавља и смеје. Њихова је дужност да тој измаме смех. Њихова је дужност да изазову њен страх и њен ужас. Испод блиставог одела са птиритима и дугметима, која сд-јв испод дебелога слоја шминке. иопод перика и накалемљених делова тела и лица, криде се мно« штво брига и жел>а., стрегтњи и надања. Али публика не видтј ништа од свега тога. Она не зна да човек иа трапезу стрепи за живот синчића. поврећеног на путу, да кловн, са.пличући се на своје сопствене ноге, у исто вре ме брине за жену, која очекује дете, свакога тренутка. * ' Артистички^живот. приказаи на филму, 'има посебну драж. Филм пред'нас износи оба живота тог засебног света. Онад под рефлекторима., у блеску и сјаду ,и она.ј иза кулиса, V вечитим стренњама и бригама, грозничавод" утакмици и интригама. До сада, смо видели, за релативно кратко време, неколико Изразито артистичких филмова.. Пре свега „Арену сТрасти" са љубимттем наше биоскопске публике, Рудолфом Праком, у главнод улози. Млади дресер кон>а поста.је чувени укротитељ звери, и неустрашиво обавља своде опасне продукције. Мећутим. ди ректор циркуса има кћер, коту жели да васпита далеко од в"арл,ивога сдаја циркуског круга. Оиа треба да постане мдрвени лекар, ртудира ветерину, али у њој побећуде артистичка крв. У тренутку кад де натпотребнида ч.овеку кога воли, под тућом маском учествује у веома рпаснод прчдукииди. По завршетку. тачке она скида. мас^у и тск тада са.знаду и њен отац и млади укротитељ да те то била она^ Пред чињениц.ом- да те продукцида тако сдајно усцела и да јв деводка пот«зала такву срчаност. и сам отац не може ништа да каже, до да д"е артистичка ков неукротива и да кад-тад мора да се покаже т^ен немир. Лиректорову ћерку, па^гнерку Рулолфа Прака. игра Лени Маренбах. Други филм, „Тонели", са мадстором глуме Фердинандом Ма^ ријаном и дивном Випи Маркус, доноси пред нас љубав. страст, љубомору И превару у оквиру циркуса и вариетеа. Затим „Смед се баја.цо". дирљива историја. трагичнога завршетка. Клише свих артистичких збивања „Маску навутти и лик свој промени..." Речи прикладне да их изговори јунак циркуске арене или витез осветљене »р« тистичке позорнице. Ових се дана приказуде филм „Акробат" у премијерном биоскопу „Београд". У главнод де улози чувени акробатске и Музички кловн Шарли Р.ивел, мгдстор шпанске акробатике. Тежак пут његов. лествицама успеха, бедан живот на мансарди и црижељкивање изласка пред публику, са безброд дирљ-ивих детаља, са^ржај су филма, који се завршава његовим пуним 1 успехом., ба.тп у тренутку кад мисли да је за увек осућен да се не потави са својим продукцидама на позорници. Темпераментна и ведра Клара Табоди, елегавтан Карл Шенбек и симпатична Кете Ликопф доприносе сврјом игтзом да филм буде ретко ућпела творевина сво. д'е врсте. У припреми су, за сада, дош два 'филма из области артиетичког живота. То 1"е „Пиокуо Ренц" са Енгелике Хауф, Рене Лелтгеном и Паул Клингером, и (ћранцуски филм „ Лажна љубавнича". еа 'сиМплт.датТтом враголанком Даниел Дарије.