Српски народ
Џ , .г ' п 2 СРПСЧИ НАРОП 4 април 1944
МИНИСТАР фон РИБЕНТРОП 0 НОВОМ С08ЈЕТСК0М ТРИКУ
Берлин, 6 априла Немачки министар спољних кгослова фон Рибентроп даа је Данас интервју берлинском дописнику румунске новинске агенције Радор који гласи: „Који је по Вашем м«ш.4ен>у, господине министре, циљ- на.јновијих совјетски^ изјаеа. Румунији, у којима се тврди да совштске трупе Јш.је су тамо гтродрле имају у виду самб војне циљеве? Да аи СССР не на.мерава да пром^ни пореда^ у Румунији и не претендује на један део румунске територије?". • ПОЛИТИЧКИ ТРИК ЈЕДАИ ДЕО СОВЈЕТСКОГ В"ОЂиН>А РАТА «3а сваког иознаваоца совјетске иолитике у току иогледн,"* 2. године МолотовлЈева издава уоиште не преТставља изнениоење. Политички трик је увек оио један део совјетског во.јеша рата. О томе има довољно примера. Према нашем схватању, цраВи циљ ове садашње тактмке лежи у жељи Москве да заврши ова,| иохрд са што је могуће маи>им губицима после ужасних жртава у току последњих годииа. Совјети познају небталност ратне среће. Они се сећају да су већ једном били близу победе, а најзад морали претрпети тежак нораз. Из тога разлога желе они да што више ограниче ризик даљих борби. ( 1сга су Сов.јети нокушали да Финску на превару изведу из рата.помоћу тобоже благих услова. То значи да су је хтели примгмити у клопку и затим је удавити. Из тог разлога се удвараду . • н . Вугарској, прете МаНарскбј, а сада прнмамљују и Румунаду. Но ја верујем да Сваки Румуа. зна вдт.а има да мисди о оваквмм тврђгњима. Судбина ваших земљака у Бесарабији и Буковилп пре неколико година била је страшна поука за све Румуие, јер. бољшевичка мегода аста}е увек иста: прво се свечанб Обећа слобода и независност, затим се захтевају војне базе, затим улази совјетска војска,- па улззи ГПУ и тиме ликвидирање кнтелектуалаца, одвођење жена и деце у Сибир и осиромаш.ење маса. А као крај затим: снајан>е дотичне државе са Совјетском унијом. Стварно су совјети ово ] изједначавање и усисав-ање месне народности претворили у сисгем беспримерие бруталности. То зна даиас иео свет. Г.тога мађионичарским трнковима совјета могу да наседну дамас само још најглупљи." л „I огподине Мшгистре, ™1ерчнл је у Доњем дому пцђодом ЛТо.тотовл{еве изјаве рекао д1 је опа у велико .ј мери задовољавајућа и из0азио 1 је КремЉу диВљењб еиглеске владе. гтоводом ове-изјаве. Шта мддслиле В,и о томе? „Објашњсње је врло иросто. Черчил у • сва№ом случају не сп> да у најглупље, о којима сам малочас говорио. Стога с^ кад њега ради искључиво о лицемерсгву, пошто ствари Не стоје најбоље у Енглеској. Тамо се свакнм .даиом све више' до.пази до сазнаи,з д;< Черчил V Европи уопште ништа не може да уради против Сгаљнна и тамо се боје да ово и овакво стање моЈке једног дана да има катастрофалне по.следнце за Енглегку. Узнемиреност код енглеског нзрода је стога врло велнка, а опозиција против Черчилбве политике стално расте. Стога је Мологовљева изјава »дошла као поручена за човека, који је издао Стаљину Финску, Балтичке земље, Пољску и целокупзн Балкан, тј. сву традициопалну енглеску европску политику. Несумњиво он би зсгео тиме да умири дубоку узнемиреност и забринутост енглеског народа и парламента поводом фаталног развој "пглеске спољне поли1итее." »к ака. __ш "-рАнг"- .
стре, оцењујете ситуацију Велике Британи.је и Сједињених америчких држава Према ово.ј политичко.ј игри . Совдетске униде? Мисдите ли да -Сов.јетска■ уни.да стварно може да претставља опаснрст за опстанак Велик& Бри ; таније, па дг би бољшевичкч опасност могла довеети -.западне силе до тога, да се суиротставе цолитици Кремља?" Поводом једног дела Вашег питања о опасности, коЈу Совјетска унија претставља за Велику Британију, већ сам више пута јавно д.вао издаве. Али дакас, ако- се шлв поглгда у да•» убудућност, томе се још може што-шта додаги. Иа како би нас то сувише далеко одвело, допустите д ана постављено пигање одговорим пигањем: Кзко мислите, шта би било већ данас са виталним екглеским интересима на Блиском исгоку, ако немачка војска са своји мсаве'знииима не би везивала и држала V шаху целокупну совјетску снагу на Источном фронту? Не верудете ли да у том случаду Енг.!'еско цзрсТво сада не би више располагало ни са дедном капи нафте?
ЗАБРИНУТИ ТЕРОРИСТИ
Може ли авијатичар да побрка Београд и Земун? Не може, дер, реке даду одјјичну оридентацију. Зато не може бити изговора да су Бритзноамериканци.побркали швадцарски град Шафхалзен са неким немачким градом: Шафха.узен лежи с оне стране Рајне. Напад на Шафхаузен је смишљеи зглочин, коди је имао за циљ да се уништи велика електрична централа, која снабдева енерги.шм многобројне фабрике Швајцарске. Јои) један злаЧин вкше у списку аеротерористичких недела. Аеротероризам стаје скупо терористе. У току три месеца - ове године само над Европом злочинци су изгубили '20.000 авидатичард. Кад се узме у обзир и азиско ратиште, онда је разумљива жалба пуковника америчко^г ваз духоплбвс-дза Бејрен Леја који каже да су Губитци Коалиционе авијације огромни. Та.ј пуковник признаје да су извесне ваздухопловне формациде изгубиле до 50°/о свог ббодног стања^ Забринутост због неуспеха терористичке акшуе изазива код Британоамериканаца критику рат нор воћства Нарочито напададу генерале ко.ји 1 кбмандују трупама у ЈугКнб.ј ИталиЈи. Оскм крити-
ДУХОВНО ПАРТИЗАНСТВО
ковања подединих акцида п водилаца тих акцида. америчка Штампа критикуде и Рузвелтов план воНења рата. Она каже да су се Американци подали варљивим илузијама' и мислима да ће рат бити добиден ако се Енглези и Совдети боре, а Сдедињене др ; жаве само лиферују оружде и ОРУће за рат. Сада Американци виде да се треба борити. али они немаду за то воље. У вези с тим код Американаца, а нарочито код Енглеза. ноставља се питање колико дуго ће традати овај рат\ Свет је забринут, дер је стекао уверење да су Немци и Јапанпи Изванредно јаке нације. Војни критичар листа Тајм енд Тајд признаде виртуозност.немачке Врховне команде у извођењу стратегиске игре на Истоку. Он каже да Совдети нису били v стзњу да угрозе немачке намере, а оне су се састојале у давању отпора са малим снагама ради чувања сопствених резерви. Т\'рски стручњак Надир Иади тврд-и да немачко вођство има своде сопствене планове и да Немачка има јога огромне резерве у унутрашњости земље. Све говори о томе да ћг Немачка ускоро опет преузети .у
Зшста. стање тонаже је прилично мизерно, као што то признаду Енглези. У Енглеској жод меродавних личности влада јако огорчење због тога што се продукција америчке бродоградње смањила за половину. ако се упореди са стањем из прошле године. Ово смањење. продукциде на бродоградилиштима иде упо-' редо са.смањењем продукпије и у другим гранама ратне индустриде. коде ће се осетити на рат ним секторима. | Трумецов одбор констатуде да је V току последњих 12 месеци V Америци бнло изгубљено око 13 мИлиона радних дана. Америчка индустриДа назадује и, према томе, нема изгледа да ће се ратни потенцидал Америке повећати. Баш напротив. он може знатно да опада. Британоамериканци су већ јако замо-рени ратом. И то се осећа у индустрији и \' борбеним операцидама. Немци и даље, иако ратуду већ више од 4 и по године. оста.ју мадстори у савлаћивању ратних тешкоћа. Ево дедног малог деталза: да би поштедели Рим опасности од бомбардовања из ваздуха. Немци су стварно
Има људи коди сањаду да ће сс овад рат свршити лакрм гшбедом либерализма. По њиховом мишљењу. потоебио. ћ« бити само да пруже прст па да се врати она Форма живога, V кодој су се они као повлашћени осећали веома добро. ВраТи ћ'е се тада П ез а в и с гМ гг, ^ Л 66 о д ад&^ ок 0 а т и • ј-.а и све оно Нј№о припада демократиди. У таком. шаооликом сањарењу лред. очима сањалица искрсааа и јд.чна ужасна фигура грозног изгледа — Фигура партизана у ђитама и дроњцима, полунага, са дугом. брадом и умршеном косом, у кодод. гамиже род вашију. Услед животињскбг, злиговачког изгледа овог човека сањалица уздј 5 хти . Некада се овакав нааивао- Ломброзовим тииом. Кад га посмотримо баље, видн-мо да је он и од тога гоои и страшнији. Он је човек нижег рода, бунтовник против пивилизациде. Само му Недостаде крвави нож у устима. 1!1'20 гоДине Лотроп Стодерд, професор универзитета у Харварду, писац дела „Побуна против цивилизациде", створио де надинтересантнију ТеоридУ о р -асизму. По њему, цивилизациду и културу разрушава човек. неизмерно намножени Ундерман. Нижа вредаост човека ие зависи од друштвеног ред-а', већ од порекла. Мо )ке бити ардгстократа ~ као што је Бакуњин. средњсг сталежа или племићског порекла кзо Лењин, али ма ко био. у томе се слажу сви, да Ундермани не могу да-подносе терете коди су V везм са Циви ,тпдзаиидом. Буне се иротиву њих и уграђеност њихова духа пр.етвара их због предиспозиција било V салону или у пролетерским дазбинама у дуришне' чете сваке иротивдруштвеве снаге. а нарочито у дуришне чете бољшевизма. Песници бољшевизма су им пе. вали, како ће навалити на Европу да попале библиотеке. манастире, да ун-иште прошлост чов (јчанства, да сабиду сваког на ниво бездушне и сурове машинске култудЈе. Штампа — дедног од надкултурнијих малих народа — Естонаца обдавила де: ,.по логици бољшевика, свако ко је на било ко.ји начин дошао у Г итакт са 7 западном културом, отрован де као' аа-разн« бо-лесник кога је без одлагања . цотребно изоловати од осталих." / Пррч^-тггтт' и хиперкултурни . ^,,д.а г јв.аајђфжнији,
начин сваком изоловању — куршум у потиљак. Партизанска опасност не прети еамо онде. где се Оанде од неколико хи .Ћада. бораиа боре нсгде у црним планинама. јер ће се са њима свима обрачунати на.послетку Јчонструктивне и во.јничке снаге. Паотизанству културног европског света у мно10ме ирипомаже духовно партизанство. Нрипомажу они који живе у дедном кривом. погрешном кру гу идсда. Они коди верују. да сопственик поживотињсног лица ниде крволочни разбодник, већ — борац за слободу. Код њих постодћ нека погрешка. дер они схватаду. да де Ундерман управо' преставник културе, робовања колхозу, стобпде и земаљског рада демократије и да де тад надмрачни-ји тип најсјајнији символ човечанства, хуманизма. коди ће се у даном моменту веома лепо^ веома придатељски споразумети. Духовном партизанству припада она.ј марксиста кодн проповеда,,.да се не жале уметничке реликвиде и блага, дер де дедино благо човечанства радна снага. Наравно. да и не помишља шта ће бити ако. бомба погоди и сруши уместо хиљаду и више годишњег манастира палату у којо.ј на неколико спратова живе породице. Духовном партизанству припада и она( генерал у Лондоцу. који грицка народном' муком и знодем стечено злато, а који на сав глас препоручуде и саветуде да сб сви Срби прикључе Титу и да свима расположивим сретствима помажу партизанску акциду. кода ће дединз би. ти у стан.у да : заведе ред у реакционарнод и капиталистичкој Срби:.!. • ' Духовно партизанство се нимало не интересуде што ће се при сваком оваквом покушаду уништити већ у клици ред. дис.ии. плина, породииа и иасушни хлеб. Оно у Свом духовном самозамрачењу надпртпуније тамг сад^а и, куде над.опасније жудње. Ие тичу га се Ситнице као што де партизанско клање и убидање четвртине своде ро1>ене браће у Црној Гори. дер су духовном паотнзацству, поред свих злочинстава и крволочности. партизани људи од реда са идеолошким циљем. Они мисле да могу Ундермана пре подмитити цигаром дувана, него ли прихватити све непридатности социјално-националног светског поретка. Духотао партизанство гждз У партизану чо-
Група Англо-америчких зарзбљеника на Јужном фронту у Италији
сво-де руке стратегиску ииииидативу. И онда ће се опет испољити огромна немачка борбеиа активност. За сада испољавају активност Јапанци. Њихова офанзива претставља дедно тешко угрожавање такозваног асамског друма, коди служи Британоамерикакцима као дедина веза са Чунгкингом. (Веза железницбм до Хималаја и. авиопима иреко Хималада). 0 томе да су операције веома неповол>не по бри-танску ствар. можемо судити по томе што су Енглези мо. рали ових дава тако ужурбано да шзљу у ! Гндиду потребан рат-, ни матер-ијал. па су за то искористили транспортне авионе. У рату не обраћаду пажњу на ставове за Фрахт, али треба б"ити V ве.шкод невољи да би се превозило авноиима на одстодање. које авион прелети за читавих два данз и две ноћА. Овзд ситзн случад приказу.де да де стање британоам'еричке транспортне флбте незадовољавајуће: V току месепи и месеии Маунтбатенових припрема зз опера циде није се могло морем дотурити оно што треба во.јсци, па сада транспортна авијацидз м-ора да спасава ситуаиид>'.
века, коди. за . дедан џак ћумура излиферованог црној пидаци Тражи нешто мало више, али се напоСлетку ипак може поткупити. Можда се и оио само чуди, шта де разлог због чега нису сви људи у паОтизанском покрету. Због чега и ззшто управо постоди ред, рад и дисцицлина. Због чега и з-ашто ова наша м-а.јка Србија ниде и отаџбииа Ундермана, чак ни онда, кад духовно партизан -ство има у њод овде-онде сво. ге <%;:гћ*тп» са »»тттгт<>, _.\; Н.Ђ.
претворили тад град у отворену варош. На полупречнику од 15 кклометара направљена де дедна лини.ја у коју не улазе немачке трупе. Услед тога транспорт се врши не великим дутомобилским друмовима ко.ји прблазе кроз Рим. већ малим заобилззним путевимз. И поред ових незгода, Немии снабдевају свој фронт код Касина и ТЈетуна како треба. У овим судбоносним данима рага немачко воћство пристаје да буде обазрнво према дедном граду. С друге сгране, Британоамерикзнци не обазирају се према неутралној Швад'царској и стално прелећу њену територију. Зар то није знак неспособности и зар ниде немачка оба-зривост знзк велике снаге и самоиоуздања? Таква снага мора да победи и победиће. М. Војновић
ГЛАВНИ УРЕДНИК, одгово•рзи за садржину листа: Велибор /онић. ВЛАСНИгС: Мих. Станкови-К из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке). ,Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплата 48 динара шаље се преко »Пресе<*| а. д„ Влајковићева 8«