Српски народ

СРПСКИ НАРОЛ

\ Стр9и* 3

БОЈ СЕ БИЗЕ ЗА СРБИЈУ!

Ових дана најранијег пролећа српски народ је поново, бог зиа по који пут за последње три године, дао доказ о свом антикомунистичком, антибољшевичком ставу с једне стране, и о висо^ој родољубивој Свести сви* својих слојеаа с друге стране. У вншадневним тешким борбама с Титовим хордама, које су запретиле да преплаве Србију у данима ње. ног препородЛ и оздраељења, српски народ је као један стао на браник својих вековних и традиционалних светиња преко ''ојих је ушао у историју као један од највитешкијих и најхеројскијих нарбда. По наредби својих шти&еника из разних крајева света, Тито је у прво проле&е кренуо с неколико страна на Србију, давши им обећање да ^е његове хорде и буљуци покорити Србију, да ^е је бацити под крваве ноге црвених властодржаца. С њим заједно, у овом поспедњем пропе&њем походу на Србију, кренули су и сви они разноразни и разнобојни који желе да нестане ова српска оаза мира, реда и рада. У тим тренутцима, готово боље но икада, српски народ ја по инстинкту, по свом.здравом расуђивању, по свим осе^ањима свог расног, сељачког бића, осетио к схватио сву позадину дана који су прошли и у којима је Тито са свим српским непријатељима потврдио своје искуство: у српској земљи нема места бољшевизму и комунизму, српски народ истребити бандитске хорде и преко њихових лешева закорачити у бољу и сре^нију будукност, у радоснију зору српских дана. Јединствена решеност и воља ерпског народа да брани сае оно што је претстављало његов народни живот кроз далеке и нај даље векове, и што 'ће сачињавати суштину и срж српског животв у будућности, дошла је до изражаја кроз заједничку одбран^ бе «у акцију свих српских оружаи их одреда који су сложним надорима, уз заједничке жртве, наиели тешке, неопорављиве губитке Титовим хордама. Та заједиич«а борба српских оружаних одреда, без обзира на њихове јединице, претставља прекрасан символ српск^ слоге и српског јединства — баш у овим данима када је спога сз јединством по^ребнија више него и у једном тренутку наше голготске и муко^рлнв историје. У дилеми — спас Србије или "Јито — српски добровољци прожети пламеним родољубљем и херојским презирањем смрти дајли су сва од себе и разбили Титове банде. Њихов несаломљивл дух и неустрашиво срце заједно с убојитим оружјем, унео ја паиику у редове бољшевичких банди чије остатке гоне преко гудура Рашке и вра^ају их тамо одакле су и дошли. Припадници Срп ске државне страже нимало нису заостали за ињма. Њихов борбени елан, њихова висока родољубива сеест да од њих, од њиховог држања зависи опстанак Србије, оружане јединице СДС летеле су из борбе у борбу, из победе у побеу^у. Одредници Граничне страже, будни чувари са валовите Дрине, борили су се као лавови на првим предстражама, •да само неколико дана доцније, заједно с осталим српским оружалим јединицама, зададу смртоносне ране Титовим бригадама у којима се та^о слабо и ретко чујо права српска реч и срета чисто- српско и православно име. А сеаку, последњу противкомунистичку акцију српских оружаних одреда издашно су потпомагали и српски родољубиви четници. Одазивајући се једино гласу свог родољубивог срца, следујући својој патриотској свести с високим и светлим идеалом Србије пред пламеким очима, с^рпски родољубиви четници су у безброј бор би и ркршаја још једном потврдили своју спремност да бране сваку стопу Србинове свете земље пред рушилачким бесовима једне разјарене гомиле која прети, озбиљно прети свесрпском уништењу. Када је тако, када је српски народ баш у овчм последњим данима дао најсјајнији доказ своје опште слоге, онда шта хоће комунисти, шта хоће Јосип БрозТито? Шта хоћс сви они који се сакриеају ,иза његових транспарената о тобожњој слободи, пошто су претходно трлико десетина хиљада невиних Срба отпратили на- онај, на други свет? Осз^а српски народ, осећа и зна, да се Титови буљуци пуне онима који су највише зла нанели народу српском. Борбе које су водили последњих де<-етак дчна српски оружани одреди заједно с националним четницима у српској колевци, у

немањићској Рашкој, биле су тешке. Код Иаањице, на Голији и Јавор-планини, код лавре Студеницв, у живописном Ушћу, свуд туд су се водиле огорчене борбе с комунистичким башибозлуком који већ данас бежи. из Србије главом безобзирце. И свагде, на сваком попришту њихови губици су били огромни, Када Тито буде својим наредбодавцима подносио биланс, онда 1--.е тај биланс бити претрпан цифрама о мртвим бандитима. Разуме се да ни српски одреди нису били без губитака, али су они у сразмери далеко мањи од комунистичцих. Једна од најсветлијих и најдрагоценијих жртава,

која је поднесена на олтар Србије;, свакако је млади. неиживљени живот добровољачког поручника Радојка Вури^а. Као прави српски официр, онај официр, о ком су испредене легенде, поручник Ђурић пао је, пошто је претходно своје момке одвео у једну од најлепших и највећих победа из ових борби. Клањвју^и се пред његовом сени, одајући пошту његовој јуначкој жртви, васколики српски народ пада на ко.чена пред синима жртава оних који падоше за добро и спас мајке Србије. У погруженом ^утању, пред хумком најсветлијих жртава, српски народ са и овом приликом заветује да Ке кроз слогу свих српских редова, кроз аманет легиона палих поКи сложан у сусрет данима који су пред њим.

Г Л А С СРБИЈЕ Проломио св глас Србије. Заорио се глас српскога народа. Чујте га како громовито одго вара код Арлља, Ивањице, УшКа, Рашке душманима. Трештм тај глес у дванаестом часу уједмњених и сложиих Срба против енгпеско-бољшевичке црвенс немани Јосипа Броза-Тмта и свих оних кбји иза жега и преко њега ммсле да ће на пак начин моћи да пиквидарју Србију и Српство. Тај гпас одјекује у бојиој вреви српским ппанинама: Јавором, Гопијом, Чемерном. Чујте га, Чујте га добро и пријатељи и непријател»и. Знате ли шта он значи. То Србм евоју земл»у бране. Тај глас то је одговор на душманске жеље да Србе истребе, да их збришу са пица земље, а да онм постану главари и Србије и Балкана. Апи, ако Бог да неке. Грокку пушке, штепују митраљези, треште бомбе, грувају топови. То је одговор Србије Стаљину, Черчмпу, Душану Симовићу и свима и старим и новопеченим црвењацима. Србин не^е комунмстмчкм јарам. Неће српски народ комунизам против кога ће се бормтм до последњег борца, до последњег даха. Ово нека знају и нека рачунају са тиме. Од Немањине Студенице, коју обесвећују Титове банде, бруји пози« оснивача срлске државе: На оружје, Срби, сви сложно противу црвених душмана. Почела је борба за опстанак Српстза. Или-или. Или уништити црвену аждају или је књига српске историје затворена. Или победити или пропасти. Нека свима буду пример удружене српске еружане снаге, које се братски, раме уз "раме боре у Ибарској долини. Горко се српски демон Тито преварио у рачуну. Падају његови партмзанско-ослободилачки редови. Косе српски ммтраљези његове партизане и партизанке као снопље. Тако Србин брани своју кућу, своје име, своју веру. У крвм и смртм постг.пи су ту сви Срби једно. Као брат до брата боре се ту дивовски један поред другог српски доСровољци, српски стражари и српскм чстници. У страдању и пред најездом кајвећих душмана Српства разумепи су сви да их иста судбина веже, да у њмма мста јуначка срлска крв тече, да у њиховим срцима иста безмерна љубав пр^ма Србмји, мученичкој и херојској, гори. Чујте ви, душмани Српства, почујте ви, тице злослутнице. Неће вам се испунмти лрижељкивања да у Србији изазовете метеж и да у коначном обрачунавању између самих Срба, које проклети злотвори са лондонског радмја непрехидно потпирују, нестане и самог српског народа и избрише се име Србије. Драгоцена крв српске деце која се овог часа лије обилно у одбраии Србије, опомена Је и глас Србије и онима који су у својој заслепљености мислили да је све свршено и ве* се спремали да дигну руке у вис како би свој бедни живот продужили још за коју годину. Не, далеко смо од сврпетка. ПреСудна борба тек долазм. Ко издржи и последњм минут до дванаест — спасен је. Србин је научмо бар то да се бори, да гине и да васкрсава. Петстолетна његова борба најве&и је сведок за то. Зато чујте глас Србије. Он вас зове на ноге, на оружје, у борбу против комуниста. Н»ихов паклени подземни рад разоткрмвен је. Они хо&е Србију да покоре. Они хоће ту оазу српске ммслм и вере да униште. Они знају да је овде срце Балкана, и догзд Србију не покоре и не подјарме, нема за њих пира. Они знају да догод српски народ живи, догод дух светога Саве српска срца напаја, догод се над Србијом косовскм крсташ барјак вије нема за њих успеха, нема победе, па чак нема им ни опстанка. Али то знамо и ми Срби. Знамо још и више. Знамо каква паклена мржња против Србије и српског народа напаја срца оних који воде те лартизанске бригаде, дивизнје и корпусе. Од јесени 1941 године Србија је била по страни, скоро очишћена од партизанског олоша. Али су зато другм кргјси тешко плаћали паклени план Јосила Броза-Тита из хрватског Клањца да српски род искорени. Колико је год у његовој моћи било, он је ту своју сатанску заммсао спроводио. На жалост српску и срамоту чак уз учешће и помоћ и неколико одрођених Ср5а за које нема више никаквих светиња, за које нема више морала, за које нема нацнонапног и верског осе&аја, који су свесно прекинули и последњу судбмнску нит која их је за њихов народ везизала. Али баш зато свугде је српски народ схвагио крваву стварност, свугде је угледао мстину. Навали банди Јосипа Броза-Тита свугде су се иставиле легије српских националистичких бораца. Свугде се створио један јединствени српски фронт за одбрану од комунизма, који се тачно поклапа са борбом за уништење Срба. И сада када су се кренуле велике Титове снаге да у срце Србије унесу немир, покољ и уништење, проговориле су пушке бораца Шумадије. На оболама Ибра умиру епски јунаци Србије и не само да опет вра1гају славу српском имену и осрамоћеноме српскоме оружју, већ и огпашују кроз своје херојско умирање да Србин живи, да се борн м да умире за своје име, за своју веру и за опстанак свога рода. Славна Немањићска, косовска Србија је проговорила. Најхрабрија њена деца њени су херопди. На догпеду највећмх српаких светиња Студенице, Ђурђевих стубова, Сопоћана и Градца ори се у бојној вреви, у крику самртника глас Србмје: На оружје, Срби. Ваш свети час је дошао. Коначна борба је почела. Ради се о опстанку. Или уништење диндушмана српских који су се под црвеном петокраком звездом сакрили, или пропаст Србије. А знајте да је на српској тробојни већ мсписана реч победа. Јер чујете ли мртвог хероја Радојка Ђури&а како са тог последњег српског бојишта грмм: — С нама је Бог. Наша је победа. Глас вечите епске Србије се то пролама. МИЛАН В. НЕДИЋ армиски генерал

ИСТОРИСКИ чдсови С правом иржемо иазвати историским часове којс иреживл»авамо. У питашу ,јс опстанак Европе и њеие културе, који су угрожени и са аапада и са истока. Отуда и борба која се данас води иије обичиа борба, већ борба на живот и смрт. Ко ово не схвата, тај уопште ништа иије схватио. Онај пак, који схвага судоински смисао ове борбе, тај ие може остати равнодушаи. Дошао је час да се свако мора определити, не само поједкнци, већ и народи. Цеопредељених внше нема и не може бити. Чак и онај који насивно посматра догађаје и тај се определио. Определио се против самога себе, јер она друга страна не кирује. Нити ће му она, у случају своје победе, његову пасивност узети као олаквдавајућу околиост. Млаки ће бити презрени, одбачеии, а можда и уништеии, јер ће то захтевати обезбеђеље извојеване нобеде. Комунисти с-у то већ показали иа делу. У коју су год земл^у ушли, они су одмзх иоубијали све водеће људе у граду и иа селу. Зато и наши партизани убијају учитеље, свештенике, најбоље сеоске домаћине.' Јер н.има ие требају људи који мисле својом главом, а од луде ђеие од седам година оии ће већ временом направити своје јаничаре. Али неће бити у питању само уништавање по.јединаца, већ и читавих народа. Тако, иије тешко замислити каква би била судбина српског народа у случају победе Јосипа Броза-Тита и оних несрба који беже под њугово о«рил»е. Њима српски иарод, са својом развијеном нациоиалиом свешћу, не само што ни,је потребан, већ им може још и сметати. Зато ће учинити све да он више и не постоји. 3?р досадање требљење Срба то не дсказује? Убијани су они под разним изговорима, само да би их осгало што мање. Отуда се срнском народу као једино спасење намеће стварање непробојног цааионалног фроита, у који се имају сврстати сви иационални Срби без обзира на њихова рапија партигко-политичка обележја и идеОлошка размимоилажења. Сви они кој"и буди из којих личних или себичних разлога ометају стварање овог националног фронта морају бити пдстран,ени, јер је у питању сам биолошки опстанак српског народа. ВЕЛИБОР ЈОНИЋ