Српски народ
'Страпа. ?
сТПСКИ ГГАРОД
8 апрпл Т§44
■шшкимшм!
УЧЕШЋЕ БАНАКА НА ДЕЛУ ОБНОВЕ
Писати о иривведнЈШ пвоблемима данас нкде лзко н» дедноСтавво.И то нз два разлога. Првн је што 1е иелокупна прнвреда етавлреиу V сдужбу. рата. односио. добила искључнво ратнч. карактер. Разио.1 прнередне делатиости у том анаку. поверљиве }е ирироде. А друти је. што човека са улцце данас интересују цривредна ниташа сс-мо Vтолико уколико се. одиосе на покривање личних пртреба. а та ћс рећц: њета иитересу.је сзмо сектор ксхране. одела и обуће, као сектоо нронзводње нотрош1-1их лаааоа за покривање примарних потреба. Све остало ннтересује та ерло мало идк готово ниш га. Да избијања рата претстављало је задонољеше овик иримаоиих нотреба, нроблем о чијем се обезОећеНзУ размншљзло као о сгаави ко ја је еама ио себи дата. Да иешеше тог прбблема није једносгавно увидео ,је сваки ио.јединац тек за време рата. када је борба за свакодневни живот постала непосредна и када је, »ирема томе овом решаван».у морао поклонити сву своју пажњу. И још нешто. Данашњег читаоиа интересују сва нривредна ннташа само утодико уколико доиосе олакшаша у аквиру задоиољења нримарних потреба. Али и поред борбе за одржаваље голог живота, ие сме се дозвдлити да иитерес појеаинца за прииредиа питања застане само на то.м сектору. Данашња плаиска иривреда. кода » свим . својим секторима носи ратно цривредии карактер. прететавља жив организам који насто.ш да се поила1 оди свим ситуацијама како би иашао најцелисходније решење за иостављени задатак. и зато сви морају да иокажу жив инте* рес за сва питања у свим тфцвредним секторима, како би што лакше и правилниде схватили постојеће тешкоће на чијем се савлаћивању ради свим рзсиоложивим привредиим могућностима. У ириаредиом животу једие зимље сваки де трен.утак интересантаи- Данас де то више случај него јуче. Н зато морамо поклонити нуиу пажњу развоју. при. вредног живота, без обзира иа то да ли је он за појединиа неиосредно важан — са његовог сгановишта — или не. уочљив и.ти исвидљив; шта више, тамо где ниде видљив или оазумљив, дужност нам је да га осветлимо и објасиимо, како би сваки од нас могао правилно да оиеии где леже тешкоће и коликичу иапори који се улажу у њихово савлаћивање. Рад у сектору банака није тако лако уочљив .аа оиога који не ради V том' сектооу. или га ие проучааа у извесиом правцу. Али и. норед тога, тад рад де у оквнру привредне .дедатности једие земље; а прготово у оквиру обнове, значајан, шта више врло значајан. Банке. у вршењу своде (1ј\ икиијс прикупљања и расподеле расположивцх новчаиих средставз и капитала, омотућуду нли потиомажу снровоћење плаиске фшдансиске цолитике једне земље. А од успешиог спровоћен>а планске фииансиске политике зависи целокупни привредии оазвој земље, а самим тим и политички. Сви смо ми иашнм штедним улозима или другим по-тражнв^ н,има код банака укључени преко ових у развод привредног живота наше земље. и зато нас мора иитересоватн, какаа де био развој пословања баиака до данас односно, па коди иачии и како су оне учествовале у сдшовоћењу великог дела обиове наше земље. Одках посде капитУЈШиије, кзда де почело формирање иашег политичког и првдредмог животз. у иовом виду. донете су ме1>е које су имале зз «иљ завођење реда v иавдем баикарству, « тнм да се што више сачува
куповна моћ национадие валутие дедиинце и омогући воаћање нор. малном нрнвредном живоду. Благодарећи брзим и ефикасним мерама, Коде су иред.узете већ у тим првим даннма нашег иовог државног живота, уснела су иадлежна цеста да спвече даче трзавиие у банкарском секто* ру . тако да де носде замене ст.арих иовчанииа и доношења Уредбе о сгарим и новнм улозима рад банака почео ускдаћеи. са измењеним цриликама и у ду* ху ноанх задатака. У циљу едиминисања ирсдратие, ратие и иоратне психозе код иас. која де би ш дошла до видног изражадз у жељи за што лакшим ц беббрижнидим жИвотом с обзиром на неизрссиост сутрашњиие. надлежна места су нристуиила акцни да иутем обибве и штедње'учипи крад том нездравом стању ц да путемсЈ бнове и штедње уиесб веру у будућност. дајуНи тиме еваком нсквеиом и родољубивом сину ове земље садржиј за његрво срие и душу. коди су били остали празнн и луталн у магли тадашњих дана. Смишљеном акцидом учињено је тада врло миоги. Иа тим првим темељима доцниде се даље зидало, У ииљу планског активиоања привредиог живота, донесенз је дедна ирнвредпа мера 38 другом. док све гране нривредшт живода аису биле обухааћене дедним оншгим нланом привредне производње, кода је нмала за задатак обнову земљ«; и њено учешће у рпштем иапор..у констоуктивиих нанионадних сиа га евронског контннеита у'борбн против дегтрукпшног ааациоил•дизмз са Истока. На том путу адцда дс Србија корак по корак. У почетку неситурио. иа све чиршће, тако да се и даиас већ јасно чу.је бат њеинх. корака на нуту иове Евпоие, На том путу већ одЈекују Српски корани и чуде се ваљба из оружда срнских синова об.1е. дињених у оружаним одредима под командом сцасиона Србиде. Србија данас иаступа пренороћена и обновљеиа под славом овеичаиом^заст-авом предака и, чврсто уиравд:.еинм погледом у. свод наннонадни ииљ, чиде ,је оживотворење признато, иде ка 'његовом остварењу. За иео тад духовнн нроцес, за духовну и цривредиу ооиову наше земље била су нотребна отромиа средства, која је требалр намакнути путем нрпкуљања ра. сиоложивих н сувишних средста83 у иаррду. Сав рад око тог прикупља^а- и привоћења средстава иационалнод намеци извршнле су банке. Захваљујући све» срдиом залагању 1 сваког поЈедин. ца у тим новчаиим установама, дмогућеи Је цесмет.зии оад пре* дузећа у поЈединим прцвредннм секторима. Јер, ии.једно предузеће не може. дз одг овори сводој функциЈи без ррганизациде рада и каиитала у њему. Барке су помагале у црикупљању и обезбећењу потребног капитала и ,'на тај начин омогућиле у ведикоЈ мери коиеблидовање иривредннх н политичких нрилика v нашод земљи. омогуЈшле оствареи.е дела обиове. А то је оно што човек с'а улнце, заокуиљеи свакидашњим бригама, са погледом уцрззљеним са.мо иа сектор потрошних добара. д!е зна. Ои треба то да зна. А уколико де всН знао. иссме да заборави. Др. II, .7.
У духу плдаске пољопривредне производње, замеиик руковао. иа пданске пољопривредне нроизводње, ииж- Драг. Миловановнћ израдио Је Потсетиик за ре« онс.ке економе о саима важниЈнм сезоцским пољским радовима у месеиу марту 1944 године. које оии треоа да спооводе у иароду. Потсетиик се одиоои иа рзтшџство, виноградарство са воНарством и иа сточаретво. У одноеу на рзтарство Потсетник обраћа пажњу на ове радоае: '' 1. Реонски екоиоми мораЈу строго водити рачуна да сетва пшенице. 1ечма, овса. гпаориие, сточне репе и др. буде благовремеио обављсна; 2. Да на време обазе и за сетву припреме потребно разно ссме; 3. Да испитуЈе семе на клиЈавост а нарочито семе кукуруза; 4. Да благовремено изврше дрљање озимнх усева по могућиости на тежнм земљама са тежим а не са лакшим дрљачима — јер лакше дрљаче на тежим земља« ма захваћаЈу цлићи сло.1 ораннпе. па ирема томе мање нх чуваду од губитакз влаге. а поред тога развиЈаЈу у горњем слоЈу гр.удвице ствараЈућн од њих прашииу. ко« 1а се после прве кишс нретвара у кору; 5. Да дрљање гдече тб могуће изврше не уздуж него иоиреко редова, Јер се овако мање чупа уеев; 6. Да V спорааумУ са фабрикама шећера. Уљородом и Гдав. ном земљ, 'произвоћачком задру«
ИА ДОМУ , Кречн и нроветравај кућу у којој стаиујеш. Прегледа.ј и ирелацуј жито у житнииамз. Ако и« ма жижака предузимај борбу иротизу њих. КОД СТОКЕ И ЖИВИНЕ Радиу стоку добро храии да би могао с њом обавити несметано сзе пролегњс радове. Кра« вама и другој приплодној стоци можеН! почети да дајеш ман>е количине зелене хране. Прелаз са суве на зелеиу храну мора бити поотепеи да жикотиње ие би добиле нролив који често може бити оцасан но здравље. Стога у почетку меша.1 зелену храну са сувом. Количину зелеие хране постепеио повеКавај. а суве смањуј, док не пр«ђеш сасвим на зелену храну. Обрати иажњу иа исхрану младих грла, иарочнто оиих коЈа треба да послуже за приилод. Она иека доје што дуже. Женско теле треба да доди иајмање 3 до 4 месеца, а мушко « до 8 месеци; прасад и Јагњад иаЈмање II меееца. Грла за клан.е можеш рв,ниЈе оддучити. Уиисуј тачно у прсебну књигу лагуме парења крава, кобила и крмача које се ббави у овом месецу. НА ЊИВИ, Ј1ИВАДИ И ПАШЊАКУ Посед све пролетње \секе које ниси могзо нз ма којих разлога да посе.јеш у марту. Обрати пажњу на клијавост и чиетоћу семена. Ако ииси сигураи у своЈе семе, иабави га код суседа који има добро семе. Обратн нажњу на сорте семепа, па гражи и сеЈ само наЈббље одабране сорге. Ако можеш да набавиш семе код најближе пољолривредие стзнине, угледног имања, пољопрнвредне школе или ко.!е друге пол»оиривреднс уеганове, оида то безусловно учини, јер ћеш добцти одабрано семе подесно за приЈгике у којима живнш и коЈе ће тн дати већн прииос него ли твоје сече. Саме луцерке, детелиие, сгоч« не репе и других пићних биљака поручи код пољоиривредне иодружине, јер ћеш преко ње добити ндјбоље семе, очишћено од вилиие косице, коЈа може да ти уништи целокупно луцериште ш детедиштс. Изврша још
гом организују што раниЈу сетву шећерие репе п суниокрета на површипама цредвиђепим у раснооеду; 7. Дз у оиим краЈевима где тереи дозвољава рзну сетву кукуруза, саветуЈу нољонривредницнма дз са сетвом истога отпочиу крздем марта, Јер је раиа сетва кукуруза сигурпо средство у бор би пропш суше: . 8, Да нољоиривредници. у к'о« лико дозволи впеме. гтосеју V иољу кромпир. лук црни и Оелц, спанаћ, грашак, ивеклу, мРкву, салату, ротквиие и др. зелен; 9. Да помогну саветима учитеље сеоских и варошких шкода.у погледу о&раде школских бзшта у с.мцслу -раниЈе издатих иарећења; 10. Да поведу рачуна да варо« ши издаду ову СвоЈу обрадиву земљу у обоаду граћанству за производњу поврћа; 11. Да упућуду пољопривреднике у нрипремању земље за пролстњу сетв.у, Што се тиче виноградаоства и врћарства Потсетник упућу.је ре« оиске економе да' на терену обрате пажшу V прврм рсду иа слсдеће чињенице: 1, Да, кг.да више не буде бцло изгледа да ће цастатц Јачи мразеви саветуЈу виноградарима да вицограде на време одгрну и изврше продетњу. резидбу, има.јући V виду да сдабиЈе и изнурене впнограде требз резати рани.је дбк Јрџд вису кренули сокови. а да буЈниЈе ринограде орезују када време"довољно отопли и сокови креиу.
једио дрљање и ваљањс ознмих стрннна, а норед тога оплеви их од кукол.з и другог корова. Сеј сирак и кукуруз за сачму. Подрљај лизаде и пашњаке. Ако је погребно у змејанцм вешгач ким ливадама изврши плевљсње НОДсеЈавање, У ПОВРТН>АКУ Доврши сетву оиих усева коЈе ниси посејао у марту, Сеј дише. лубенице, крзставце, грашак, бораннју и ивеће. ПосаћуЈ доспели расад у гоплим леЈама. Тоцле леје откривај преко дгна, а увече их покривај. У ВОЋЊЛКУ И РАСАДНИКУ Прииреми потребин магериЈал: кровину, шашу, ћубре и друго за стварање дима у воћњпку и илеви изникле дизл>ачиие, Расаћене дивљачице заливаЈ и заклањвј од сунца, док се ц« приме, Кајсије и вишње у иреив(тава« њу ноирокај са 1"/» Бордовоком чорбом нротнв сасушиваЊа мла-
Поошле године нац} рарод. ка•КО сељак, тако и Ј-раћаинн, послутзо Је разборите савете и обрадио готово еввку етоиу земљиштз, улзжући нзрочити Труд да до-биЈемо што већу количину роВрћа,- Мора се признати да ,је успех био Врло лобар, нарочито кзл ге уз.му v обзии врло иеповољне временске прилике коЈе су прошле годииа у том иогледу вдадале. Међутим. искључиво услед тих лоших-ирилика. било је поиргњакз коЈи инсу далк пожељаи резудтат. Разочараии тим неусиехом многн су ове годипе одусталн од иамеравапог гаЈењз, цоврћа, те се-на многим, местима в и д е. п р о ш л 01' 0 д'и ш н. и п о в Р т Њ а ц и како оетају необпаћени. Ч)-тм време дозроли треба поКуцити ио норртњаку свв отпатке биљ-вка, почупзти ппеостал-о корење и дтзблпдке сз коровом, из све то спалити-' Очншћеио землаиште одмак дубоко изорати или Још боље по'рил>0ти . Риљање ее врши кзд је слабиЈи мраз да се земл»з ие би леиила зз алат. Звтим зсмљ-у осјзвитн у грубим грудвама да измрзие, па ћемо доцниЈе, услед влаге и мраза, добити доб.ру трршну. зе-м.љу. Пред сетву аемљиште гесоа само
2. Пропагпрати пра-вилну тадЊу воћакз (правилно размеравање са довољним растодањем, дгго шире копање' Јамз. блзговрамеио пуњење, да би се претходно до садње слегла). 3, Поиликом садње препоручи.вати. пз-рочито па слабијим земЈћзмз, уцотребу стајског ћубрета и к.омпоста као и дз се новоззсаћеие воћке у току иролећа и лета редовно-заливају. Давати уиутства V погледу орезивзц.а младих воћака и пдорећивања.круна код старијих воћака; 4.. I [репоручнвати ,да се земљиште у младим воћњацима ■ нск.ористе за 1 а.јење окопавицз. и ма-. хуиастог бил.а, У ноглвду ст.очарства; инж. Драг. Милова.нпвнћ, замепик Руковаона плацске цо.љопривредие производн.е, преноручу.је оео«ским економнма да у месеиУ мар. .ту-ова године спроведу днто убедљнвиду пропаганду у па-роду д,а ноЛ.-.011ривргднпи,н овога. пролећа посеју што више -луцерке односно гдпвене детелине. ради чега се имаЈУ благовремецо снабдети.са оотребпим количинама семена као и да па време црипрем-е зе.мљу за сетву бве сточне храпе. •Да се тетели-ш гу; лнваде и иан|н.ани на времс подрл.ају, и да се на лпвадама и--п.-.ппњацнма искрче ж. О уноиц « трн..е. Поред иацред иавгдетшг.реонскн екоцохпгће дадати пољо-привредницима п друга упутства ирема и р е ј I е Iи; к н м И тер е-иш|М прцлика-Ма, као и потрсоаии гвч га краЈа.
дара и буђвв-ооти илОдбва. Ис 10 тако попрекај шљивс по цветању са \"/о Бордовском чорбом. У ВИНОГРАДУ И ПОДРУМУ Ако се д- 'вом крауЈцуј^ил^ују пролетње слаие, онда рсжп ипн" град у току овог месеца. Довр» ши саћење винограда и прпорака. ПобиЈ кој е у вииограду, а у машчњаку иамесцг ^.шдаге и жицу, Ако пемаш цабави прскалицу, плави к г мгн, креч и рафију. Нрво нрпкање вииограда обави кад ластчрп израсту 15 до 20 саитиметара. У нодруму ловрши доливање н претакање буради. Испражњеиу бурад онери н сумнориши. ПА ПЧЕЛАРНИКУ Врши шгО чешће И!» ! '> лед кошицца |.10 леггом р.рсмен.У. Стзвља,| рамове са ЦРВЦМ вешгачким саћем. Ако је времг 1 ннно и хлвдно, те г'|"ле цс могу да излазе нанодге, оида :их I:ридра њуј.
пограбуљагн или плитко прекопатн. Ако има мгућиости да се земља поћубри стајским ђубрсТо.уЈ добро је 1 раст урн гн Ј/убре прсд Риљање илп оран.с, Вр.то је чначајиа сетва • раиог поврћа, Поцгго |е време новол.-,но може се већ са.т олмах .ссЈзти сианзћ, грашак, са.тат'а.' прнн и бели ујук : и аслен. Снаиаћ носеЈзн зз иремс лецнх лпна V току зн-ме стнћи ће за бербу већ концем априла или почст-ком мада, тс се опда оглобоћсно земл.иште дМоже уипт ребиги за сг гву; другбг новрћа. Ч а.та га ћс такоће сгнћн • ко-нцем аирнла. Прни н бели лук саде се сад углавном за потро шн.у у делеи'0'М стан.у. З.а ову еврх.У треба уиогребнш код цр, ног лука крупнн.јн' арнаџпк, гср ће раИите стићи за бер-бу. Бели лук поса1)Сп сада боље успева, те сс може оставитц и да сазри, Јен ће тада бттги доста крупиити од онрг кзсните посаћспог. Срашак и мрква поссЈапи слда сти« ЖУ у ма ју, пај се н . пос.те •њих Земл.цште може : уцотребнти за сетву доцнијег цоврћа. . Лоуго повоће, које и». подноси зиму . може се сада сејзти једпио у то-пдим лејама.
ПОЉОПРИВРЕДНИ РАДОВИ У АПРИЛУ
НАШЕ ПОВРТЊАКЕ МОРАМО ОПЕТ ОБРАДИТИ