Српски народ

® ппршл 1*11

СРГТСКМ НАРОД

Сграиа *

Мајстор српске прозе ЕЉ ~ У животу и у писању, с протеж*)[Јним одсјајима и десно и лево, ,ни за маљу није рађала уметничКО дело ' Аано ' од племенита меЛи/ИлЧ^АЛ Нис У Д® л Ч а Иве Андрића радо Ш-и-С* ТРЊЏ-ђШ?3>(4> читана, радо превођена што у њима струји проконзулска крв да се своја провинција учини првом у империји жалости и радости; нити, пак, што се звероликим људима, звероликим женама обнавља као неки далеки, изумрли свет; ил што се говор нечистих живаца пребацујв на митске, на судбинске, а не на друштвене силе. Андрић је писзц јер пише отсеком, .Отсеком, чија афористичка силина струји од српског народног песништва, од Вука, од Његоша, од Љубише; отсеком, која је српски језик счинила најбољом направом за изражавање душевних покрета срих јужних Словена. По српском језику Иво Андрић је српски писац.

ж иво АНДРИЋ Архив „Српск'и народ" ж

*

Андрић своје дело није завршио. Оно што је дао мало је за писца и човека обилатно награђеног у животу; малр, али јо да-

Круг^ белом кредом и у н »вму Јер, пред утробном прозом жути знак питања — то је прва, Боре Станковика, пред душеумним помоћна одредба у оцењивању жуборима Момчила Настасијевидаровитог приповедача Иве Ан- ћа -— да поменемо само два АндриКа, чије је место у првим дрићева савременика —■ пред ћрозним редовима српске књи- Т им широким шбстарењима двожевнс)сти. главе српск 0 речи, и други, па и један — Иво АндриК, имао би бро. Иво Андрић није много писао. се чему поучити, али све је то Јер, може се о Андрићу ре(чи Прегршт песама у прози, две сада споредно, јер уметнички пу- и како је половином у старо), три прегршги припаведака, једна •геви су неисцрпни. половином у новој прози, врста дужа навела, и та је еве. Андрићев својствен пут изгле- 'ануса у окршајима који су воИ као оно кад деца с проле ^а, као стаза теорије реда па ђени за превласт овог или оног ручицамч обухвате бусене првих р е д ( да ј е у њаговим мајстор- уметничког смера: како је »ише јпгорчевиио, кличуки »То је моја С ким саставима све дано, све сат- у квргама мере, но у сввсрдноцлретво!«, гако св и Књижевно кан о, не дахом који је у стању стима животне разбукталости; кадело о&ога зналца Иарације брзо да се зджари, ве1ч духом, који се ко јз присан за читање, али хласхвата, брзо обухвата, с том ра- нао оно иње иа црној таблици дан за потстицање; како је више зликом што дах Андрићевих ја-, ЗН алачки расцртава у прекрасно есејист но новелиет. п ,>■ I..: ин.1 не ишчезава ни с про- леденв \рагоцености- Све су то маље које не рђају лоКним водамв, ни с травним лв- * Андрићево уметничко дело. Оно динама. Иво ,А"ДРИђ је почео одавно је штитасто, оно јо пупчасто да Причк су то и оно ос1ају, пиш©- се стреле лакшега кова лако ло■ Језик ја го и Он оетаје, Какав је био у почетку, такав ме е Грациана српска прозе. је остао и у средини, такав је и Јер, као утва среброкрила АнКњижекник Иво АндриК Шж№ данас кад зрелр прЈекорачава сво- дри^ево дело поносито плови |с' ^цјто "с>ише" "•преце^ен; аШ ју 50-ту годину, да се за њега. бистром језеррком површином* приповедач Иво Андра^ није м : рахат може реки:, ср^брним ва- на чијем дну наузнак лежо они иикад& не^е бити потцењен. У лима ррсЈшен у младоети, сребр- којима. Усуд није отсеком дао сипуној ствафалачко} снази, коначни ним балима ноше^ Л ц, данима лину српског језикау Г©ни|и чо» суд о -Нзегрвом делу тек Ке се о згаришта. вечанства ком© су рдавно одали концу и рећи. Али, та сребрна урођеност и признања. АНИКИНА ВРЕМЕНА

ДЕБИТИРДЊЕ У КЊИЖЕВНОЈ РДДЊИ ДВОЈИЦЕ СРПСКИХ ДРЖДВНИКД

... Тако им је лродала годииа дана бс .ч нпавог споразума ц без коначног ипекила. (А децојка је за то вг>е,мг. оивала. све лепшч. све чудпнја и 'привлачнла све више' ^д.ргледе на Сеое). Поедом, Н1'.минован V гаквим ппидикама, дошап је ндујтег пролејја, посве, незпатцпм поводом. Дедиог Дпна. допма јв по Мн* ' хаЈла стара Пдема, п рек ла му да га Аника .чЛре, Рило МУ је. пеприлично ди иде дсво.ши У кућу, али тшиетаде. : • ■ Крпо.јелчсва куКа била Је раскошније памцштена него куће оСталих кисабалија. То нн1е било то"лнко богзтаво колико нешто т \Ншк'К 'о и упадљнво V ооју, у> иамешто,(у и иростнрни. У тој ку ћи Аника му доће 1ош виша и необичнија Лвала га је да га пита шта мисли да пади иа Ђур» ћев-дан. I П.мећу н.ецог муклог. тешког гласа. беллг лина бе.ч о* смеха п ове ситнипе ко)V га је шпиа био 1'е нолик нссраммер којн 1е још више чб\'нишао Мнхајла. Пошто су се споразумели и гкмито је он обе])ао да ћс сва* ' кг.ко пћи на Ђуоћеидански тефернч, ..зко буде- жив", Аника додаде: И 1а ћу. ако бУДем жива и ако се не удам, - - Нећеш ва .ђда за ово иекодцко даиа. ■ — Свашта !а мпгу учицнти. - • Иећеш. нећеш. - Мислиш? Та последња реч. необично изговорепа. присили га да јој иогдеда V лиие. Нп?н>' очи. иначе дагаснте. б.и* ле су сала као оевет.тхже изјјУ' тпа. у исто време јасне и не*

одлом н прозирне; наиуиише се у исти мах крвл>у н' сузавда, и птануше бојом и жаром крви и-с.уза, а по. глед им постаде оштар. јасам и тврд, "Миха.јло де гледао право v те очи, зпблештен и са неваРИЦОМ, чекајућн да се тај поглед прОмеци цли да ншчезие као вдрка н привнћепзе. Дли но.глед јв постајао све ош.трији и јасннји, а она.1 С.Ја! V н»ему све живљи и Јачи. Човек се брапио од мисли која 1е V тај мах- блесцула У 1не.му и аизала ?е све рдрећенија^ савладавао се да Де не викне Тласно, само да^ би је нзбацио из собе; т .о Је би'о познат' поглед ко,1и |е видео некад. у хану, и који је после сацзве мио. го пУТа. несрећац измућеи иајстрашни.Јим сновима. У њега ]е гледала Крст.инипа сдојим. зверским. погледом пуним етрашипх и иепознатиХ намеоа од _ко1их. ва\)ва бежати. иако се не може никад довољио далеко побећи, Минајло је чинио V сеои очајие и СТћело&иго брче.иапоре да се пробуди. да разбије те очи тргнувши се нагло са нромуклим вриском као ппо 1е чииио мцого пута на својим зио1,ннм лежајима по појатама и друмским механама. Али се очи нису уклан>але иего су зариле пред њим неиромењене и ■ непоМичие. И дпк се тако ломио V себи измећУ спаи 1аве, чииило му'се да иепрестано слупш Аникин глае. — Мислиш? Та реч се ионављала у и>ему као устостручеиа ' јека, иако Је онз изгоаооила само !Адном, За све то време они су се гледади нстремпце, ксо «јто се, где*

дају љубавници у прве даие. или две зверке које се сударе у шу.м. ском мраку и виде једна другој само зеннпе. Коначно, и' на.јдужем .'иубавном погледу доће крај. Отргнувши се од №Сиих очп.ју, Михајло јој сагледа РУке спажие и лепе, са иајнежиијом кожом. и бледоруменим иоктима. То га најзад прнмора да ИРИЗна ствариост свога ужасз и да се одрсче наде на бућеше. И одмзх поче да уступа као аверка коју су сатерали У теснаи. Са страшним напором иаће осмеЈак којим ћс заварати протииппка. и уепе да се свлада толико да пе истрчи и ие залупи врата за собом. него да. се оиро. сти и изаће обичннм корако.м. иако му је самртни страх ведзо уз кичму . Коиачио. врнтд су се за љим затворила; и авлију је некако прешао, и део улице до раскрсиице која је у ,ово доба даиа пуста. Ту је жуборила че* сма код које пнЈе било живе ду'» ше. Као да ради иешто што је разумљиво и уиаиред утврћепо, Мпхајло . ириће камеиитом кориту. седе на кра.ј, положц. обе ру* ка под млаз воде који га је све вшпе отрежњавво и примиривао. ирнводио га стварности која (е, сад већ нема сумше. истоветпа са ужасом из сиа. Михајло ,је провео неколико тешких дана борећи се са сопствеиим миелима као са сенкама и привићењима. Годину дана га је дгжздв мисао на Анику. Сад је г^био ту мисао и бнло му је ис1б ^ао и да губи живот сам...

У прво.ј половинн прошлог века. када јс романтизам био иа врхунцу, ретко којн сопскч ии* телсктуала«. није дош у шкодским клуиама. окушао своје способио* сти и на поезији. Певало се тадз миого, болећиво, са сузама о љубави, месечини. родољубљу итд. Тико су и двојииа српских државиика. <зд којих би се с.удећи па њиховод доцнијој „сувопао* тшј" и реалној зктивности. то најмање очекивало, кзо ћаци пи* следњих разреда гимиазиЈе уда* рали су у песничке шше. То пека.чини част поези.ји, без обзирз да ди су оии успешно „дебитирали" У том књижевном роду, Ти еопскн државиипи су. ,1ован Ристић. бивши миннстар. нретседник владе и двостр.\ки намесиик малодетним срнским владарима киезу Милаиу (1868 '1874) и Милаиовом сину коаљу Алексаидру. цоследњем Опреио* вићу (1889—93), иначе гоеф у своје иреме зиачаЈне лнбералие пдрти.је у Србцји, Други је Милојко Лешјаиии, генерал, министар во.јии 1874 године. учесннк у ратовима српско-турским 1876—8 н сррекобугарском 1885. Јо.ваи Ристић каже у својој ау* тобиографиЈи: „У књижевној оадњи дебитирао сам Као ћак 1849 године у „Невену Слоге", који је издалз „Д1»ужииа Младежи Српске". Та „дебитирзње" у „НевеиуСлоге" счстоји се' од четирн пе* с.ме: СрОсии Брод, Славији. ПуТ к Жичч. Исвера. Све су иесме дубоко нацнонал не. Нешто је, у том погледу умереннји „Пут к Жичи". У то.1 иесми Јован Ристић овако описује свој иут седмовратној Жичн; Ах ви кр&снв. «'/ дннотнб горе! Сама дрижест овог сџета Кроз лугоив цвети: Вн сге красн. о* најоше зоре! Анђехскн с@ по вам' норц оре... Те цвркутне тггичице по вамн Самог небн то су дари С конми еу ншџн етарн И Оогцтн ч иатари друговалн. / . . Усхићен снц паклнцаво' вако Кроз цубраве путу јући леене Глеио струје радостн ц&бесне, Славећ тцорцн магцовеџе свако... ... 'Свето меетоI о прнзоре тавни! Прими ноадр&в од љубавн праве, С рајцалам' се* твојнч Србн Ј /дравв С ећаЈућ се уепомфна давии. А сад мајци, ух! СрвиЈи ,/ао. Храм ЈоЈ свети у раавилам лежи И за етаром славом своЈом тежи. Али устаЈ! Бог Је гако дао: Кано Фенике из пепела свога Внскрсну ћецЈ ти нз гроба твогв. Јоваи Ристнћ иосле „Иевен* Слоге" ни 1е ; више ннсао стнхове. КвР сгудеит фнлозосћи.је у Хајделебергу издао |е 1850 годи. не на немачком језику „Кратку кнрактеиистику умног н морал* ног етан.а Србије". а 1862. у ВерлинУ, гакоће на немачком јеаику „Пова кљпжевност Срба". Ова последн.а књижицз наишла ,1е „на добар одзив од етране оеиен зеша иемачкнх и нреведеиа ' е ш> Фраццуски и пољеки 1език." О даљем свом бављењу књижевнодаћу, али не писањем песама. Ристић наводи V својој аутобиографији (до априла 186.4); „У ГдасникУ Друштвд српеке еловесности", ев. VIII од године 18?>5. цЈтампана су два еастава моја; „Свбски V. иарској библиотеци у

Паризу наводећи се рукописи н „Спомени иеких стари.јих путника кроз Србију"; а у свез. VII (1856 год.) штампани су: „Књи* жевни образи I. Јов. Ст. Поповић". Ако ме Бог подржи у здрав љу, .иауман сам да иродужим ога.1 посао. 1855 године. одрећен сам био ОД власти, да за једаи месеи (де* кембар) урећ.ујем „Српске новине", Препречен велнким строгостима цензуре бавити се питањи. ма дожавним, обратио сам нарочиту пажшу литератури. Отуда: „Отрорено цисмо г. Јовану Ст. Поповнћу од Јоваиа Ристића"; В уков „ С рпски Речиик" (1852); „Образ С рпског Јсзика". Са зазадовољстнјом спомињсм .још, како еам се трудио том нриликом, да популаришем Шекспира v С р бији, издожнвши у прозн нека шегова деда,.." 'Го је углавном свс; Али и то Малр Ристић је наинсао озби.т,но, скруиулозно какав јс уцсталом био у целој својод знаменитој политичкој каридери. Нзегова критика Стерилиие збирке песама „Даворије" узнма се и данас као антологиски прцмер српске књижевне критцке. ♦ У својој песми „Судба Срба" Милоје И. Деш.јаииц пева како" је је „дуго време цветала" некадаш ња „србска раброст. Србска Слава, Чест Србина летила је до на.јиишег свода плава; Сладке песме све би Јек. Сијаше им Здатни век", Идеадио је то негдашшд доба Пемањића. Србина се Име орн, Њетн грије Слота саста, У сваком граду, гори. По свом кругу. земног света. Славан беше рабри Срб Јер га свети брани грб. Но кад с' коло овс среће Због неслоге преокрецу: Ето тужне иам не.среће, У сужног ,се СрО промену1 Иачаану му светли зрак, И ирни га тнжри мрак. После те цеслоге Срба Турии су завладали и>има, поеко Срвека Слмва ска прбпаде Иа Косову бојном .цољу, . В ук гдп цаоа свог. издаде Целом Србству зада бољу, Ту пропаде Србски род Пошнн МУ Јаспи с вод. ВаЈио добн, 7 ^ жно време Зз Собцна ш нвстиде... Од н>ега се тек чу' плач Јср гз 7 .V рски сече мач, Пссник се жали иа непр ( авду н насиља -ко.је „свуд нишнце днвљи врази", али иајтеже м.у пада што се С р 6 „турчи немилпие, Прима веру душмаииив." Па це само то, „10Н1Т ћер даје иасилн* це за проклетог тираиин.а!" итд. нтд. У доба када су ова наша диа државника, један хајделбершки доктор филочофије и један генерал, као младићгт певади у романтичареком „поетическом" жару, нвциоиалио стање Соба нијо баш било завидно н они су има* ли црилично онравдања за ова* кве и слиине жалопојке, али, доцније. обојина су доживели триумф својих младалачких сно* ва: њихова отацбина Је стекда слободу и независиост. а само Косово било је освећено. У то. ме су и они.имади Д0'баР део за» слуге, Ф,

•С