Српски народ

Страна 8

СРПСКИ НАРОД

8 април 1944

тм

ОРГАНИЗАЦИЈА ЗАКОНОДАВНЕ ВЛАСТИ СХВАТАЊЕ СРПСКИХ КОИСЕРВАТИВАЦА

Г-ца М. Коџм+1 и г-ца Н. Касапинови* На експерименталној сцени Српског народног позоришта

У великом закашњењу Експериментални студио београдског Иаррдног позоришта. давао је нрсгшле недеље Романтичне душе од Едмона Ростана, које се данас не дају ии у француским провинциским позориштима. Буч на слава Ростана са Снраном од Бержерака и Шаптеклером била је кратког века и брзо је сведена' на праву меру једнога песничкога пастиша. Блистава версификаторска моћ није дуго могла да прикрива. отсуство праве д.\ боке песничке инспираци.је. Спрано од Бержерака пре неких тридссет година доживео, је ,код нас велики уепех, захваљујући донекле врло успелом преводу г. М. Димовића, чија уосталом књижевна репутација заснива се готово искључиво на овом,е преводу. Он је име француског песника учинИо популарним код нас, као претставника галске духовитости и. француске сентименталности. Са приказивањем Ромамтичних д\ша ранија популарност Едмона Ростана није ништа добила, дер ,'у овом делу .још се више нстичу карактеристике његовог песничког стварања, намештеност и извесиа сладуњава поетичност. За го ваћење из архиве Ростаиових Романтичних душа не може се оправдати у потпуној мери, сем ако се није схватио као погодан комад за школска вежбања младих глумаца, који им даје прилике да савладају извесиу врсту улога. Уосталом са тим се везује и намена експерименталнога нозоришта, које смо ми' другојаче схватили. Оснивањем Експери»енталног позоришта ми смо мислили да ће управа у њему приказивати комаде за елиту. дедаи ужи круг позоришиих људи, ко ји могу уживати и разумети извесна дела смелије садржине или обраде. ко.ја још нису цриступачна широкод позоришнод публици. - Исто тако мислили смо да ће у експерименталном позоришту правити се експерименти у режиском погледу. где 1^е режисери са смелом оригиналношћу решавати разне сценске проблеме. у коде ниде могуће уводити широку публику. Надкраће речено то б;: ">п !и гто- нашод замисли циљеви екснсрпмлггалног позоришта,

док де управа схватила као припремну школу за Формирање нових глумачких снага. 4 Ми немамо цншта ни прртив таквог схватања. ма да сматрамо да де исто тако нотребан један прави експериментални сгудио за наиредовање наше позоришне уметности и за стварање домаћег репертоара, јер по нашод замисли ту би се играли и комади нових "српских драмскнх писаца. чи.ја' дела још не могу да буд.у приказиваиа као комади вредности. Таква пракса би много донринела нашод драмскод продук.: цији, јер би .нови драмски писци имали- прилике да се упозиаду са недостатцима свога рада. јер дедноме драмскоме писцу ништа не може надокпадиги светлосг ра.мпе, -Радња у комаду натегнута де и у н>од има више регорике љубави, него правога позоришта и поезше,. ма да је Едмои Ростам био мад.сгор сцене н мадстор V прављењу стихова. То треба да буде дедна духовита персифлажа •челике љубави дводе младих попут познатих и славних љубади Ромеа и Јулиде, Пирама и Тизбе. Два стара пријатеља Бергамен и. Паскино да би епојили у брачну везу своду децу, ћерку Силвету и сина Персинеја пзмисле заваду између себе. која 6и требало да буде препрека кода изазива и ја_ча љубав код дводе младих. Комад де углавном даваи да бисмо се упознали и оценили глу мачке способиости двеју ученииа Глумачке школе госпоћице А1ирјане Коџић и госпоћице Наде Касапић, дер за остале учеснике у комаду то ниде било потребно. Младе дебитанткиње. госпоћица Котдић као Силвета и госпоћица Касапић. као Персине показале су се као иесумњиво добре и ириљежне учениие^ коде на _завршном испиту заслужуду надбољу оцену. У њиховом тумачењу улога огледа се сигурна рука старог.а режисера Ракитина кодп де подигао неколико нових српских глумачких геиерација и ко,је ће можда више значити као добар педагог. Госпоћипа Коцпћ и госпоћица Касапић нееумњиво имаду дара за глуму. претстављају добар ма теридал, имаду већ сада слободаи наступ, ма да у сводо.ј игри показују сасвим природно извесне

IV. На основи ових констатаиида има да се организу.је и' Законрдавна Власт. Она мора бити израз, како тела, материје, т.ј. народне масе тако и духа, ума човечјега. На масу народну де.јству.ју физички закони (Р) преко ко.јих држава не мож.е, без штете по друштвене ингересе, прећи дер би то зиачило не водити рачуна о материалним и екомским потребама заједниие у колико она стоји у вези са тим законима. Према народнод маси стоје интелектуалности (I 2 ) као израз д.ухувне стране Иарода које, као такве, угичу на друштвене односе сузбби.јадући овде дејртво елементарнех закона. Управо, ту имамо нешто слично уметности. Народна маса. са ма. за се, не би могла, у разводу Човечанства, дати, без удела интелектуалиста, повољних т. д. културних резултата. исто онако као што. код , уметцости у правом смислу речи, .један блок мермера, н.пр., нема ии из далека ону вредност коду добида када га ва.јар дадући му форму т.ј. стварадући од њега уметничко дело (стат.уу) одухови. Овде.се, заиста, може рећи оно што де једна римска правна школа (Школа (Трокулеанаца) говорилз о форми: Роппа с1а1 е$зе ге! (ствар вреди не по сводод материји него по сводод форми: поводом питања о стицању својине путем 8рес1ПсаЦо). Закоиодавац је. дакле, дедна врста уметннка: он, урећењем коде даје народнод маси, ову заодева у један спољашњи облик благодарећи коме — дер тај облцк значи одуховљавање масе — њу, масу, уздиже изнад деДне сирове материје и тиме де усавршава. Овде зако.нодавац иде примером Христовим Који де био надвиши, божански, уметник, дер је облик Људскога друштва и Човечанства Коди им је одредио и прорекао, а то де њи-хово урећење на бази општега ,мира и братства. и мећу појединцима и мећу народима. заиста једно божанско уметничко дело. С друге стране. пак. ие могу се ии интелектуалитети одвојити од иародне масе ни њоме се

недостатке почетника, ко.ш нису дош савладзли сву технику глуме. Госноћица Коџић можда де била више него што треба млада каприциозна деводка него поетично и заљубљено биће. Али је несумњиво' да де госпоћица Коџић издржала успешно пробу и осво.јила себи место у глумачком ансамблу Народног позоришта. Са госпоћицом Касапић треба исто тако рачуаати у будуће као са дедном новом снагом нашег позоришта. Госпоћица Нада .Касаиић. ма да де играла мушку улогу, била де убедљива у улози младога љубавника и слободно, Са добром дикцијом рецито.вала де љубавне тираде Едмона Ростана. Г-ца Касапић де сводом слободном игром обезбедила себи глумачку будућност. Нарочито треба подвући уснелу креаиију Будимира Брадоњића као Страфорела, коди де спрановски са патосом Едмона Ростана играо ов^ улогу. Он је до сада био примећен у малим епизодним улогама. које Је увек брижљиво креирао а сада му се дала прилика да покаже сав замах свога талента. коди надамо се да ће V будуће бити више искоришћен. Госнодин Сима Јанићидевић коди од скора игра на првод српскод сцени и у улози Бергамена посведочио де свој лепи таленат. који даде увек успеле разноврсне креациде. Господин Мирко Милосављевић, коди је већ пласиран као одличанЈ -лу мац, и у улози Паскина, оца Силвете, са великим успехом креирао !е старота оеумагичнога манијака. М. М. Мплошевић

Ж. Пери+=» универзитота у пензији

не интересовати. ако се желе да — вршећи тиме своду мисију умне арнстокрагије — утичу на друштвену еволуцију. Јер. да би оии, интелектуалитети. били овде, т.д. као законодавац. у улози уметникЈ, они морај.у узети иародну мму као предмег свога дејгтвовања, као год што ие може бити ни уметности без матери.је: на чему би уметшж применио саоју уметност. ако би му недостајале материалне ствари? (Реч је, разуме се. о уметности којод су потребие такве ствари. А која, у осталом, уметност може да се манифестуче без додира и везе са' материалном ириродом?). Из овога излази да законодавно тело треба да се састоји из два одвојена дела: из једне Иародне Скупштиие у кодој би били представницн народне масе и из дедног другог тела које би се могло звати Сенаг или, мол<-' да. и друкчиде и које би садржавало иредставнике умне аристократије (ми смо већ у прошлом чланку казали ко би се имао смаграти таквом аристократидом: то би били, подсећамо; коНстпук. тивни интелектуалци, консруктивни јер под воћством хришћанске етике). Та два скупа састављала би Законодавну Власт, била би законодавац. На та.ј начин. она борба, у друштву, измећ.у физичких закона и духа људскога ограничила би се на Народну Скуиштину и Сенат, борба, наравно, идедна, не елементарна, а таква борба би ту имала значај сарадње измећУ те две категорије социлатшх чинилаца (компонен.ата), између Народне Скупштине као израза материалних одн. економских потреба народних, тих супстратума елементарних закона, и Сената као представника духовне стране људске •заједнице. Тасарадња би омогућавала умнод аристократиди да народну масу изражену у Народној Скуп штини одуховљава. даде д.о.ј све наиреднију и напреднију форму, облик, тако да, најзад, иста сарадња одговара горе речеиод резултанти (аД 2 а!' 1 : п — п) озна чава делилац чији бро.ј зависи од јачччне акције човекова разума на друштво) т.д. социолошким законима. И V колико духовна аристократија буде више утииала ла Народну С купцјтииу, у т.олико ће се више подизати и духовни ниво саме народне масе и она све више ослобаћати дејства физичких закона и. тиме. пело друштво све )више \ • г,' '"'и па, дакле'. и са.ма његова умна агистократија Што се, пак. ■ тиче ове посдедње. од снаге и ранга појединил њених воћа зависиће н јачина њеиога дејства на нчродну 'масу а мећу тим воћмг« пзбијаће, бар с времеча пч впе ме, и личноотн из реда Карлајлевих хероја. Разуме се. пошто н.иде могућ1>о знати улапред какви паоодни воћи ће се све родити у 6удућности. то се. природно. не може знати ни интензивност. акција идућих покољења интелектуалитета на дргштвене по'аве и пдносе ни ппавац- сопиалпе резултанте (социолошки закони): тиме |е и наша моћ предвићања догаћаја смањена. И зато на ево. луци.ју Човечанство не може се. V потпуности. применити ни теорида детерминизма ни теорин" индетерминизма. И у овој служби друштву у овој задаћи његовога спиритуализовања — прел ставнпии умне аристокраТик ће се такмичити а неће се. као Дгмократида. спуштати иа степен наоодне масе и очекивати од ње директиву и. ласкадући дод као таквод. као „извору и утоци" власти, тежити само за њеним мандатом и влавдћу. Нити

ће они коди нису дор&сли позиву воћз народне масе правити више професиду од политике ви 1 дећи ,да не могу имати онад утицад ни важпост какав задобијају у систему Законодавне власти основаном на идеди суверености народне масе нити ми. као што се види из овога иашега излагања. даје.мо. у доногаењу закона. удела и народнод маси с позивом и наслоном на ову заблуду Демократије. Има.јући пред СобОм умиу аристократи.ју као особени разлог и оправдање (извор) власти, са већим ауторите•гом и акцидом. представници народне масе би1)в ограничени иа много скромниду улогу' те иеће бити, као у Демократи.ш где се ематрају као дедна врста „суверена", у искушењу да. не бирајући средства а ту долази на нрво место демагоштво и, више или мање, свесно обмањпвање народне масс, стеку незаслужепо њено поверење и воћство над њом. Из.свих довде изнесеиих разлога Српски Коисервативци су били за дводомни систем код организаише закоиодавне власти који, систем био је усводен у У■ сгаву од 6 анрида, 1901 год.Чдонесеним под, Краљем Александром Обреиовићем као и у Устзву од 3 септсмбра 1931 годпне (под Краљем Александром Караћорћевићем). Демократцја де, напротив. одбацивала код нас у опште Сенат, као што га одбацу.ју и друге Демократиде, један Сенаг, разу.ме се. на бази . горњих, консервативних, схвагања: теорида пародие суверености изражена, као што знамо, у Правилу да је „Народ извор и утока власт'и" не позиаје овде никакав други ии извор ии утоку па ни умну арпстократију као такву. ни п&тпуно- ии делимично. Њен. демократски, материалистички и. V питању Еелигије. лаички (верски индиферентиза-м: једиа фор.ма атеизма) став није се слагао и ие слаже се са спиритуа.тистичко-верским погледима Консервативапа. Ипак треба констатрвати да су Српски Радикали. унс.шењем у Устав од год. 1888 (познат под имоном „Раднкалски Устав") ииституциде квалвфиковацих народних посланивд (нешто слично „владиним посланицима" из Устава од год. 1869) учинили. изГледа. један уступак политичким погледима Консервативана« код овога проблема. Само то ниде "било довољио: у дедној Народној Скупштини где су квалификовани посланици били у толикод мањини нису они могли. као представницн \ мне аристократије. имати онај значадни утицај коди Јо.ј даде консервативна идеологи.ја. Брод т.д. маса нмала је превагу при гласању а да и не говоримо о томе да су и квалификоваии послтници доводили сво IV власт као. и, остали посланипи од народа т.д. народие масе као јединога извора власти. То је систем организаиије законодавне власти кош смо ми изнели као систем Консервативапа али. с обзиром иа његово образтожење. ми палазимо да би то овде имао бити један општи систем апстрахујући сам облик државе било V политичком било V совиално-економсКом погледу. Другим речима. идеја и схватање о постодаЊу, V људском друштву . два 1V посебних чинилаца, наподне масе и умие аристократије не сме се. ни V коме сдучаIV. изгурити из вида нити обићи. када се тнче организовања законодавне власти. **ако се не жели да друштвени развитак оде Јелностраним дакле погрешним и штетним правцем. У осталом. ми смо се овде затржал.и само на коисепвативној илеји деобе народа на масу и интелектуалитете не улазећи у нитање саме технике постављења односио избора њихових. представника. питање. такоће, од нанелиога и практичпога домашаја.