Српски народ

V апрћ л 7944

СРПСКИ НАРОД

Страна 9

ОМЛАДИНСКИ СТУПЦИ СЕОСКД И ГРДЛСКЛ ОМЛДДИНД СТОЈИ лдндс ЛРЕД ИСТИМ ЦИЉЕМ

Дуго времена' је иостојао јаз између сеоске и градске омладине, тј. свака оД ових двеју омладина живела де својим посебиим живоПјм , може се већи без икаквог узајамног познавања и додиоа. Имао се утисак да су гвад. ска и сеоска омлздина два потпуно .поСебна, одволена ооганизма у сваком погледу. Посгојали су извесн» изузетпи, али и ту где се стварала веза из-мећу о* младине града и села тУ је V већини бно случај нсгагивног струјања. Разлози за овакав однос младостТ1 гоада и села многи су . али су најважнши ови: послераши ритам живота уопште са кпилатицом богатите се и уживајте. одвлачио »је један део. гр.чдске о. младине V лак егпиетичан живот. који је имао тежњу да се што више ослободи обавеза пр.ема друштву и нацији. Тај паразигски начин живљења изоштравао је већ постојеће класпе раз-тике у сошпалној структури и изазивао као' Реакии1У револт оних ко.ји су по речима Достојевског претстављали „прнижене и уврећеие". Обе групе су V сваком случају значиле удаљавање од Основ-

ног националног пута . српског Под тегобама ланашњице у оче-

народа и занем^аривање д.ужности према народу и држави, ■ Отуда и појава да омладина града све више прПма- V себе разне интернационалне иде.је. С друге стране село по својој основној опредељености много више иосилац народних традиција и кар такво отпорни.1е де према- свако .1 ненародној' инфилтрацији. Град није прилазио Селу в.ећ се све више удаљавао и такб је јаз мећУ њима нагло растао. Тако стање затекао ге оваг рат и он је најбоље показао сву трагичност несклада. и Јисхармоиије V националној кохезији једног народа. Омладина села и града с) основним погледима на живот и сзет нашла се на непремостивој раскрсници. Добро су нам псзчага сва лутања и св? несре■ће које су та лутања* остављала засобом. Дакас. у тгјгнутку када се V руменилу своје властите крви раћа нрва Срби.ја кога треба да буле ослобоћена свих заблуда и гре^ова. недавне своје прошлости. јасио де као суице. да V тбме препороћењу ппвенствеио има ла се стеори једна дединсдвеиа српска омладина и града и села.

кивању освита бољих дана српска омладина мора сагледати једну мудру и.стину, да само једна сложна. идеодошки истоветно опреЛљена младеж може да буде залога светлије будућности српсКог народа и Србиде. У томе дедино могућем задатку, омладина грала и села уочава и своду дедииу обавезу: живети и радити само за Србију,- само за српски нарол. део V вихору светских збивања мали народи имаду само делзн пут : сачувати- свод национални ^кивот. Зато сачувати сво! ваоод зз последње. лефинитивно уткивање јесте на.јсветлида дужиост ом.тадине како српског гоала таког и српског села. јео „и ако смо цчрство и:!г\ били. л\'ше своје губите немојмо". з то се може постићи само воаћањем на староставни пут Светосавски. који је српству сачувзо национални живот v вековима. пуним Таме и оопства. 27-ХИ-1943 год. у Београлу. Ј. Б.: учен. VII разредз I мушке . гимназије

ду фигура. које су често пута претстављале праве уметннчке мотиве. 1 Гаша сел.анка де изразила у везу сву своду нежност и племенитост. Наши нарОдни везови су

Споменици српске културе Српска духовна и материјална ским манастирима и акцијом .'Српска сељан.ка де билз умет, ■ српгког свештенства одржала. ница у правом смислу како у култура била де н,р У ?а висбко . развијена нацирнална тсхници веза тако и у распоресредњем веку на врло внсоком све , т код С р П оког народа није јступњу. с.е угасила ни у најмрачнидим и Један од- нгЈИЗразитијих при- најтбжим данима, његове историмерака те оригиналие српгке је н нсћс сс уггсити никада... културе су без сумње срдхскдд I !орсд тс својс духовнс врсд манастири, задужбине наших ве-. иости коду су имали и коју и, ликих средње-вековних владара. сада имоју ддадци манаотири ,за Ти српски манастири зидани су нгш народ',. они претстављаду И чита во богатство вешто израђеу опо врсме к2д -1 де српгка ЛР- врло .високу материдалну к\лту- них Ш ара и уметнички сложених жава била на врхукцу своде сла- ру, која де од неоцедћипа вред- боја... У њима се бгледа врло ве и моћи, када де зајелно са Носги за српски народ. Оии р . азви ј ена машта и духовно осесрпском државом била V раснвс прс гстављаду и на.(изразИти .1е ђ, јј њс и схватање леТдоте кол н'ату и српска култура, кода се у спсменике високо развидене срп- шег на р 0 д а . Они су V сваком свим правцима почела разииј .ти ск.с културс у срсдњем веку. погледу уметничке творевиие каи усавршавати; у књижевности, Зар. у српским манастиримз ко у изради тако и у изналажеархитектури, сликарству и у дру- не' огледа се сва духовна и ма- њу ^ слатадцу бода и орнаменгим тековииама, кодима једна теријална. култура, српског наро- тике . гледајући те: везове оазвикултура обилује. Д г - Ј ја се кол човека осећај за све Тај сдајан полет српске духов- Зар. стил у коме су грс.ђени што ј е леп.о и узвишено. не и материјалне културе, која манастири не престављају ремек- у српС ком иаоодном везу оје још била у разводу, прекину- дело праве српске уметничке ла је надездз варвара која је архитектуре? Иако су поједини претила да уништи све оно што срп кдг манастири грађеии у раје српски народ вековима- сТва- зним ком.бинзцијама стилова, и- не карактеристцке српског наоопак су они оригинална дела ра- д . а . Све де то вешта рука српзличитнх мртива нстока и запада, дела ко.да су један од најдачнх докумената велике ствара-

рао... И велики део спомеиика, које је српска култура створила био је уништен. 1.,Од тада настаје одисеја српског нар'ода; пет векова робовања и стрададна; пет векова пат&и и мука. Онда де било потребно грпском народу огромна духо.вна снага и моћ, да би издржзо оно што пиједан народ у историји човечанства ниде издржао. Сада се подављују на позорници српске историде српски манагтири. Шта су они учинили' српском народу и какву су они улогу играли у српскод националној историји то је сваком од нас познато. Српски манастири задедно са/? српским свештенством играли су огромну улогу V напионалнод пропаганди за одржавање наиионалне саести и духа код српског нарбда, За време надтежих дана српске вгЈпиона-лне историје. Српском иароду био је несносаи живот под длрмом турске управе. Турци су за времс своде владавине покуш:-вали да Из сваки начин. не бирајућч средствз ун-иште и игкооене св г оно што де српско, да би на тај . начин уништили националну свест и традиииде намучене раје... И они су уништили све.. али Нису могли уништити високп развидену напионалну свест,која се захваљу.јући баш срп-

гледз се непозиати свет лепоте, оплемењени живот и све лухов,-

ске сељанке умела уметнички д» претстави и овековечи нз тзна-

лзчке моћи српских уметника у. ном платну.

средњем веку. Зз>р многобродне иконе и фрееке пО нашим манастирима не товоре јасио на коликом де ступ н.у била рззвијена српска сликарска уметност?

Сви ти споменини ко.је де српска Култура за собом оставила, од велике су кУлтурне вреднсти зз српски. народ. Србида би са таквом сводом

Улога витамина данашњој нсхрани

До прве половине овог векз, дако рећи до данашдрег дана. ниде се знало шга су витамини, али су због њ^х, управо због њиховог недостатка у организму. односно у исхрани. неколико страш них болести харале човечансгвом. Витаминз Д има надвише у рибљем уљу. затим у сувом квасцу, путеру, крављем млеку и рибљем месу. Поред тога уиоси се • у организам сунчањем на природном сунцу или зрачењем кварц лампом. Витамина Е има највише у ит>-

Бери-бегУи,' страховита болест ном хлебу. кукуруз.ном зрну. ку« земаља Далеког Истока и Источ- пусу и салатама и белом хлебу, не Африке; пелагра. позната и у а витамин Е налази се у пивском

извесним нашим коадевима; разна очна обољења кода се подављују у Данској, Кини и Јапану. па и код нас. а кода могу довести до слепила; скорбут. коди се такоће у надиим крадевима појавл>уде; тешка и опште позната дечјз болест рихитис или т.зв. енглеска болест; омекшање костиду, коде се давља код одраслих. нарочито код трудних жена. све су тешка и опасна обољења која насдају искључив.о у-

квасиу, животињском бубрегу, црнод цигерици и кромпиру. У овом погледу ванредно ће добро свакоме послужити поп-уларна,. али са много стручиог знања написана књижица, „Витамини" од рано преминулог др. Арсена Билимовића. која де ових дана изаш.ла, из штампе у Издању „Лугоистока". Писац, сии поЗнагог математцчара и професора Београдског Универзитета др. Билимовића. писао де књигу у

Зар сс ти наши ■ аионимни сли~ културном историдом и таквим

кар.и не би могли уиоредити можда са надве1шм' слИкарима ита» лиданске уметности? Други не имање важан културни споменитс који на.тречитиде говори и повећава знаменитост сппске културе, то су народни везови!

споменицимз (документима) мо '.гла дз ставе у ред са надвећим европским и взневропским државама истока и ззпада. Данило Стодадиновић уч. II разр. III трг. акад. у Београду

след недостатка ррдедииих ,вита- току своде болести, отимадући се мина у организму. тд. у .исхрани којом се у органиЗам уносе. Авитаминозне болести Бери-бери настаде услед недбстатка витамина Б, пелагра, услед недостатка антипелогричног витамина груие Б. тешка обољења битак. усне слузокоже услед недостатка витамина Б 2. скорбут услед ведостатка вддтамина Ц. очна обољења услед недостатка витами А, рахигис и оиекшање костију услед недостатка витамина Д Постоде иадзад витамини коди, ма да услед недостатака не проузрокуду тешка обољења, ииак изазиваду ненридатне последице, или пак двихово уношење у организам доноси врло корисне последиие. Тако се за витамин Е верује у науци, да де витамин плодности. тд. важан за способност зачећа и правилан ток трудноће .код жене. као и за . пљод-

од смрти. Доживео де да види примерак. који де изашао из штампе на два дана пре његове смрти 25 прошлог месеца: Смрћу овог младог лекара иаучника наш а медицинска наука прбтрпела је несуМњиво један велики гу-

Час неманке музике преко радхја

Немачки радио увео де Смисиду на којод ће се сваке недеље од 1? до 19 часова изводити велика немачка музичка дела. Програм ггоменутих емисија еачињава.ју велике музичке креације од Баха до. Брукнера, првенствеио из области немачког симфони-. ског стварања. Развој-. .симфоније обавио се! цео. на немачком тл-у и нашао ност мушкарца. док се витамик свод главни,, изражај у Бетовено— вим креаци.јама, које су немачкој

Н смзтра неопходним за одржа вање здраве коже. Витаминм у данашњо] исхрани При нашод ранидод редовнод и уобичаденод и.схраии V градрвима. а и V већини српских села, није требало водити много рачунз о уношењу витамин'а у организам. Данас. кад су многи слодеви у. пућени на једноставну исхрану више мање истом врстом намирница у току више месеци, морамо о томе наоочито повести рачуна. 1ер се болесги изазване недостзткои витаминз подављују врло бозо. каткад чак свега неколддко недеља по недовољном уношењу дотичних витамидда у организам.

Лесма &&&леле> Зв-^кс !6аш,анин>, Вог Србнјч длле спасиоаа, мудрог. Д'а сачуба Српство да не гине лудо Многи Србин не зна шта Он сада ради И пита се тт.а ће Оп сада иа влади! фАи' Он ћутн. ћути трпељиво сноси. СвбТим Мудрим ррдот Он ће да се гтоносн! М\-дрим својим радгм, храброшћу и славои, Тад ће цело Српство ускликнути хвалом: Спасиоче Српски нека Ти /с хвала 1! нек н-тск жквпш. пе&а Ти ]е сДава? ЗОРКА М. : КОШАНИН уч. I р. V жен. гимназиде Водводе Аићелка 20

Где се напазе витамиии Ззто де добоо и врло корисно за свзкога знати следеће; Витамииа А има највише у. оибљем уљу, путеру, јајима. све жем кељу, купусу . мркви. пара1Иа13У. спанаћу и пасуљу. Витамина Б имз нзјвише V сувом и пивском квасцу. 1 у свињетини и свињским производима, V црнОм хлебу и грашку. а витамина Б 2 такоће у квасцу, затим у грашку, кељу. соку од парададза, животињскод јетри и бубрезима. Искључива исхрана кукурузним брашном и кромпиром ■8>не даде ловољне количине витамина антипелагричнрг . витамидк' и може врло лако изазвати пе лагру. Витам-инз II имз на1в'игпе V лимуну и поморании. папоици. кељу. купусу, кромпиру и разним пекмезима, а наррчито ол шипака. Тоеба имати V виду да се овај тако важан витамин г\би при дужем кувањт и пси дужем стајању намирница. тако да V њему организам оскудева нарочито зими. кал свежег повоћа нема. Потребне дсоличине може Нам V току зимских и раних поолетжих месепи накнадити паоочито н.екуван кисео купус , па.прике из туршије и пекме-зи, првенствено Упекмез од шипака»

музици обезбедиле право на првенство. Дух и бесмртиа снага ове музике одавна &у већ иењени у свету. И када их немачки радио у св.одод емисиди поново изводи за. своде европске слушач оце, то не значи да де потребно дасе оправданост поново локазуде. Али, у музичкод лепоти као изразу немачкрг бића, манифесту.је се традно културио благо, које треба да постане видан символ немачке уметности против кулурног разарадва. У пргледу извоћења ове емисије, од зиачаја де исто тако стручнрст . Ту сарађуду први немачки оркестар и срлисти под воћством -истакнутих диригената. Као увод у сваку емисиду служи фанфзра из 3. Брукнеррве симфоније. Извоћење-ће преносити све; немачке радио станице.

_ гл./.

Ј

жџшуи /тчА8Р1 фусЦ'

Г1Ј

№ №

о. «*с рег. С Бр. 240Г ОЛ 22 .11.194«