Српски народ

Берлин и евмпски градовн под англоамеричиим ваздушним те|>

'Да ли може да буде мирног н сређеног живота у вароши, која је толико пута наиаднута бомбама из авиона, да се може већ сматрати као саставни део фронта? Да Јхи ,у таквим срадовима, који ч-з сто иута проживљавају ноћи иопуљеле наиорима тешке борбе, има места обичним ма н најскромнијим живстним радостима свакидмшњице? То је пнтаље, које често иута иоставља онај, коме се срећа утолнко насмешила, што га је поштедела (можда привремено) свих тегоба савременога рата. У њему се крије не само радозналост него и инстикт-шиа тежња да би се спознало, оно, што је другима помогло да мнрио и са стојнчком стрпљнвошћу подносе ударце лревртљнве ратне судбине. Ако се ча пример тешко бомбардеавних вароши узме Берлин — а он је то сасвим и заслужио — онда ће сви посматричи моћи да виде пеобични феномен савременога рата. 1едиа мплијонс-ка варош, која је још до пре неколико година. претстављала огромно жариште културе, стварања, напретка и изградње данас је претворена у непрегледну барнкаду, гдр су све маннфестације летга жир.ста жртвовали ратноме молоху. Јер данас Борлин .је тврђава, у коЈој се жими у знаку највећета самоодрннања, и ко1;» подноси ударце судбине не самз отојички, него чак и са извесном келрганом, коју иоже да разумо сваки онај, којн нроведе ма и најмаљв дел време ва у кругу берлинаца, и ко злЈедио са њима проживи тешке часове ва-*ду шних напада. Има мпого л>уди, којч сматрају, да је становнипима немачде престонице нзванредно тешко, и да су берлинпи на крају својих сн;;г,. Ништа нема нетачније него пгв?. нретностнвка. Разуме се, да у т>ј тешкз угрзженој вароши нема више иријатнога живс-

та, и да су жртве које стдчовгшштвј' нодноси игшанредно тешке. 4ли дух који влада у немачкој престоници исти ,је онај. који даје обележје држан-.у војника на фронтовима. Сваки онај, који је прошао кроз ратна искушења као борац на фронту може да разумо расположење, које данас влада душама берлннаца. Јер даиас је немачка варош исто што и фроит. И чим с.у чешћа ненрнјатељска бомбардовања,, то се све енше формира чврстина дНевнога отпора, који се јавља код становништва. Исторнја не иознаје ратове, у којима дуигност борца имају сви чланови народне заједнице. То је закон, који нам допси најновија Форма садаљег светскога обрачунавања. Већ сада је сасвим јаспо да су Немци на томе тешкоме нољу данашњега рата иоложили свој 5кивотнн испит са највећим успехом, којн се може уонште претпоставитн. Психолошки ефекат са бомбардован.има више се не постизава. Оп пада у арнтметнчкој прогресијн. И што је већи постотак разрушених зграда, то је све већа решеност становннштва да у рату издржи до краја. Данас ,је појам о вредностн приватне својине ностао у бомбардованим варошнма Рајха само релатнван. Зар може много да вреди кућа, која сутра може да. буде порушеиа? Зар имају неко значење стварн, које за неколико дана могу да, постан.у плен ватре? Немци се даиас внше него нкада боре за победу. Све друго је мање важно. Врнтански и амерички бомбардерп порушили су много материјалннх добара и нанали с.у немачки ратни потенцијал. Али они су заоштрили осећања немачкога народа. Што су чешћи напади, и жешћа разарања, то је већа решеност најшнрнх слојева немачкога народа да из-

Владин Комесар за Београд Драг. Љ, Јовановић

Поред других ствари које је соцпологија деветнаесгог века утврдила је• сте и ова: да судбина једпе ремље пај• шише зависи од ст л ња у престоаици. Шта рначи престоница з аједву мљу најбоље је и&ражено у оној фраи» цуској изреци: «Пари$ то је цела Престоница је глава ремље и> но соггиолошком закопу имктанлје, у$ор $а оровинцију. Све велпке промене у политичкој и• еторпји европских земаља, све велике револуције одиграле су се у пре^тонипи: провинција би само примила свр• шени чин« је наша земља 1941 годипе пре» Трпела с л ом на бојишту 9 било је бо* јнзпи да у земљи не завладају хаос и анархија а највећа је опасност била да Се што догоди у престоници. Али Јогн спочетка предузета је бор" ба прогив нереда, и оиа је круниса• Жрва српског народа (Наставак са прве стране) буде ж.ивила Србнја дотлв ће постојатц и „Белог града". Али ово Оомбаџцовање иам }е отворило очи и ми дачас јасније гледамо у ствири. А то миого више вреди него све порцгиене куће. Ово бомбардовање нас }е очврсло и дало нам спаге да сваки удар сачека.чо пркосио и храбро, како то и доликује чороди који се кроз цели своји историју борио за свој опстапак. Ми смо пропашри свога правог, непријатеља и умећемо да га мрзпмо. „СРЕЂАТ1 ВАМ УСКРС, БРАЋО СРБИ", кажсмо сада ми. Србија је овога пута ускрсла и стала у ред европ ских нација. Србија је даиас стала у исти ред са осталим европским народима, жртва.ча англо-америчког варварства, народима, који се боре за једну солидарну Еоропу. за њену кулг>1р 1/ и јсдаи бољи и социјалиији порегак. Еиглеска је у току овога рата нае.укла иа себе бескрајну мржњу ссих шропских парода. међу којима се на'лпзи и српски иарод. II. Р.

иа пуиим успехом -— захваљујући енергнјн Драг. Љ• Јовановика а вахва• љују1,п снажаој подршми н ауиом ра• румепању које је он нашао код Прет• седника в.чаде тенерала НедићаНикада у историји наше адмннистрације, ниједан функцнонер ннје узео на гвоја леЈа толико бреме као Драт. Љ. Јовановнк, примивши на себе н дужност управника трада и дужност претседиика Општине. Мот.чо се сумЊати да ли ће издржати. Ала он је нддржао. Н>стова је радљнвост феноменалиа и н.стова истрајност беспримерна. Њетов је задатак био двострук: Одржати ред у Кеотраду н обезбедитк снабдевање Беотрада, али он је по• ститао н више: решао је многе техничке проблеме Беотрада. Оио што је под управон његових претходника било немотуће, то је по ч њсговом управом носта.то — Колумбово ја је! Бсоград је преображев, и то је љегова нсториска заслуга . Случај Драг. Љ. Јоваиовнћа то је ш једна велика сатисфакнија $а нас, ио* винаре. Његов пример је сјајна «г л у странија Бнзмаркове тезе: да од повнпара могу постати добри адмипистратори. " «Уд ар нађе искру у камену"... Зпслуга је генерала Недића што је умео мобилнсати све снаге и одабра• ти себи сараднике. То је оно што сг зове органнзаторска способност, која која је тако цеп.сна у привредном ш политнчком жнвоту . Нацији с уна првом месту потребии шефови и организатори. Генерал Педић у овим тешким ча• совима које пракивљује Београд обратпо се Д. Јовановићу да своје искуство н своју пожртвовапу актпвност стоног града■ Београђанп са пупо по• ставн у службу тешко рањеиот преверења поздравплн су ово пмеповање, полажуЈш све наде у свога Прет• седпика општнпе, којп као владин Комесар има да решава безброј виталних проблема од којих зависп судбуиаа хил,аде и хиљаде Беотрађапа. к. ц.

држи до враја и да пружи Највеће жртве. Немац је свестан да се мора борити до нобеде.. Англосаксонци томе убеђењу дају највећу подршку својим упорннм боМбардовањима- Појава Совјета у Квроии само је тачка на „и" једпог схватања, које је данас више него икада овладало душама немачког народа. Отуда Квропи не сме да буде чудно, што се борба Немачке јавља све више и све жешће на фроитовима коитинепта као елеменат- са којима не могу да се праве комбинације, какве су могле да се раде пре двадееет и шест годииа. Жнвот је кренуо даље, и доиео извесна нова правила н нова схватања. Ма колико нмпресивно деловале случајие сличпости између овог или оног ратнот догађаја и»; поменутпх ратних епоха, здрави иам разум говори увек нову истину: овај је рат револуција, и он као такав треба да буде третиран од свакога, ко жели да схвати праве карактерике савременога збивања- Онај. ко то не разуме, није оспособљен за исправно тдетирање разних на око изолованих догађаја у свету. Стари свет умире. Зар није огромиа револуцнја, ако данас човек без сузе у оку и без очајања у српу стоји над рушевинама сонствене куће за коју је радпо цео свој живот? Или, зар није револуција ако готово цео један континенат ради и ствара користећи се паиирним новцем. иза којега нема златнога покрнћа? У хуктању рата Европа иије још схватила шта се са њом одиграва. Она још живи у сновима неповратнога старога. А ново време већ је прихватило њене конструктивне снаге и упрегло је у своја колаТо Ново ,је снлно. велико и значајно. Један нндиски научник рекао ми је хладне децембарске вечери у Берлину једноставну истину: „Рат је као јаје. Док је у кокошки, дотле је још у њеној власти. Чим се појави на светлу дана, оно почиње да живи својим сопственим животом. И кокошка г.уби над њнме сваку власт!" Можда још никада није ово интере сантно поређење нашло иа већу иотврду него што је то случај са савременим догађајнма. Велико светеко разрачунавање отпочело је због коридора и Данцига. Где су догађаји стигли до данас? На колике крајеве земал>ске кугле су успели да се рашире? И којнм ће током кренути до завршетка, који поред свих претсјса^ зивања, обавнјен маглом неизвеспости? Обриси велике духовне револуције већ су сасвим јасни у земљи ода кле је покрет нашао свој први замах. Наиионални социјализам данае маршује упоредо са велнким духовинм ироменама. које доноси рат на својим крилнма. Народ, који броји преко осамдесет мнли.јона припадиика, и

који данас днригује судбиз! нента, носилац је нових мо, духовноме II матернјалноме целокунне европске заједнице, Разуме се, да те нове м& појаве не могу увек да буду није п најирнкладиије манифеђтацгћ је ндеалне сарадње између народа па" евронскоме контнненту. Оне су још у сасвим сировоме, понекада и неполитичкоме изнању угледале светло дана. Њихове Форме биће дотеране чврстом логнком савремених абивања. Оту .1 треба препустити даљњем трајању рата да оно каже и у томе погледу своју одлучују11у реч. И као што су многе неподесне појаве које су пратиле као сша акшгје нсмачкнх труна на почмку рата данае сасвнм нестале, тако ће до краја рата отупети н многа оштрнца која се је испречнла на путу споразумевања нзмеђу европских народа. Отуда н бомбардовања вароши, које носта.је све внше уннверзална нојава патње нелокупнога контннента, престваља степеницу ка ириближаван.у и споразумевању. Истоврсмсмо она ће убрзати и реалнзовати сг.о оне појаве металне п материјалие револуцнје, које су данас очигледие у Немачкој, и провести их у животу целокунног европскога континета. Српски народ сада ,је уверен последицама ваздушних папада. Београд н Ниш окусилн су оштрину и немилосрдност садањег великог светског >брачунавања. Зато бпће пре свега потребна духовпа чврстина и песаломивост. Јасно је, да нре свега, треба уклонити све последнце старога и болеспога стања, и сатртн све фаталне иредрас.уде. Истини треба јасно и г;уражпо погледатп у очи. Будемо ли то постигли, онда ћемо постати свесии, да нам нема већих пријатеља и савезника од нас самих и да је зато наша наиионалпа слога и јединство предуслов за даљни биолошки опста* иак. Исто тако биће нам рачумљива иепобитна истина, да политику иине га парода може да води у овоме момснту само онај који је савремеиој ствариости погледао храбро у 1411. и који је пов.укао све консеквенпе иа стварнога стања у којему се ааш народ налази уочи пете године нл^зечега разрач.унавања откако постоји човечанство. Највећа је заблуда очекивати брзи крај рата, н „ослобођење" које бн требало доћи без великих жртава са било које стране Немачка је данас на ударцу сутра то већ може да буде нека друга земд.а. Алн^Иемачка је свој духовни нспит већ положнла. Она је угала у збиљања савремеие ратне револуцпје оспособљена. На нама је да одатле повучемо све потребне консеквепце и паук. Др. Никола МаринковиК

Нећемо нинад заборавити..

Два ускршња дана године 1944 остаћа у незаборавној успомени београдског грађанства: у та два радосна дана, када се свака српска душа радовала вепиком празнику Христовог васирсења, англоамериканци су сејали ужас смрти престоничким ули цама бомбама из својих авиона које су немилосрдно погађале оно што је сиромашни престонички грађанин кроз бескрајне напоре стекао, а што није имало баш никаквог значаја у војном смиспу. Порушено је неколико стотина убогих престоничких домова и канцепарија у којима се зарађивао хлеба насушни. Погинуло је преко две хиљаде невиних, незаштићених Срба који ником ништа нису скривипи. Са оним што се дапо спасти и извући испод рушевина, утучени и разочарани у оне који су се бесрзмно називали „савезницима", београђани се гнушају англоамериканаца. Стисну тих усана на којима се види најзећи презир, београђани се заветују да ни када неће заборавити „савезничко" бомбардовање Ускрса 1944. Бомбардоаање другог дана Ускрса било је нарочито тешко и језиао. Бсм бе свих калибара, бацане с мржњом на све што је српско, разарапе су.куће, улице, болнице, надлештвз. Оне

су просто просипане широм вароши. Кроз њихову заглушну тутњаау чуо се очајнички крик оних који су умирапи у својим становима и који су бипи затрпани у рушевинама. Када |в први талас прешао избезумљеии свет, с клетвом на уснама, напуштао је до« мове и одлазио ван града. Па ипаи, и у овом бескрајном бопу и несрећи, Београд је сачузао сгој« достојанство. Пре свега, они штз су остали још у животу у цубинама сво јих ојађених душа ппачу и пцају пошту својим суграђанима који су погинули у терористичком бомбардоаа* њу своје престонице. Терористичке бомбе ангпозмепикан?ца ујединипе су цео српски народ. Он, који се до јуче, у много случајева заносио, у два ускршња дака с« потпуно отрезнио, увидео ову реапност своје садашњице, сау горчину својих дана. Богзна по који пут у сво јо] хсторији, Београд ће опет нао и Бсточовен, кроз смрт кренути свсм аг .скрсу. С Београдом и цео срлски народ. ГЛАВГШ УРЕДПШС, одговоран за садржиијг лнета: Велибор Јонић. ШТАМПАРИЈА „БЕОГРАД А. Д" Двчанска бр. 31.