Српски народ

ЗР зприд Т944

СРПСКИ НАРОД

Страна 5

НАШЕ ЛИВДДЕ ТРЕБА П0ПРА8ИТИ Инж. Властимир "Борђевић, проф. Универзитета

Улогз ливада у подизању и уунапређењу сточар<;тва, а преко овога и осталих грана пољопривреде, а нарочито рагарсгва, велика је. Ова је улога утолико већа, ако се са ливада подмирује већи део сточне хране. Овакав је случај у н::шој земљи. Производња еточне хране на њивама код нас је тек V зачетку. Наше н>иве врло мадб учествују у исхрани стоке. Отуда ливаде у нашој земљи треба сматрати као једине и нз.јважније површине за производњу сточне хране. Али и поред овога наше се ливаде налазе у врло запуштеном стању. Њема се у погледу неге, обраћивања, ђубрења, а о осталим радовима и'да не говоримо, поклзња мало пажње. тога није чудо што оне да.ју мали принос и сено лоше каквоће. Последица овг1Квог стања наших ливада је: редовна. несташица сточне хране. Због овога је наше ' сточарство и бројно и по каквоћи ззостало. Слично сточарству стоји ратарство, односно њивска проДзводња. Одржавање и повећавлње плодности наших њива баз ђубрења се неда замислити.Производња довољних к'оличина ста.јског ћубрива, ако нема довољно сточне хране и ако је бројно стање ' стоке мало, није могућа. Ово има за последицу нередовно и слабо ћ\'боење њива, те и њиве дају мали принос. Познгта целом свету пословица да су : ,,ливаде мајке ор:ница" ово нам у потнуности потврћује. Са ливада се • добија сточна храна за исхрану стоке; стока порел осталих производз дзје стајско ћубриво за ђубрење њива; ћубрењем њива повећава се плодно.ст земљишта, чиме се постижу већи жетвени приноси. Ако се узме у обзир напред из.ц-ожена веза између ливада с једне стране и сточарства и ратарства с друге стране, онда је рззумљиво да се унапрећење ових двеју најважнијих пољопри-: вредних грана не може постићи при оваквом стању наших ливада. Стога се наше ливаде Не смеју овако оставити. Њима се мо* р.а посветити исто онолико пажње као и дОугим пољопривредним гргнама. Ливаде не треба сматрати за „пасто.рчад" или као „краве 1 муза.ре", које треба само искоришћавати. Напротив, оне.се мора.ју поправити и даље неговати као и сви остзли усеви. Само се тако може постићи унапређење сточарства, а преко овога и ратг.рства и осталих пољопривредних грана. ,Како се могу ливаде поправити? да ли за то постоје могућности, и у коме правцу то поправљање треба извести? Поправљање ливада може се успешно извршити. За ово нг.м стоје на расположе^>у два начина: површинско и основно поправљање. Први начин поправљања ливада примењује се на оним ливадама, које се налазе у доста добром стању, наиме које дају добар принос и чији травни покривач није у великој мери закоровљен. Према овоме површинско поправљање ливада састојало би се само V томе што би се на постојећим лива.дама примениле одговарајуће мере, помоћу којих би се постигао жељени циљ: повећање приноса и побољшање каквоће травног покривача. Површинско побољшање ливада може се извршити различитим мерама: површинским обраћивгњем, површинским ћубпењем и потсејавањем ливада семеном корисних трава. Свака од ових мера може се применити сама за себе или у комбинациш, зависи од ст"ња у коме се на : лази ливжда, која се попоавља. На запуштеним ливадама обично се примењују једновремено сее мере. Огледима и искуством утвпћено је да ое највећи егћекат погтиже ако се напред поменуте мепе примене јелновремено,, одЦПГЦо V КОМбиН"ЦИДИ. Основно побољшање ливада за

разлику од површинског, много >е сложеније. Ово побољшање у ствари ни.је ништа друго, до потцуно уништавање постојећих ливада, у циљу да се на место њихово подигну нове. Друг.им речима, на место природних лнвада, при основном побољш.њу подиж.у се се.јане (вештачке) ли» ваде. Према овоме, да би се подигле нове сејане ливаде, старе ливаде мораду се разорати. Због тога се основно побољшавање примењује на оним ливз^ама које су потпуно дотрајале, које дају мали принос и чији је травни покривач јако. закоровљен, тако да се њихово даље држање не исплаћује. Оваквих ливада у нашој земљи има много, те основно побољшање треба сматрати као највг.жни.ји начин' поправљања. Основно поправљање ливада врши се: основним обраћивањем, основним ћубрењем и сепњем семена корисних трава. Оно се може извести одједанпут на це-' ло.ј површини ливаде, или поступно. Кад су у питању за побољшаџзе мање површине ливада, основно побољшање се врши одједанпут по цело.ј површини. На већим површинама основно побо/ћш ње изводи се поетупно, део по део. Поступно основно побољшање врши се уз поипомоћ нарочитих ливадеких продореда, са увођењем усева. претходних култура. • Сејане (вештачке) ливаде могу бити различите. Разлика је поглавито у томе што оне могу тпајати дуже или краће време. По дужини трз.јања сејане ливгде могу бити: кратко тра.јне ко.је трају три до четири .године, мениме, које трају пет до шест година и дугорочне, које трај.у преко седам година. По дужини трајања сејаних ливала мора се водити рачуна, како би се зз сваку врсту ливада правилно саставиле одговарајуће смеше тоава. Овим чланком нисмо нмали намеру да подробно упутимо наше земљорадникб у питање поправљања природних ливада. То н:м не дозвољава простор, а и у једном новинском чланку то није могуће.' Али, жеља нам је ла потстакнемо наше земљораднике.на размишљање о ово.ј ства ри , и ла им v најкпаћем покгжемо пут , којим треба v решавању овог пит:ња да пођу. кдко да искористимо т повртњак Домаћи повртњаци редовно нису велики. Зато се намеће потреба да се искористе што потпуније. Повртњак никад не сме бити празан, чак ни један дан. То значи да сваку парцелу морамо одмах изнова обрадитн чим оберемо усев. Како то да постигнемо? На пример, први грашак се.јемо врло рано. Овај усев брзо приспе те га беремо крајем јуна и почетком јула. После тога парцелу нећемо оставити празну до јесени, него ћемо је одмах обрадити и засејати на пример салатом ендивијом. келерабом, рот квом и слично. То би био други усев који би до јесенн добро дозрео, Зимски купус сејемо' тек средином Маја. До тог доба може на истој парцели израсти озима салата и спанаћ. Затим, средином маја, парцелу испражњену добро наћубримо, обрадимо и посејемо купус или краставац. Пошто се купус, кељ и карфиил саде на врло великом размаку, а у почетку расту врло полако, има измећУ њих довољно простора за салату, која брзо стасава. То исто вреди за краставац. Мећу кромпипом се.јемо гра шак и боранију. Пвекла се сеје између салате и купуса. После раног кромпира на исту парцелу долазе купус. кељ и карфиол.

ИСТОРИСКИ СИОМЕНИЦИ У РАШКОЈ Кроз славну будимљанску жупу

У средњем току реке Лима. око насеља Будимље и данашње вароши Берана, простире се чувена Будимљанска жупа из времена Немањића. Ретко која Немањића жупа обилу.је толиким бројем историских споменика као Будимљанска. Према многим записима и историским споменицима да се утврдити: да је Будимљанска жупа за време Немањића. а и касније. играла видну улогу у животу нашега народа. Читав крај је био густо насељен и био је центар хришћанства и националног живота. Будимље је некада било чувено по виноградима и летњиковцима многих владара из славне Немањића династије. који су овде имали своје дворове. излетишта. ловишта и одмаралишта. Будимља ,је била престоница Вукана Нгмањића, када је отео престо од брата Стевана. Исто тако оча (е била седиште и Стевана Дечанског. Колико је хришћанство било разгранато v овој жупи најбоље се види по томе, што су ту живели многи црквсни великодосто.јниии и што је V Будимљу Св. Сава 1219 г. основао буди.М" љанску епископију, која )'е касније попета на степен архиепископије. мермерна плоча, ко.1а ге имала поклопац, на којем је урезан крст сличан крстовима који се вићају на тијарима папа. Откривен је гроб испред олтара, под амвоном. Пронађена је још једна велика плоча, ко.ја одваја олтар од прве препраге. На плочи сто.ш монограмичан натпис: Урош Стефан. Откривањем ове плоче у Шудикову дато је повода да се поверује да је тело цара Уроша, последњег Немањића било некада пренето са Косова и ту сахрањено и скривено. Познато ,је да је владарска судбина младога царевића Уроша. који је у народним песмама назван Не.јаки Урош била болна. Великаши су се дигли да му отму царство. Он није могао да савлада неразумну властелу, морао је попустити и што је најжалосније убрзо (е умро на тајанствен начин. За дуго се није знал? где му се тело налазило. Неки чобани проиашли су му тело код Урошевца и сада се његове свете мошти налазе у Саборној цркви. Али од проналаска његовог тела па све до преношења у. манастир Јасак, његово је тело било скривено. Народна песма помиње густу шуму и мистиком обавија сахра" " 1

ш$г

■ У самој Будимљи, с времена на време, људи наилазе на трагове из давне прошлости: откопава.ју гробове, надгробне плоче и старе зидине. На зидинама некадашње епископије данас се налази нова основна школа. Изнад саме Будимље уздиже се брдо Градац, на којем се још увек могу наћи остаци гвоздених руда. По причању људи из овог краја, негде се ту налазила и девојачка школа из времена Немањића, у ко.јој су васпитаване српске девојке. Један од најзнаменити.шх споменика из доба Немањића јесте развалина манастира Шудикове, који ,се налазио у самод Будимљи на улазу Тивранске клисуре, на једном изванредно чаробном месту, опкољеном даблановима, разним дрвећем и воћем, стенама, вбдопадима и хуком реке Лима. За време Немањића Шудиково је играло видну улогу. Ту Је био културни центар државе Немањића. У њему се налазила чувена преписивачка школа, која је дуги низ децени.ја ширила писану књигу по Српству. Шудиково је било и центар књижевности у Рашкој. Поред тога манастир ,је био невероватно богат и моћан. За 0'ва.ј манастир је везано ,једно врло интересантно откриће. До пре неколико година знало се да ,је Шудиково постојало у Будимљанскфј жупи. али на којем месту, није се знало. Сами улаз у Тивранску клисуру звао се Шудиково. Пре извесног низа година директори беранске гимназије г.г. Душан Вуксан и Драгиша Боричић. откопавали су РУшевине ко,1е су се налазиле на улазу клисуре и утврдили 4а су то рушевине некада чувеног манастира Шудикове. Тада су ппонаћене разне знаменитости. ИзмећУ осталог, под рушевинама је пронађена велика

ну Урошеву. Ако (е заиста где требало сакрити тело несрећног владара да не падне у руке унутрашњим и спољним непријатељима, Шудиково је зато било врло подесно. Нарочито због тога што је Будим.љанска жупа била густо насељена хришћанима и што се налазила далеко од друмова и између високих планина. Па.јсије тврди: да је тело младога Уроша преко 200 година лежало незнано где. Тврди да је било сахрањено у Сутимљу, а то је изгледа у Будимљу, у манастиру св. Богородице, а Шудиково и јесте манастир који је посвећен Богородици. Сви ови подаци дају повода да се поверује да је тело младога царе&ића заиста било сакривено V Шудикову, а одатле за впеме сеобе пренето у манастир Јасак, одакле ,је после рата пренето и смештено у Саборној цркви. За становништво Будимљанске жупе вековима су везани разни историски подухвати, који величају народ овога кпаја. Зна се да је војска из Будимљанске жупе учествовала у Косовској битци, да је крај дао велики број жртава и да се дуго времена после Косовске битке. није дао покорити Турцима. После великих жртава и напора Турци су покорили овај крај и починили пустош. Народ се опирао увек и противу сваке најезде и силе бунио и борио. Турци су више пута пустошили ову жупу , где је хпишћанство било толико укорењено да је много бриге задавало отоманском царству. Патријарх Арсеније Чарнојевић иселио је велики бро\ нарола из овог краја. Ипак кала је покренута акгтија хоишћанства 1737 г. да се Турци истерају из Европе овај ,је кра] са осталим брдским племенима Црне Горе

дао велики број ратника, коЈа су пошли од манастира Ђурђе* вих Ступова под заповедништвом кучког војводе Радоње. Треба истаћи једну историску чињеницу: да је народ овог кра-< ја био вековно упућен на Срби-< .ју за време робовања под Турч цима. Више пута су се народни прваци овог крада обраћали аа помоћ Србији. Одржаваие с* тајне везе. Познато је да је Ка« рађорђе имао велике подршке у, народу овога краја, па је велики број ратника пошао у сусрет Кач рађорђу када је овај дошао дв С.јенице. Почетком прошлога века у. Будимљанско.ј жупи као и у цр-" ногорским брдима играо је вид« ну улогу чувени игуман ма.насги« ра Ђурђевих Ступова Мојсија Зечевић. То је бџла крупна личност за чије су име везани многк подухвати. Зечевић ,је био главни савеТник Петра I, па су његовом заслугом Црногорци примили те* стаменат св. Петра: да после н>е-| га дође за владара Раде Томов^ касније Петар II Његош. За вре-* ме владавине иесника Његоша Зечевић је имао пуну власт у Црно.ј Гори и био први претседник црногорске владе. \ Он је 1835 г. повео преговоре са босанским и херцеговачким пашама о ослобођењу народа испод турског јарма. Мојси.је Зечевић ,је 10 година пре тога подигао устанак противу Ђурака у Будимљанско.ј жупи. Устанак је успео. Међутим Турци су после две године навалили са огром-; ном војском. покорили цео крај. извршили покољ и палење самог манастира. Народ је дизао још неколико устанака и извојевао више победа, а на јзнатни.ја '.је она из 1851 године када је воЈска чувеног јунака поп Јосифа Михаиловића победила огромну турску војску. После ове славне победе црногор ско племе Васојевићи све више насељавају ова.ј крај тако, да су убрзо Васо.јевићи образовали племенску владу и створили једну племенску аутономију кодом је управљало седам капетана. У рату између Црне Горе и Т.урске 1861 г. народ овог краја отворено је помагао Црну Гору. Да би Турци осветили пораз из ове године пођу са великом во.јском на Црну Гору. Борбе су се водиле прво око манастира *Бурђевих. Ступова и на Рудешу. у' Будимљи. Манастир је о-вог путд био и по трећи пут попаљен. Интересантно (е напоменути да је овог пута претрпео пораз Хусејин-паша док је за време борбе у Будимљу био посечен главни заповедник турске војске. Турци су овај крад прозвали Хасом, што на њиховом дезику значи земља бунтовника и вечитих незадовољника. Ни.је никакво чудо што су Турци десет пута потпун.о палили цео крад. Године 1871 Васодевићи и Хашани подижу поново устанак. Устанак де успео. Прсле годину дана устанак узима шире размере и када де Црна Гора са Србијом објавила рат Турскод 1876 г. овај кра.ј учествуде са пет усташких батаљона под командом водводе Миљана Вуковића. Од каснијих устанака у овом коају најпозратији је онад из 1897 г. ко.јег су подигли народни прваци. мећу кодима се истичу Апро Цемовић н Поп МакСим Поповић. У Беранској нахиди !е пукла прва балканска пушка. Ту су от• почела крвопролића пре почетка рата, када се народ села Ржанице са осталим селима из Будимљанске жупе побунио противу Турака, За време балканског рата образована је доњовасо1евичг-. ка бригата, којом је заповедж* Авро Цемовић. коме је краљ Никола уочи балканског оата подарио чин бригадног генерала. Ова бригада постигла је дивне резулЈате и извогевала низ сјаIних побела, као и за време светског рата. И.