Српски народ

СБДКИ НА СВОЗЕ МЕСТО ДУЖНОСТИ!

Није довољно да само власти наређују мере, које имају $а циљ да се обнови Београд, да се нормализује живот, да се при лагоди новом стању, већ је потребно да грађанство престонице покаже пуно разумевање за те задатке и вољу да учиии сво| ј ; дужност према себи и према своме граду, српској жижи, на коју су све очи управљене. Сем храбрости и присебности потреб но је у истој мери показати и прегалаштво и пожртвованост у раду, > организовању новог жикота, \ прилагођавању Београда ратном стању и његовим захтевима. Власти на челу са Владиним ко месаром г. Драг. Јовановићем ћеће моћи учинити све што треба, ако не нађу пуну подршку V гр^ђанству престонице. Узалуд ће г, Јовановић развијати невероватну активност и испољавати своје организаторске способности, ако београђани нису свесни д,уал!ос!.'И' и о'Угку.!У хбс од власти, гледајући сваки појединачио да се извуче или да забуши. Стидно ,је да у овим ччсовпма има забушаната, кад тре-, бг) откопавати рушевине, у којима можда има још живих нзших суграђана. Има у том погледу пуно примера за похвалу, као.на пр. радна екипа београдског позоришта, ко.ја свакодневно ради на раскрчавању. Да не говоримо о пожртвованом раду добровољаца и националаца, који заслужују пуно признање и који су наша нада у овим данима искушен.а. Омладина Нове Србије показује се на делу, било са пушком у руци било са ашовом и пијуком. У овим данима несреће И жалости, то је наша највећа утеха гледати пожртвовани рад ових наших омладинаца, у чијим редовима живи дух Нове Србије. Г. Драг. Јовановић у својо.ј изЈави подвукао је, изражавајући захвалност београђана за помоћ, Коју су указале немачке власти, нарочито у првим моментима забуне, кад још нисмо имали искуства. Пожртвованост са којом су припадниии немачких формација радили на откопавању и, на указивању сваке врсте помоћи настрадалим београђанима дирнуди су београђане, који неће лако заборавити човечност и пошртвованост немачких војника. На нама је да покажемо Немпима да смо у стању да се у истој мери гнгажујемо за своје суграђане и да ставимо нашу снагу и нашу пожптвованост у службу Бсограда. Треба остати на своме месту дужности и вршите је до краја са самоппегором, а не само бежати и препри чавати фантастичне вести и избегавати вршење својих редовних дужности, као и нових, које прилике захтева.ју. У том поглед уима пуно ствари, које треба жигосати и захтевати од многих више пожртвовања и једно исправније схва тање дужностн. На терор англоамериканаца треба одговорити

достојанствено, без панике и кукавичлука, вршењем своје дужности. Ма колико да је терор неправедан, и да је бомбардовање становништва страшно, ипак ми не смемо под првим бомбама поклекнути и мислити само на спасавање голог живота. Треба мислити пре свега на живот и опстанак заједиице, јер непријатељ то и хоће да нас забуни, да створи хаос, који треба Тито и његове банде да искористе. Треба мислити на част српског имена, да нзс странци гледају и да својим храбрим и прибраним држањем морамо збрисати љагу, што смо заслужили априлских дана, бежећи безобзирице. Треба да докажемо, што стал но тврдимо, да ј|е априлска срамота била ствар забуне и пометње, а да Србину ни.је у навици и у природи да бежи. већ да уме часно погинути, вршећи

своју дужност. Дзје нам се прилика да покајемо срамоту и кукавичлук месеца априла и зато морамо схватити значај данашњих тренутака и учинити све, да повратимо стари глас јунака и хероја. Ако је било пометње у првим моментимјер смо били изненађени, она не сме дуже да траје. Сваки на своје место дужности и одгсворности! Склањајте децу, старце и жене, али сви остали испуњавајте своје обавезе! Сви на посао рбнове Београда! Прво брига за опстанак заједнице и за част српског имена, па пссле брига за голи живот! Покажимо се досто.!ни своје цсторије и немо'мо више само у бежзњу да тражимо спас! Храбро и присебно издржавајмо англо-британски терор! У питању је част српског народа! М. М.

НАША МШ »На муци се позна!у јунацмо каже наш народ, оз«ачевају +|и тиме да у невољи и у несре+\и позитивне особине карактера излазе на видело. Али је исто тако т^ачно да у тим тренутцим« испољавају се и негативне особине појединаца, разних скупина, националних заједницл. Тако су се 6 априла великом силином испољиле све слабости и негативности ондашње заједнице. То је био болан призор оргијања себичности и кукавичлука. Сваки је мислио само на себе, газио и јурио преко слабих и немоћних. У томе није било разлике између одговорних чинилаца и обичних грађана. Све се било претворило у једну хаотичну масу, којз је безглаво јурила не знајући куда, ни са каквим циљем. Многи прави Србин са гађењем и тугом гледао је ову слику, био је на врхунцу очајања. Био је изгубио веру у своју нацију и готов да у смрти потражи заборава за овакав срамни слом и потпун бродолом. Данас после три године можемо чинити другојачије констатације. Потребно је да већ сада то урадимо и извучемо извесне закључке на основу кбјих тре&а да поступамо у будућности. Са задовољством можемо обележити да су ове три годинз биле добра школа за наш свет и да отворено изношење наших недостатака и мана имало је свога позитивног дејства. Ма да још не на потпуно задовољавајући начин ипак су у овим тешким тренутцима, које смо преживели 16 и 17 априла солидарност и дисциплина били упражњавани у примерној мери. Свест о самодисциплини, известан ред, а не безглаво и бесомучно трчање у паници, преовлађивало је код огромне већиме београђана и благодаре^и њој власти нису имале потребе да интервенишу. Свест о заједничкој судбини свију, о потреби/ соли-

М СЛПБОСТ тарности, место да сваки вуче на сеоју страну, такође испољавала се и 1 много је допринела д'а се све тешко^е лакше поднесу. Ређи су ћримери уцењивања и пља"ч.'ља, као пре три године, а нлпротив многобро|ни су примери старога српскога гостољубља и самарићанског милосрђа. Али, та слика има и наличје. Још увек изненађује, готово нас запањује, како је наш свет још увек подложан тенденциозној про паганди, разни. . фантастичним вестиМа и . невероватним објашњењима. Ови дани били су златно доба за коморџиске вести, које су превазилззиле све што је могла машта да замисли. У измишљању и преношењу тих фантастичних вести као да су се утркивали озбиљни људи, жене и деца, старо и младо, пла^еници или добровољци сензационалних вести. Плаћеничке или добровољачке ку;не за измишљања лажних вести ра.дчло, су пуном паром као никада. И најневероватније вести налазиле су пријем код једног дела нашег света, коме ништа није изгледа помогло што је већ три године жртва стране пропаганде, која је коштала српски народ толкких жртава и сметала његовом нормалном разви^у. Сва ки је им«о неки поуздан извор из кога ;е црпео васти кад ^е Београд бвти бомбардован. А нико није псмислио да је основно правило у зојним стварима да се држе у тајности намере, и да је лудост замкслити да ће англоамериканци обавештавати о дану и сату њихо1ог бомбардовања. И сами пи;оти често пута при стартовању н» знају за циљ свога лета, него у току летења добијају наређена о циљевима које треба бомЈардовати. Неко је тврдио да је ждео летак, у коме је дан и ч*с назначен, други је уверавао да је слушао радио, који је унапред објављивао те податке, и многи и многи, чак озбиљни и памет.н људи веровали

Моштарина плаћена у гогац

Желима нарочито да подвучемо и да иотакнемо као добар знак оздрављења на пријатељско и братско> држање села према варошанима у данашњој несрећи. Не треба крити да услед поремећаја економских односа, услед страховитог дејства црне берзе, чија недела приписивана су искључиво сељацима. мада су варошани и јеДан > део сељака били носиоцн, варош је почела осећати се непри.јатељски према селу, као што /е раније ' билц равнодушна за ње:гову, судбину. Ако је било V извесној мери разлога за осу,ћџвање села. варошани нису хтели да разумеју

су у то и склањали се од тих најављених напада. Међутим, једино што се позитивно може знати у том погледу јесте да ништа у напред не можемо знати и да треба мирно, не губећи нерве, прилагодити се стању града, који је изложен терористичким нападима »нглоамериканаца. Све је друго знак лаковерности, да не кажемо и малоумности, који спада у психологију маса, којима не сме да'се руководи једна 'заједница, уређена и организована. Догађаји које смо преживели показују у коликој је мери процес оздрављења код нас напредовао у позитивном смислу, а колико смо још болесни, колико је наш менталитет нездрав. На надлежнима и на нама самима остаје да предузимамо потребне мере и да тражимо средства и лекове за наше потпуно оздрављење. да је то последица става вароши према. селу за деценије и деценије. Ко се старао да. село има штогод од. културних теко• вина, ко је је град у из.обиљу себично уживао, не дајући с.елу ни мрве. Ових кишних дана београђани су могли да виде у каквом страшном су стању путеви који везују престоницу са најближим селима, који се могу готово рачунати у периферију Бео града. Али. хвала Богу, данас ствари иду на боље. Ова општа несрећа. која ,/е задесила Београд, то- је показала у великој мери и ми се можемо Надати у будућвости бољем' разумевању измећУ села и града. Не само да су наређења, која су забрањивала дизање цена изнад висине пре бомбардова ња Београда биЛе готово стрикт но поштоване, већ су сељаци из ближе и даље околине Београда указивали гостопримноство и све срдно помагали сиромашније породице, оптерећене са много деце С друге стране жалост и бол за страдање престонице био је велик и дубок. Зар у многим селима окупљени сељаци, глелају• ћи како ваздушни вандали засипљајући Београд бомб^а. нису на глас плакали, а жене и деца нарицали? У данашњој нашој жалости и у болу за невиним жртвама ова појава улива нам радост и наду да ће село и град у будуће са пуно узајамног разумевања ићи заједно и да ћемо тиме оставрити соци.јалну хармонију на ко јо/ ће "се заснивати друштвени поредак Нове Србије. В. А.

НЕЛЕЉНИ ЛИСТ Бр. 20 ГОД. Ц Београд, 6 маја 1944 ПРИМЕРАК 4.— ДИНАРА

ЈЕДДН ДОБАР ЗИАИ