Српски народ

V

Стрвиа 1

српскм иарод

б мај 1941

ТИТОВШТИНА Титовштина све више постаје аојам србоистребитељства. Око Тита скупља се са разних ограна све оно што је антисрпско и што ии у ком погледу не може да се помири са тим, да с рпски народ стане на своје ноге и живи у миру и реду. На нашем простору Тито је претрпео страшан пораз Не само да су пропади његови војнички пданови везани за неуспелу офанзиву према Ибарско] долини којој је био циљ продор у наше јужне области и хватање везе са деструктивним елементим а са других страна, него је он претрпе о и политички пораз. Енглески и амерички посматра. Ви у Титовом штабу имали су и имају прилику да из непосредне близине виде да је Тито немоћан и неспособан да своју власт натури српском народу. Они су имали прилику да се увере да Срби ни по коју цену неће да трпе бољшевизам и да су спрсџни и способни да се томе одупру. Уз Ти/га и његове бољшевичке заштитнике из Москве ц Черчил и РуфвеАт се морају разочарати у све оно што су очекивали од вомагања Тита и његових банди. А то је помагање било знатмо. Имамо сигурне подхгке 0 томе, да су Енглези Титовим бандама бацали не само оруђе и муницију, него и одећу, обућу, храну и санитетски материјал. Инсценирало се мећУ Титовим бандама доста интересантних ствари и спроводила се између н>их једна пропаганда којој , је био циљ, да бандитске масе бшџмути м да им подигне дух уверцвајући како се лично м Стаљин брине за њих и како им непосредно: говори. Као што је било и током 1941 голин^ тако су и сада вршене камуфлаже, удешавано је преко гл,асноговвр,ника' као да Стаљин лично говори Тњтовим борцима ц то на чистом нашем језику, разуме се и јекавским наречјем.. На заробљеним и поибјеним пар гмзанима, нарочито. над. вцсбким политичким и војним функцио-. нерима, иађе.но је енглеско одело и обућа и то у врло довром стању што'је знак да им је то све медавно бачено. Титовштина је код нас претрпежа пораз. То доста стидљиво прнзпају и преко лондонског радиа у последње време. Истина, понекада сс пребаце гга јаве да. су. рецимо, баидити ушли у Ужицу и то баш у моменту када су само на једноме месту оставили преко 218 лешева, међу којима, узгред буде речено, има велики број обреза.них. Али, ове чешће истичу тежак војнички положај у коме се налазе Титове банДе на подручју Босие. Ма ло зачућава да из. Лондона привна.ју да .немачкс трупе вргпе снажну офанзипу против бандига у разним правцима. То посве дочава тачност и-авода у немач"ком ■вб}Ном извештају V коме се вели. ДА ЈЕ САМО У ТОКУ МЕ СЕЦА АПРИЛА УБИЈЕНО НА НАШЕМ ПРОСТОРУ ОКО 9.000 БАНДИТА. Титовштина се гаси. Није да'леко време када ће бити аотпуно угашена и унишенат. И што се више гаси све ее јасније испо.п>ава њен изразити антисрпски став и све се јасније р.азоткрива ју паклснс намере опе антисрпЈке спреге којој је био циљ да нас потпуно уништи и истреби Зато свак ко.ји је истински. и прави Србин треба да буде будан и присебан. Треба да је у ставу активног &тпора против свих експонената титовштине. који се пбјављују у разним улогама И Пбд разним образинама. ОмгЈ ко заговара и брани бољ пгШИзаМ у билб коме 66лику није само издајник СрбИје, него и тевгки преступник према коме не треба имати милости. Највиши закон нашега опстанка и најви' ша. напипнална дужност наша јесте ИСТРЕБЉГ.ЊЕ СРИХ ОСТАТАКА БОЉШЕПИЗМА И СВИХ ПОМАГАЧА ТИТОВШТИ№. ■' Тмтбвштина Је оличење свега тпзто је антисрпско. О.па не може бити грпљена, него мора бити <дг.рвепа бсз трага. . —25 —- „лшс®!- №

ИЗА ЗАТВОРЕНИХ ВРАТА

У Лоидонт »аеедввв конфереиција Британске империје. Врата су затворена за јавност. Нико не би знао шта се дешава на овом скулу енглеских и доминионеких државника, да није Черчил проговорио неколико речи које су биле изнете пред јавност. Черчилов говор на то.ј конференцији је један нервозан апел, у коме се делови Британске империје позива.ју да буду сложни. Када постоји слога, онда се не апелу.је за слогу. Када се апелује за слогу, онда, значи, да слога ве постоји. Британска империска конференци.ја води се \ знаку саспада импери.је. Јужноафричка Унија има своје засебне планове и циљеве. Аустралиски премитер испољио је ових дана оданост Вашингтону, а не Лондону. КанаДа .је добила на конференцији у Квебеку потпуну независност. Пзду британског престижа много ,је допринела чињеница, што је комунике о разговорима лондонских државтака са Американцем Штетиниусом, доказао да се Британија налази, под једним фантастично 1 'аким поитиском Сједињених Америчких Држава. Под притиском политичким' и економским. Британија \е доснела v такву ситуацију да се унутрашње прилике на Британском острву могу сматрати као веома нездраве. Ма колико да је било покута.ја од стране британске пропаганде да објасни инвазиским поипремама забрану изласка и уласка на Британска острва, нико томе неће вероватги. Британија се мора изоловати од целога света па чак и од својих партнера како би С -мањила утица.ј совјетгких и америчких елемената на острвима. На острву су се разбуктале политичке страсти и штрадком ремете ток живота. Реч „Штра.јк" је сада најактуелнија у енглеском језику. И код Ентлеза. и код Американаца И поред тога што „демократске владе" Лондона и Вашингтона прихватају уредбе и законе поогив штрајкова, незадовољство и протест стално расте. у Америци се пооштрава пред изборна борба. Овога пута нико не може унапред да одреди шан се демократа и републиканаца, јер је услед рата поремећен однос мушких и женских гласача. Женске има.ју множину v 32 државе од 48 колико их свега има. Расположење женских бирача је увек зависно од бсећаја у последњим тренутцима поед гласањем. зото питање избора новог претседника САД може да реши нервоза женског света а не по-

СКУПЉАЊЕ НАЦИОНАЛНИХ СНАГА Национални четнипи су се у велитсом бро]у ставили под немачку команду за борбу против бољшевичких Титових банди, ко је су током последње две недеље узалудно покушавале да из Источне Босне продру у српску област. Четници се боре раме уз раме са одредима српског доброврљачког кокрпуса. Они и као извиђачке снаге чине добре услуге, пошто добро познају терен. ' Услед бољшевичке опасности окупиле су се на тај начин све националие снаге српског народа за заједничку борбу против главног непријатеља — бољшевизма. јгнтјгчко просуђивгике иуппсараца. У редовима коалиЦије влада незадовољстао, што се амеоичка влада бави изборном стратеги,10м, и зато не посвећује довољно пажње међународној политичкој стратегији. Услед тога је дошло до фаталне гоешке, до прИтиска на неутралце. Ту грешку настављају Британоамериканци, али наилазе на све жешће отпор држава, које хоће поштопото да сачувају неутоалност. Турска штампа, а нарочито швед ска, у прилично оштрој форми изражава>у се против нечувеног захтева такозваних демокоатија, да се ставе у службу рата, да напусте неутралан став. Цела о-

ва кампања т иеугрални* аемљама ствара код јавног мнења све веће убећење да коалиција не сме да говори V име демократи.је, у име права и у име слободе. Баш напротив, поаво и слободу брани Тролни Пакт. У редовим.а коалиције ствара се све већа пометња. Тако .је на пример, сада одбор од 140 стручњака за . мећународно право у САД и Канади испитао питање будућег учешћа САД у неко.ј ме ђунаррдно.ј организацији, сличној Друштву народа. Овом приликом минИстарство спољних по слова САД ,је изразило мишљење да емигрантске владе не заступају мишљење сво.јих земаља и зато се не може одмах ство-

ритн међуиародна ооганизаииЈа слична Друштву народа. Дакле, Вашингтон сматра да емигрантске владе не заступају мишљење сво.јих земаља. Ово је веома интсресантно. ТсЈ значи да не само „реакционари", као што су Пољаци, „Југослси вени", грчки монархисти итд, немају права (према америчком схватању) да претстављају своје земље, већ и Бенеш нема гшава да буде сматран за партнера у коалицији. Што се тиче Бенеша,- он је потпуно изгубио и последње сим пати.је у Чешкој, пошто ле склопио уговор са Стаљином и псн стао Стаљинов агент. Мес.

БЕЗ ПРОМЕНЕ

По питању инвазије ни у току протекле недеље ниде се десила никаква промена. Као и до .сада, једна група британских и америчких листова и државника наговештава инвази.гу у дотледно време. А друга група упозорава власти и јавност на тешкоће инвази.је и на велики ризик таквог подухвата. Ова група је свесна тога да успеш-но искрцавање неће значити победу у рату. док ће неуспешно искрцавање значити за Британоамериканце пораз у рату. Наравно, 'код такве дилеме човек мора да се запита, да ли треба вршити тај опасан покуша.ј. Ово колебање Британоамериканаца не значи да неће доћи до инвази.је, али омо значи да ће инвазша имати једну веома лошу психичку подлогу. Неповеоење у самог себе није база за ратне подухвате. А кошто то к верење у своје снаге постоји код Брктаноамериканаца у на.јвећој мери, то можемо већ унапред твр дити да ће инвазша бити једно понављање оног италшанског по хсда, коме се сада смеје цео свет. У Италши >е америчка водска покушала да направи један мали продор код Нетуна. али је била без и на.1мање тешкоће одбачена и потучена. Ова активност немачке одбране код Нетуна је слична активности на дужном делу Источног фронта, само шт о»е иа том фрон ту активност кудикамо већа, што одговара и димензшама би^ака. У току последњих 7 дана бољшевици су покушавали напад на Сетастопољ, али овај теренски положад без фортификационих обдеката одолео де свим непријатељским нападима. Исто тако бе. зуспешна де била офанзивна акцида Совдета на Доњем Дљестру Они су одбијени. Велики совјетски напад код Јашиа не само што ниде успео. већ је завршен успешним немачко-румунским противнападом. На другим деловима јужног сектора Немци и Маћари изводе велике офанзивне подухвзте, попоављадући фоонтовску линиду. Нарочито код Ковеља обим операција и немачких успеха де такав да се може казати да се овде ради не само о исправци положада. већ и о извеснлм операциопим плановима Немачке. Веома де значадно да де у последње време немачКа авиација постала врло активна л бомбарду де совдетске саобраћгдне лини.је. Тиме де оповргнуто сиглеско твр ђење да де аеро-терзр одвукао на запад целокупну снагу немачког ваздухопловств!. На западу су Немци са огромним успехом одбшали непридатеБске ваздухопловне нападе. Исговремено де немачка тешка ашацида систематски бомбардовзла концентрациде непррдатељских транспортних средстава у дужним лукама Енглесже. Сарадња немачЕе авидациде и мориарице у токт априла постигла де огроман '„обеднички успех: потопљеноје 27, разацача и

корвета, а више њих де тешко оштећено. - Ово истребљивање средњих типова за конводску службу претставља веома тежак ударац за непридатеља. Нарочито де тешко што се то истребљивање наставља већ више месеци", и то са напредудућим успехом. На завршетку нашег прегледа водних догађада у европској зони у току протекле недеље, треба подвући велике успехе српских оружаних снага, као и немачких трупа у борби против банди на западном Балкану. У овим борбама Тито де био прилично потучеп. Чак и енглески извори даду сада вести о неуспесима Тита. о његовом повлачењу и о жестоким ударцима коде он добида. Изгледа да де код Еиглеза наступило извесно разочарење у |"-~1атегиске способности Јосифа Бс|дза. и он више ниде мезимче бРјтганске пропаганде. Ово разс^арење долази отуда што де пропала енглеска нада да ће се други фронт васпоставити помо-

ћу Тита, без потребе да се жртвуде британска водска за веће операциде искрцавања. Британска водска се сада жрИндши она преживљуде тешкз ратна искушења у вези веома енергичне офанзиве дапанских и нзционално - ипдиских трупа. Ова офанзива кода се води на веома тешком терену доноси Тродном Пакту све веће успехе. Код Енглеза се створила таква забуна, да су се три главна фактора стратегиде посваћали. Ва Ј вел гледа на ствари са политичког гледишта, главиокомандујући Очинлек са војног гледишта, а командудући Маунтбатен — са тледишта амбициде. Свађа де тсн лико оштра, да де Маунбатен напустио индиско тле и отишао на Цедлон. Ова сваћа између генерала де надбољи доказ да ствари иду веома рђаво по Ечглсзе. И то не само ратнички рђаво, већ и политички. акцша Субхаз Чандра Бозеа има великог оддека у целод Индиди. М. Војновић

БЕС РАЗАРАЊА

Англоамерички н&пади из ваздуха све више постаду свесно убијање недужног цивилног становништва, коде рат не води. Али и више.од тога: својим безобзирним нападима из ваздуха Енглези и Американци,. као некада у давна времена дивље в н далске хорде, постају рушиоци наддрагоценијих споменика људске културе и седачи пустошч и уништења. Њихов рат се све више преобраћа у убилач.ку завеСУ против Европе, у слепо и р^п ско измећарство светском јеврејству. ко ; е не може да миру^е док у Европи не уништи' националну свест и хришћански дух. А баш то двоје и десте снага и драгоценост Европе, оно из чега су израсли њена слава, моћ и њено духовно и политичко првенство г.ред сви мнародима сзета. До пре неки дан нама де било тешко схватити обим ужаса англоамеричког ваздушног терора. Било их де који нису могли да веруду, да има људи, коди та«о немилосрдно. бездушно,. убилачки и крвожедно шаљу у. смрт хиљаде невиних-. Кроз наш сопствеии, дезивр трагични, пример ми данас можемо да подмимо опсег и дивљину безобзирности са к1дом Американци и Енглези напацају немачке градове. Можемо сада, свестраниде и дубље него пре, да подмимо колико велики културни злочин врше амерички и енглески авидатичари сводим бесомучним разарањем уметничких споменика, старих класичних храмова, сликарских галерида, надчувенидих светских библиотека и важних сспидалвих установа. Та освета мора доћи. Јер не могу остати некажњена ова без.брсцна недела људи. који су од /

убидања направили заиат и рат изокренули у свирепо злочиначко рушење коде не може имати н исмисла. ни оправдања. Као што де богохулно и богомрско аело рушење домова молитве псн свећених Господу, као што је неизгладиво обележде варварства рушење културних споменика тако исто де тешко преступно дело и убидање деце. разарање породилишта и домова за сироте и убоге. А то су, у досадашњим „подвизима" англоамеоичких ави датичара били њихови главни „водни обдекти". Своде терористичке нападе Англоамериканци прошируду на све европске земље. Иако де оштрина тих напада различпа, ипак су им циљ и смисао исти — унети страх у народне масе, поколебати их у борбенод одлучности, раслабити њихов морал и дух, да би нас тако слабе и збуње^ не што лакше покорило и поробило светско девредство. коде \е идедни потстрекач и главни наредбодавац ових напада. Наше де да све ово знамо и да све издржјимо . Бес разарања, коди се спроводи мора имати крај. И крад ће му доћи. Можда он ниде тако далеко. Иза ових тешких страдања назиру се зраци радости и мира. А када то дође онда ће носиоци беса разарања бити приковани на срамни стуб преереља. Клипе своде пропасти оив носе у себи. у сводим неделима и у своме безбоштву. Божја де, а не људска истина; да ће пропасти сви они. коди иду путем злочина и безбоштва. Тим путем, у надвишод мерљ иду. Америка и Енглеска. ж/