Српски народ

Ст Р ана * СРПСКИ НАРОД 'ГЗ' маја .'1944.

СТЕЧАЗНА КОНФЕРЕНЦИЗА

Империјална конференција у 'Лондону тра.је већ готово 15 дана, а тра.јаће .још најмање толико. Ни.је проста ствар претрести сва питања која забрињава.ју британску империју. О то.ј конференци.ји дају веома мало вести за штампу. Али ипак се већ може са сигурношћу казати да су се сва саветовања претворила V једну стечајну конференцију Британске империје. Бритаии.ја се налази у ситуацији ко.ја .је толико тешка да се нешто слично не може наћи у целој историји те империје. У само.ј Енглеско.ј ври: политичке странке не могу да умире незадовољство маса. У Индији, у вези успеха Субхаз Чандра Бозеа створило се стање неподношљиво по Енглезе. ВЛасти су морале да цусте Гандиа, али ни сами Енглези не сматрају да је^ тиме нешто постигнуто у поглеДу смиривања духова међу Индусима. Доминиони се потпуно отворено. изражава.ју на конференцији против јачег везивања за Енглеску. Баш претседник »овозеландске владе је био у том погледу најизразитији. Ово је значајно, јер до сада Нови Зеланд .је био на.јоданији круни британски доминион. И.-тозремено, са нервозом Енглеза због импери.јалне конференције повећава се код Британаца антипатија према Американ ,цима. Новине пишу са великим ! огорчењем да је била од почетј-Жа штета што је Енглеска усту'пила Американцима базу на св^о |тим острвима аа.99 година. Ово Ш« само' један од општих питан>а, ко.;е се налази на површини ^авне дискуси.је у Британи.ји. Јав иост ..је нарочито узбућена једном велиАш нетактичношћу . Вашингтона, који де обелоданио та козвани Ноксов политички тестамент и тиме де бацио торце•до на импери.јалну конференцију. Тај тестамент, као докумен^г од огромне важности, који доказује да је циљ амери^ке политике обеснаже^е Брита.ни.је, ствара по метњу у јавном мнењу прицадника Британске империје и зато отежава рад империске конференције. Као друга тема која сада најВише ицтересује светску .јавност, то |е приисак на неутралце. Ова срамна акција Британо-американаца наилази на све јзчи отпор. Шведска^остаје и даље стриктно неутрална и поред тога што Аме риканци објављују црне листе шведских трговаца са којима неће Америка да пазари после рата. Уцена се протеже тако далеко, да америчке новине угрожавају занленом шведских вредносги у САД. . I . ...

Сада ]е почела велика акција притиска и на Португал. И ова земља која је увек била толико везана уз Енглеску, и толико одана Енглеској. мора сада да се бори против бруталности Лондона, и Вашингтона. Лисабон истиче .једну тезу која је веома интересантна. Он каже да ,је поштовање и извршење трговинских уговора исто толико потребно и поштено као и изврше ње политичких уговора. И ако португалска влада сматра да она не сме да оскрнави светињу трговачких уговора са Немачком. Шпанија се веома достчланствено одупире одвратним захтевима Лондона и Вашингтона.. Само под притиском најоштријих санкција она је морала да направи неке концеси.је британоамеричким уцењивачима. Ова.ј мали успех британоамеричке политике је окончан са катастрофалним поразом престижа коали раца. Поразом престижа ч јер цео свет види колико је поштена политика Немачке према другим народима и колико је брутална и одвратна политика Британије и Америке.

У рату порази на моралном фронту могу да буду знача.ши Ш од догађа|а на материјалном фронту. И зато нема сумње да ће садашњи притисак на неутрал це повећати сазнање светске јавности да се Тројни Пакт бори За праведну ствар, док коалиција иде рђавим путезима ка рћавим циљевима. Совјетска Унија је последњих дана некако отишла у позадину. Изгледа у Москви са интересом че кају како ће Брита.ноамериканци решити питање инвазше. Москва не верује много обећањима коалиције и зато је веома напрегнута у погледу ратних ишчекивања, а ово кочи у последње време њену политичку делатност. Ово не знгчи да Стаљин не припрема неку нову бомбу коду ће да. баци на коалицију. Није безнача.јно што се патер Орлемански, католички свештеник из Рузвелтове околине налази у Москви и кува неку .гадну ствар. За.једно са другим католичким свештеником Брауном, Американцем. Мес.

»Голијата — ново немачко оружје за борбу против тснкова и бункера

ВОЛГА —

Када су пре 22 месеца немачке трупе стигле на Волгу. и када су Сов.јети почели противнападе код СтаљИнграда, говорило се да је рат стигао на прекретницу. Збиља, немачко воћстВо је усвојило тактику целисходног повлаћања. и фронт је почео да се по мера према Западу. Сада је фронт стигао на реку Серет. Опет се може наслутити да је рат дошао на прекретницу. У берлинским во.јним круговима наглашава се да се иза франта врше припреме. из ко.шх се може створити закључак, да у немачки план одбране не улази више као једини начин акције. Битка на Серету која је сада завршена, сведочи да немачко воћство ниде применило еластичну тактику. већ је наредила немачким и румунским трупама чврсту одбранбену тактику. Дванаест дана јуришали су на фронт широк од око 50 километара 20 совјетских стрељачких дивизија и исто толико тенков-

ских бригада. Нису освојили ни дедан положа.п а изгубили су огроман број људства и ратног матери.јала. . Пролећна ратна сезона почиње за бољшевике у знаку тешког неуспеха. На другом делу света. у Кини. Јапанци воде једну енергичну офанзиву у области Лунхајске железнице и осва.јају значајна места. На бурманској граници, у близини Акијаба. Енглези се повлаче, као што се то види из Радтеровог извештада, у коме се каж'е да су енглеске трупе напустили град Батандаун. На територи.ш Индиде Јапанци и даље напредују у правцу Динапура, дедне станице и града на онод железничкод линиди кода во ди према граници чунгкиншке Кине. Према дапанским вестима, армида кода маневрише у Индији, потпуно је припремљена за акпиде по кишном времену. и зато наступадућа сезона монзуна не-

Укуфвидки маглев предњег аеад »Гмгата«

ће моћи да гаустави .јапанска на предовања. . . То су надважније вести Са ратишта у току протекле недбље. Али било де и веома интересант-. них ситних вести. Интересантно је да је.немачка авијациЈз.^а.Истоку. веома, активна. Овр доказуде да аеротерор ниде могао одвући немачко ваздухопловне сна ге са истока на запад. Интересантно де да су Немци код Севастопоља у року дедног дана уништили 130 совдетских авиона. Тад покољ су извршили истовремено са успешним. бр>рбама на земљи. У кодима су пропале све совдетске наде. За карактеристику стања инвазидаца у Италиди веојра је инте-' ресантно поменути да америчка шампа тражи смењивање неспрет них генерала Вилзона и Александера. Листови пишу: „Амерички водници се на италиданском фрон. ту налазе - у ситуациди,. у кодој им понос не дозвољава да попусте ,а неспретно воћство киде успело да их успешно иЈведе из ове ситуациде." Положад на италнданском фрон ту коЈ«промитуд'е инвазиски план непридатеља,',јер доказује какве тешкоће треба да наступе у слу чаду британоамеричког иокрцава, ша у већим снагама. Неутрална штампа. као што |е на пример турска, отворено. пише да Енглези осећа.ју страх од инвазиде и да спмо политичка неизбежност може. да их натера на покушај инвазиског подухвата. ' ' У вези тих страховања на кон ференциди Британске имлериде расправља се питање учешћа доминиона у ратним операцидама. Новозеландски премидер Фрезер де коастатовао да Нови Зел.анд има пррцентуалнр надвеће губит ке. када се упореде са другим коалираним народима (изузев Со вдетске Униде). Мећутим. Енглези и даље захтеваду од доминиона да издашне учествују у ратним напрезањима. Захтева се од Канаде да да 750.000 водника, Ау стралида — 870.000, Нови Зеланд 189.000, Јужна Африка 240.000 и Индида — 2 милиона. Делови Британске империде већ су одавно мобилисали тих 4 милиона људи, одавно су већ ставили их у службу рата. али изгледа сада.су већ стгга тих.жр-

И код Американаца поставЉ« се питање људства за рат. Ча-со-. пис „Колиерс", на основу издавв министра Нокса (коду је дао пред смрт) тврди да 50% америчких обвезника гшсу способни за војиу службу, јер „нису дуковно здрави". Ово де дедна стсЈашџа .еднст;атадида,,ко.1а не. са мо баца светлост на духовно ста ње амеркчкбг народа. већ и предопредељуде исход ов.ога рата}; не може победити народ ко.ш ја у толикод мери духопно нездрав. У рату побећује морална снага, А морална снага. морална надМоћност је на страни Тро.јног пакта. М. Војповпћ , жшшает г ■ - г

ОДИАЗДА ЗБОГ ПОГУБЉЕЊА ХРИСТ8ФИНИА Вити, маја Зз одмазду због стрељања од стране алжирског комитета против правно осу.ђеног потпуковни ка Христофиниа.у Алжиру, у че- , твртак је осуђено на смрт десет шефова. оружаног покрета ртпора у Горњој Савоји од стране француеког ратног суда у Апсиу. Петорица су сместа' погубљена, како се званично саопштава. Два оптужена предана су редовном суду.

пски

АРОА.

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа; Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. СтаиковиК из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке). Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплата 48 Динара шаље се преко »Пресео, д. Влајковићева 8.