Српски народ

СРПСКИ НАРОД

20 маја 1944

ЗАШТО „ИНВАЗИЈА"?

Чаробњаци св острвз у Атланском океану постали су већ свету одавно смешнк са њиховим причама о инвазији европског континента. Сада почињу бити смешни у очима и њиховог народа, који просто искида нерве не знајући шта да мисли већ о триковима Черчилоаим са том инвазијом, која се на језику помавља већ годинама. И заиста је све смешно и помало несхватљиво. Понављајући из дана у дан о сеојим инвазионим намерама, Енглези су просто натерали свага про тивника да се за ту инвазију војнички припреми како треба. Пита мо ми сада сав паметан свет, зар би једна зараћена страна откривала своје намере противнику и дала му времена да се за инвазију добро спреми, ако су јој намера озбиљне? Ми смо помало војници али 6вај начин ратовања, који спроводи Черчил од самог почетка ратв, искрено признајемо, не разумемо. Нама све изгледа да Енглеска лакрдијашки води овај рат, лармајући више него што је војничка снага допушта, далеко више него што озбиљно мисли. У свему томе она спроводи и своју политику чувајући животе сбојих грађана и то је себи поставила као главни задатак. Отуда и њена тактика према малим земљама да их искористи као топовску храну у овом рату, и да се лаћа и таквих метода којв срамота једну културну нацију. Ми мислимо да то Бмглеска ради из два важна разлога. Прво бна најбоље познаје своју слабу војничку вредност и за то избегава да своје војнике ангажује у каквом озбиљном и великом сукобу. Становништво енглеског народа је релативно мало, док је наталитет још гори. Ипак тај народ од непуних четрдесет милисжа треба да држи у шаху туђе народе, чији број премашује неколико стотина милиона и из чијих богатих поседа Енглеска црпи огромне користи и чини је најбогатијом земљом на свету. Отуда је она развила своје ваздухопловство до те висине, да је отворено могла да уведе за искоришћавање тога ваздухопловства и такве мере и методе које зграњавају остали културни и хумани свет. Због сво;е опште слабости у рату, Енглеска туче цивилно грађанство европскиХ држава без обзира, биле оне у савезу са Енглеском или прбтиву ње, или су чак и само неутралне! Друго, што је и најважније, Енглеска ни данас, у петој години ратовања не зна зашто се бије. Не зна из проетог разлога што оча сама није партнер Немачком Рајху, него је у савезу са Америком и Совјетском републиком. Ови коалирци немају још никакав споразум о ратним циљевима, ко'је треба остварити после рата. Тб је Ахилова пета коалираца и зато код њих нема ни координације у ратним акцијама, ни међусббног поверења, ни искрене и довољне помоћи у снабдевању ратним материјалом и осталим ратним потребама. Због такве тешке атмосфере међу коалирцима Енглеска прави невероватне ма^ионичарске трикове, који су камуфлирани у бор-

би нерава, притиску и уцени на неутралне државе, немилосрдној и нехуманој борби помоћу авијације са неборачким становништвом градова и села Европе, као и у вашарској реклами са »инвазијом« у Европу и отварањем »другог фронта«, а да не говоримо о оном шиш-машу код Касина и Нетуна у Италији што срамоти част оружја Енглеске и Америке. Хо&ели или не бити инвазије, ми то незнамо, нити хоћемо о томе д.а мислимо, јер су нас голико дуго лагали и варали. Али ми одлично знамо Да је немачка војска спремила такву одбрану у случају озбиљне инвазије, да би то била једна од највећих људских кланица, коју је историја

света забележила. Можда и ту лежи рвзлог вбчитог одлагања отварања другог фронта, јер би цена за његово остварење била сувише Папрена. Енглеска све то врчо добро зна и за то се Черчил пр&твориђ у великог чаробњака, кбји би желео да смутњама. интригама и претњама олако дође до ратне одлуке, зашта би требало војнички положити животе два милиона енглеских грађана Дакле Чорчил покушава да створи вештачко злато на лак иачин, па ипак да има вредност правог злата. Ми у његове мађионичар,ске спосббности не верујемо, а какб се он и енглески народ провес^ги видећемо ускоро.

БАЛТИЧКА МЕТОДА МОСНВА ДЕСЕТНУЈЕ ЧИТАВЕ НАРОДЕ од Др Вилхелма Копена

За нас Србе врпо је важно да останемо хпвлнокрвгм и присебни и да нао таки сачекомо догађаје. Треба еачучати нерве за поспедњи мвм?;нат кад се исход рпта прнтзг,® крају, јер тада *е и најмучмије бити. Мм чаи можемо да примимо за готово Черчуповв твр1јење да ће инвазија убиоро успедити. У релу. чак је то и ред после топииих лажи енглесквг чаробњана да ег* једном заиста загризе у ту јабуку. Али, ми Срби трчба да смо свесни твга, да чак и успепа инвазија није свршетак рата негв втверена брзша нови* и најтежих војничких сукоба на копну, где је војн ;чки приоритет у вредности и ваљанвсти на страни Немач/ог Рајха и његове вружане снаге.

Ако се и оствари инвазија, у моменту кад она отпочне, више је него сигурно, да ће енглески мађионичар подићи велику галаму и причати приче из Хиљаду и једне но1чи, Чувајмо се да таквим глупостима не наседамо, као што је то био случај одмах после бомбардовања Београда, па ее испоставило, да је све било обично лагање и пропагандистички изуми комунистичких и енглеских симпатизера. У огромним сударима великих војсака нема таквих могуКности као што нам то туђинска пропаганда сервира, зато треба бити паметан и не поклањати никакву пажњу лажима, а са агентима и преносиоцима таквих лажи оштро лоступити. У миру, прибраности и етрпљењу нама је једини спас. Пвбеде се ие постижу у рату гаЛамвм. вашарским рекламама, претњзма

и интригама, негв војничквм спре мнвшћу и сперацијском памећу, то јест баш оним. што ^■■глесној и њенвм мађионичару Черчипу за сад недостаје. Српски наррд до-:та се опемко у овом рату због своје каивностм и лакосернвсти, па ће у евим изванредно деликатним часовнма показати ее далеко више мудар, него раније. Енгпеска нека се искрцава, кека прави инвазију, нека прети. На њене позиве треба встати глув, јер њу еу дубокв већ нагризли догађаји и то, с једке стране Америка, с друге Совјетија, док према своме прзвом ратном нелријатељу Немачкој, остаје војнички потпуно немо^на. Ту не помаже мађионичарство Господина Черчила и вних спикерских првтува вкв Лвндонсквг радиа, него је потребнв спремности и мнвго више мушчости. Стари рагник

Док г\- и Америкавци покуМћали да УбеАе ФинСки народ ла може оачуиати на лОјално пиштоваше сбога сувере> нитета ол стране Москве, ако би само пОложи« овУЖЈб. сваком Фиицу. који мисли, Изпазило је пред о-чи шта се логодило само неколико година раније поеко пута на обали Финског залиђЈ V Естонији и даље у Ле+онији и ЛиГвани !и. Три балтичке земље с? сћојих 165.000 км 2 и само 6 милиона сга

м*Трооол;1т од митрос* о мљшЕаизму Митрополит од Ки+рбса КонстанГин примио |е сарадника ов1ађЉ>е оОавсмигаЈне агенције и дао му интерв|у. На питање саралника да ли грчки нарбд може ла усвош комунистичкб учење. олговорио је црквени великодосто јник: „Не! Комунизам значи з%.\едничку нмпвину. а то не одговара грчкоме духу. КоМунизим значи 1 ништење вере, породице и кул• туре. а Грцима су ове вредносТи драге и они хоће да их очувају неприкосновене. Уосталом у Грчкој нема велике разлике измећу ппјслиних класа, тако Д& не \гоже би:п говора о комуннстичком народном слоју. Ованво/а слоја нема. Има само поМдипих ком\ ниста. и то пе из убећења. него зато што комунпзам значи за љ.чх пркбежиште у њиховоМ сукббу са законима нађо&не за.јсднипе". На пита»е. значИ ли постављење Сергија за патријарха Московског промену V верском убе ћењу Стаљина, одговорио .је митрополиг са ироничним осмехом: „Ово /е постављење комедија. Човек додуше може да се преобрази у свом религиозном ста• ву. Али ово преображење огледа се у његовим делима. Мећутим /е СТаљин остао исти ка0 и до сад. што потврћују и његова дела. Ова комелпја према тол)е не може прсвађити никог."

Претседнин владе МКЈ !8н Ђ. Нзд|1 армисни ђенерал ОБИЛАЗИ

бог чува орбију

(Наставак са стаји на овој Земљи и да ]е управО сав смисао његовог живота у тој дужности, јер у чувању и одржавању оних културних блага Од неизмерне не само националне него и опште човечанске вјзедности, која су нам векови нашег сјаја као и на-ших страдања завештали, налази се довољан разлог за сваког Србина да постбји и да брани свој опстанак. Зато не смемо клонути. Садашњвј нашој трагедији нема примвра ни у нашвј ни у општој повесници. Сва наша прошпвст, а нарочито садашња избегличка

1ве стране) Гопгота, потврђују да јв из еваке катастрофе успон српскОг народа био у толико величанетвенији у квлико су бопови и етрадања бипи већи. Живот без бвлвва не би бив пвтпун. Треба се дакле са патњама пвмирити. Чввечија срећа, као и сам чввек, рађа се у болу. Осим твга, боп је јвш и најбвља шквла националне енергије. Он нас снажи, препорвђава и вбнавља. Зато не смемо очајавати. БОГ ЈЕ С НАМА. Српеки двбрвввљци еу нам потврдили то највишв еткрозењв.

нобника доживеие сУ вбк 1919 ево.|а иску^тва са болшевицима. У веемеиу после тога покушавзле су Д0 одоже свој независни положај нрема Совјатскв! уни.ји. 1Г'34 године склопиле су Балтичк\> \ нн1у. која је додуше претстављала еамб један сгворазум ла бавог карактвра. Али поред евих пакгеивг) ни.је се могло сумњ З ти да ће Собјети првом приликом покушати да по коре мале државе. Чим је Немач ка. кал је избПћ др\ти светски рат. била везана походом на Пбљ ск\' и оЛСпавом западу. Стаљин је тб одМах искобистио да ов® три земље. кбје су већ тада на совЈетским генералштабИИм картама биле уцртане као Дв ловп, Совјетске уииЈе. присцли на пре.тају вбјних база. Већ 25 сеитембра 1939 морала је Естоннја да склопи угб^бо е Москвом по кбме су СоВЈетима! уступљене најважније луке; Уго-» веру је дата Фбрма ..Пакта о са* рддњи мећу једнакима". Уговбп са Лигванијом од 11 октобра кбначно 1е устанбвио: „Прцнцип немешања \ ун\'трашње прилИке иоштује се с обе стране." На.јнре то !е довпљно. и?ко с« ускоро ноказало да су СовЈети прекобачилп предвићени број трупа и н Ј ступили изоичито каб гбсЛбдари, тако да нису могли избећи сукоби. Нлалс у Ков' ну, Ревалу и Риги трулиле су ее мећутИМ нскреНо да н4 доће д61 сукоба и ор.п\!о ' су дакале Израза и Нг! с А ојим заједничкпм бал-' ткчким зае^дањима, Догод се берба на западу није раепламтела. држала се Москва по страни. Али. чим се пораз Фргцшуске .ш» чеб да оцртава. поставили су С6вјети почетком јуна 1940 у Кввну хитне захтеве. Шта се иЗа тога крило. уско00 се показало; кад је литвански министап поетселник М^ркис позван V Москву. Ту му је постав-' љен краткерочни ултиматум. Садржавао је захтев да се литванска влала сместа ноВообразујв по бољшевичким пропнсима. и слободап пролаз совјетским трупама V на.шажише центре V ииљу спрсчавања провбкаторскв активиост протИв совјетских тр\'па". 14 јуна морала /е ЛитћаниЈа попустити . Сгјзвана 1? јелна врста влддс народног фрпнта пбд комунисти Ч ком контролом. пр4тседиик Сметаиа отишао 1е из земље. а Сов.јети су запосели Иовнб. Вилну. Шаулен и Поневјеш. На исти начИн пблјармљене су Лстонија н Естонија. 17 јуна, кад је Фраицуска Мб Ј рала да мб.пи примирје. ушле совктске трупе и у Ревал. Дорпат. Ригу. Денабург. МитАу И Гблдинген. Нове влзде показалв с.у иста обележја као и Литванч ска. ЗЗГим су сЛедили злбгласни! ..избоби". за ко!6 је била изнешена саМо јеЛиа кбмунистички обојена листа „Савеза радиног иарода". Тако је бољшевизирање владииог система било сврше на чигеенииа. Већ 21 јула .пбихватили су „парламенти ' v Ревалу. Риги и Ковиу совјетску у(Наставак на 4-6ј страни) Ј I

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одг6»6ран за садржину листа: Вблибор Јбнић. ВЛАСНИК: Мих. СтанкОви« из Београда. Уредништво и Администрација Престолонаслбдников трг бр. 43у партер (Теразије). ШТАМПАРИЈА чЛУЧА«, Кр»љице Наталије 100. Твл. 21-772. Тромесечна претплата 48 Динара шаље св преко »Прее!«, а, д. блајкбвићева 8.