Српски народ

ршта-'

а).^Но / ГОТОВУ

РПСКИ

НЕЛЕЉНИ ЛИСТ

Бр. 23

год. II

Београд, 27 маја 1944 ПРИМЕРАК 4.— ДИНАРА

ПУТ КА ЕВРОПСКОЈ СОЛИДАРНОСТИ

У великим градовима има мноГО ку^а за изнајмљивање чији се станари не познају. Растављају их само танки зидови, па ипак они живе често веома дуго непознати, не знајући једни другима навике, па чак често ни име. Њихови односи се ограничавају на нејасан поздрав приликом су,срета на степеницама, а по каткад сазнају о венчању или смртном случа|у само по томе што се доноси цвеће или се врата завијају црном тканином, а да нису тиме дубље погођени. Иако живе под истим кровом они су туђи једни другима и пре долази између њих до неповерења, него до симпатије. Ако међутим у таквој једној кући избиЈе једном пожар, или ако њени СтанОвници морају да се склоне у подрум од бомбардовања, онда се силом прилика упознају. Заједничка опасност наме^е им извесну солидарност о којој у мирно доба нису ни слутили, нити су је желели. Њихрв равнодушни егоизам мора да. узмакне пред неопходношћу сарадН>е и очи почињу да увиђају дз с;у делови једне људске заједнице. Такав се развој свдА одиграва у европској куКи. Досада су се »станари« великих и малих »станова« познавали само мање или више преко трговине, туристичког саобра1=.аја и културне размене. Али су у основи завидели једни другима, док им је идеја да они сачињавају једну целину била страна. Нзихов локални патриотизам био је царинска баријера, њихове љубоморе су спречавале да иза славног »европског концерта« буде нешто више осим политике равнотеже, дипломатске игре пуне замки. Жалосна пропаст покушаја са исто тако славним »Дру штвом народа« само је поткрепила ову чињеницу. Сада се међутим појавила једна огромна заједничка опасност и чак најтврдоглавији »станари« морају сада да промене свој ситничарски менталитет, ако не желе да буду угрожени смртном опаснош^у. Једино у томе показује бољшевизам своју позитивну стра ну за Европу. Циљеви овог рата су се непрекидно мењали. Сада се више не ради о тврдоглавости Пољске која је изазвала катастрофу и коју су њени заштитници напустили у моменту. када ,су је изручили сов јетском џелату, Не ради се више ни о немачко-француској борби, иако наивне природе Још увек виде у томе језгро ситуације. Не ради се више ни о томе да Енглези и Америкамци изигравају »ослободиоцб« француске, док убијају њено цивилно становништво, разарају њене луке, и према њој покушавају злочиначку агитзцију. Много више се ради о томе да Европа треба да буде разорена. Од оних који су некад били толико глупи да су желели слом Немачке, многи данас почињу не само да увиђају њено јунаштво, већ и да схватају шта би пораз

Немачхе значио и за њих саме, када би се европска ку^а сурвала. Не ради се чак више ни о томе да се победи фашизам или националсоцијализам. То су само изговори. Мржња против Европе трајала би и после нестанка ових облика владавине. Завера је данас уперена против самог опстанка Европе. Ово старо, часно и још увек чврсто пребивалиште, Европу мрзе далеке и туђе зе.мље тако јако, како се то никада не би ни , у сну могло помислити. Разлози ове мржње су многострани. Енглеска је вековни непријатељ Француске. Она није никада престајала да се меша у европске прилике да би у своју ко рист сејалз несугласице и изазизала сукобе. Она је вођена слободним зидарством и јеврејством. Израиљев сан је разорење папског Рима и уништење успомена на антички Рим. Сједињеним Државама које постоје тек два века није још успело да своје разнородне народе формирају у једно национално јединство, што може доћи само временом. Сем машинизма који их је опио и који они сматрају за најаиџЈи облик напрет

Написао НДМИЈ МОНЛЕР

ка, они немају никакве сопствене цивилизације. Они издају милијарде за имигирање европске културе. Америчка Сујета верује, да може бити без учења европског континента коме С. А. Д. имају све да захвале, и да моЖе потиснути у страну. Али дух претставља вредност коју долар не може да замени. Американци то осећају. СредЊевековно руско царство основали су Варјази који су додуше потицали од Нормана. Али већина његових становника је, и поред све европске површне шминке, и поред хришћанства којв ни;е могло абуздати своју културу и своје перверзности, имала сво;у домовиНу у свима временима у ззијској степи. Данас је бољ шевизам наследник ових сурових степских народа који је прокламовао атеизам, који је донео истовремено уједињење империјализма Петра ВелЛког и дивљину Ивана Грозног и остварење сна о пролетерској диктатури. А ова пролетерска диктатура, која је

крвљу и ватром отстранила елиту народа, наметнула је машинизирано ропство широкој маси која још живи у мраку десетог века. Међутим, Енглези као и Американци хо^е да завладају привредно Европом и њеним колонијама док је истовремено предају Сов;етима у циљу најдубљег унижења човека. То је савез који хове да разори Европу изме-ђу две огромне масе на Истоку и Западу. И док сада непријатељи Европе очекују остварење овог циља, Енглези и Американци показују своју мржњу и разарају кукавички и без војничког успеха цркве, историске споменике и музеје, све те сведоке ове европске цмвилизације која је блистала целом свету и доносила му уметност, религију, филозофију и право још онда, када су сви садашњи непријатељи Европе били брутални и необразовани варвари. Такво је моментано право стањв ствари. Упркос свим атитаторским лажима и хушкањима почи-

њу станари европске ку^е да сада коначно то схватају и да се узнемирују. Очевидност опасности победила је коначно њихово незнање, њихову духовну тромост, њихова површна схватања и њихов слепи оптимизам. Европски народи коначно осећају да они у овој куки у којој станују поседују заједничко трихиљадугодишње предање, један духовни капитал који је исто као и њихов живот угрожен од стране људи које покре^е само бес и жеђ за добитком. То приморава европске народе на солидарност коју су и сувише дуго занемаривали и доводи их до сазнања да ова солидарност има данас само једног успешног браниоца: немачку војску. Што се европска кућа није срушила, има да се захвали само Немачкој. Немачка је на тај начин себи осигурала сјајну страницу у историји нашег континента. Али прва дужност »станара« је да образују један ланац и да помажу у гашењу пожара утолико пр® што се паликуће међусобно не подносе.

ДУЖНОСТ БЕОГРАДА

Прошло ,/е ви1џе од месец дана од првога, терористичког бом.. бардовања Београда од стране Британо-Американаца, које нико ни.је очекивао нарочито у онако бруталном облику, па је зато оно изазвало велико изненађење и велико узбуђење у свима редовима престо.нице. Требало ,/е вре мена 'да се многи поврате од запрепашћења и да се нормализују духови и живот у престоници. Пред сваким граћанином поставио се проблем како да уреди нов начин живота да би могао да врши своје функције, да одговара својим дужностима а исговремено да се заштити од англо-америчких т ерористичких бомбИ. Многи су тај проблем решили врло лако, напуштајући град V време које се сматрало као критично за бомбардовање града водећи врло мало рачуна о својим обавезама и дужностима било да врше какву јавн\ функцију или да упражњавају какав посао економског карак т ера V вези са животом заједнице. Али је јасно да такво стање не може дуго трајати не само због исцрпљености граћана V вечитом ше т ањ\' од града до периферије и ван ње као и због штете коју трпи држава и економскки живот. Место лутања и губљења времена.у одилажењу тамо и овамо место у препричавању паничних вести. мора доћи један нови дух отпорности и сналажења у данашњој ситуацији. Не може се само мисмити на свој голи живот а заборављати на дужности и обавезе .према заједници која мора , да жцви. јер би ицаче настао хаос. који ће по.годити , у. крајњој линији и оне који не мисле на. њу и на,њене последи-. це. Зато заповест. данашњице у.

име интереса ,»а.1еднице и појединша јесте: СВАКИ НА СВОЈЕ МЕСТО ПУЖНОСТИ И СВАКИ СЕ ИМА ПОСВЕТИТИ СВОМЕ РАДУ, ИЗВРШАВАЊУ СВОЈЕ ДУЖНОСТИ. Ово важи у првом реду за државне чиновнике, који више него други граћани позвани су да својим радом омогуће правилно и редовно функц.ионисаћ,е државног апарата, за које они одговарају, јер зато постоје и ужи вају извесне бенефиције. Редовно и савесно отпраВљање послова, уношење духа и иницијативе у државне послове, које је у овим нередовним приликама потребно јесте дужност која се 1ош више намеће свима државним службеницима. Својим радом и сво.јом пожртвованошћу државни чи.новници треба да слу же за пример осталим граћанима. Влада ће прописати радно време за које ће они моћи да обављају послове. тако да се у државној администрацији не би осетио никакав поремећај нити какав застој. Они чиновници који се покажу несавесни и који буду покушавали да избегну обавезе предузеће се нарочите мере да се уразуме и да се врате на своја места. да би м.огли редовно от• прављати. државне послове. У ни зу тих мера долази брисање са платних спискова и, губљење сви П' привилегија и бенефиција. Не ће се допустити да они који имају сретстава да не зависе од плате могу негде на миру проводити време. иего ће. брисање са списка државних чи.новника повлачити друге обавезе, а међу њима упућивање иа принудни рад. Тако државца служба ие.ћс моћи да служи као заклои' за избегавање дужности.. већ несавесни . чнновници имаће да под-

лежу свима обавезама као и други граћани. ' У другом делу имају што пре доћи на своја места дужности и рада сви они београћани чији посао иако спада у такозване слободне професије може се сма трати■ као нека социјална функција која ,/е потребна да нормалан живот друштвене заједнице тече. То важи на пример за трговце и занатлије. чије услуге потребне су за нормалан живот једнога града. То важи исто тако ,на пример за лекаре који нису у државној или у самоуправној служби, а који сматрају да може како хоће и где хоће да врше преглед болесника. Они у првом реду треба да схвате да њиХова функција није никакав слободан посао, који они могу по своме ћефу и нахођењу да обављају, Него да је то једна важна друштвена функција, ко.ју они морају да обављају редовчо и савесно без обзира на све друго.

Бити лекар то није обичан занат или професија већ значи испуњавање једне високе социјал• не дунжости, вршење једног свеТог задатка, један од на.јузвишенијих позива. Зато њих треба очекивати у првом реду да буду на висини свога задатка и да обављају своју дужност без по• требе да се приступи принудним мерама, што би била велика срамота за њих све и за нас. Ово су императиви данашњице којима се имају поновиновати сви без разлике јер су у питању наша част и наш углед, као и опстанак и живот престоног града одакле мора да потичу све иницијативе. Поносни стони Београд који је кроз векове умео да пркоси свакоме непријатељу и да одолева свима опасностима. мора и данас да остане веран својој прошлости и да уздигнутог чела, челичне воље мушки и стојички да прима ударце британо -америчких ваздушних терори. ста. В. А.