Српски народ

Цвдатаринв плаИена у гвтвву

РПСКИ

НЕДЕЉНИ ЛИСТ Бр, 26 ГОД. М Београд, 17 јуна 1944 ПРИМЕРАК 5,— ДИНАРА

т

ОБРДНУН ГЕНЕРДЛА НЕДИЋД СД ЕНГЛЕЗИМД

Поводом терористичког бом ба-рдовања Београда, Ниша, Смедерева и лоугих већих и мањих српских насеља, као ,и поводом најновијих догађаја, који су се одиграли у Лондону у вези са кризом »југословенске владе«, претеедник владе геуерал Милан Неди^ одржао је један значајан говор. Он се може сматрати као обрачун, који у име српс*»ог на* рода, чини генерал Неди^ са лондонским лицемерима и убицама. Његов говбр претставља један објективан и прегледан биланс животног промета између српеког народа и Енглеске, у коме нвша ставка потраживања необично је -висока према Енглези> ма. Али га ставка не изражавз се ни у динарима ни у фунтама стерл1нга, него као у ИЈекспировој трагедији, ради се о људском м'есу. '. 1 То што српскк народ потражује од Енгпеске јесу гла»е и животи толиио хиљада Срба, ' који су настрадали крчвчцсм Лондона, зато мто их је Лондои бездушно заводио м гурао у смрт и неере *у. Многи народи имају слична потпаживања према Енглеској, али миједан не подноси тако страшно крвави рачун и не вапије до неба траже^и правду и казну за бездушне и осионе виновнике толико невиних жртава. 'Генерал Недић у своме говору није се дотакао ранијег непријатељства Енглеске према српском иароду. Она је за последњих сто година и неколико деценија са познатом енглеском упорнош^у увек и свуда сузбијала легитимне тежње Србије и увек била не страни њених непријатеља, Оно што је с-ада дошло, само је наставак и може се ре^и круна њенога непријатељства према српском народу. Његова једина кривица што јс словенског порекла и што му је судбина доделила да живи на раскрсници путева између Истока и Запада, које контролише енглескз империјална политика. Због тога већ прошлога столе^а. због борбе Енглеске са Русијом, српски народ трпео је великих незгода, због сметњи које му је чинила енглеска дипломатија. Али сада што раде Енглези са српским народом лре»азилази све што се могло замислити. Он није ни у ком елучају Заслужио овако сви, репа бомбардовања од стране британо-американске авијвције. Макар да је и исход рата зависио од овог бомбардовања што је уосталом потпуно апсурдно — савест енглеских управљача требало је да спречи овакав злочин. Српски народ је до бомбардовања Београда дао много еише жртава него цела британска Империја, баш њеном кривицом, по њеној жељи и за њен рачун. Тако се могло сматрати да је свој данак у крви у овом светском рату исувише платио. Сем еко ее нија хтедо потпуно.. уни-

штење малобројног и ве& двсеткованог српског народа. Само побеснели циник без душе и без савести, Черчил могао је, вероватно пију^и виски, да изда наређења да се убија и уништава српски нар%д. Али Черчил не жели само физичку смрт српског народа, његово биолошко истребљење, као да је то неко урођеничко племе у некој од енглеских колонија. Све што ради са њим нарочито послеДњих месеци преставља уствари покушај за духовним и моралним уништењем српског наропа, Он тражи од Креља Петра, симбола свију српских светиња, и од српског народа да се одрекне своје битности, своје прошлости и сво : и.х најдубљих осе^ања и уверења, и да сарађује са Јосипом Брозом Титом и"његовим комунистичким бандама. То је исто као дз тражи од српског нарола да сам изврШи самоуСчство или да сагне главу, да је Титови џелати посеку по наредби крвавог Стаљина, Са гласрм који је др»:тао зд бола за изгубљеним српским главама и који се пењао високо у срџби због енглеског вероломства и бездушности, генерал Недић је на сажет начин али потпуно, још једном погсетио сппски народ на све непоавпе и безакоња што Енглеска врши над њим, Ма да је скоро било он га је ипак опоменуо да не заборави — јер народне масе имају слабо памћење — да је српскч народ пропао априла месеца 1941 године због његове преваре. Затим му је'-изне.о методе његове пропагзнде којл се служи и лажима ч обе1=,ањима, хушкањем и блефовима да завара и омађија један народ, да би што послушније служио светим интересима Велике Британије. Наше славне гусле добиле су част да се чују чак на лондонском раДиу »опева!у+,и нове јунаке и.устанке од Ђур+)ева до Митрова дана сваког. свеца и сваког месеца«, као што је рекао генерал Недић. ИзлажуНи даље све лажи и подвале, , на које је требало дај наседне српски народ, генерал НедиН задржао се нарочито на последњој подвали, коју енглеска политика и пропаганда сервирају српском народу. Она.ее уверила колико је велика отпорност срп-

ског народа према комунизму, и да ие може да га приволе да драговољно уђе у бољшевички јарам. Зато покушавају Енглези да му објасне и да га уразуме, да поред Тита и његових комунистичКих партизана постоји и »народноослободилачки покрет«, који није комунистички и у који могу слободно да уђу Срби и да се боре противу окупатора, Генерал Неди& упозорио је јаено срлсии народ да не наседа овом најновијем трику Лондона, ве& да се окупља у антикомунистички нацио нални фронт и да води борбу до истраге са Титом и ње говим бандама, ако хође да опстане и да даље живи. У своме говору генерал НедиЦ додирнуо је и болно место, због кога је много српско око заплакало, слушају^и како су Черчил и његови агенти лишили слободне воље младога Краља Петра и како му изнуђују или у његово име објављују некакве прокламаЦије, Овакво по»ступв (4.е конзЈ>'рвативне и монархистичке Енглеске са монархом једне мале земље преставља одиста сраман призор дволичности и лицемерства енглеске политике. Наметање другог једног® Хрвата, агент« Москве бившег хрватског бана Шубаши^а за претседника »југословенске владе« пр^стсвља још једно потцењивање српског народа, о чијим нај светијмм осећањима не води се рачуна. Колики ја велики цинизам Лондона кад. с.е тиче једног малог народа види се баш по овим поступцима. Српски народ треба да призна политичко воћство Ивана Шубашића и војничко воћство Јосипа Броза Тита. Дакле, два несрба. То значи да су Срби нека нижа раса, неспособна да сама собом управља, него је потребно да други њиме владају и управљају а он има само да слуша. Кад би Лондон мало водио рачуна о расположењу и жељама српског народа, он би увидео колико је то лудост тражити нешто тако од српског народа а он, како каже генерал Неди-К »хоће Србију, Свесрбију, не*е са Шубашићем и Брозом... Оча ортачина некадашњег бана Хрватске

баиовине, Шу6аиж1*а, Јесте влада црвеке Москве и Јосипа Броза Тита, непријатеља Срба и свега што је српско.« Износећи затим, како су цинички поступали и са Дражом Михајловићем," кога су напустили, јер не признаје Јосила-Броза Тита генерал Неди^ поново, ко зна по који пут упућује жарки апел свима српским националистима и родољубима: »СВИ ЗАЈЕДНО, СВИ СЛОЖНО, СВИ У ЈЕДАН ФРОНТ РАДИ

ОДБРАНЕ МАЈКЕ СРБИЈЕ И СРЈТСТВА«. А поред позива оца Србије чујте сви српски националисти и услишите речи нашег др>уга из заробљеништва који поручује: »Ја сам Србин и желео бих да браним Српство, оно разбуђено Српство. У њему лежи епас свих нас!« »С-Нк

ОСНОВЕ СРПСКЕ НАЦИОНАЛНЕ ПОЛИТИКЕ Ја вас добро познајем, ја познајем ону јуначку крв прадедовску, што струји у вашим жилама. Све дрхти на вама, сваки дамар кад слушате ово што говорим. Ја чујјем ваше речи и зато данас кроз моја усга говорите ви: НИКАДА! Још Србин жнвн, још је јунак. Раднје ћемо у гроб да легнемо, него ову и овакву срамоту да дочекамо'. Истина је, многе тешке жртве смо дали, неправедно, незаслужено, за туђ рачун и туђе интересе. Сад имамо да се борнмо себе ради, свог опстанка ради, свог имена ради. Дошло је оно што сам вам предочавао: БИТИ ИЛИ НЕ БИТИ. Ми смо свесни овога што говоримо и шта об,јавл»ујемо, зато нека чује цео свет: 1) Сматрамо за срамно и недостојно велцких и силних Енглеске и Сједињених америчких држава да овакву политику воде према српском народу и Краљу Петру; 2) Српски народ је монархиста. Он нема шта да се опредељује и после рата изјашњава о облику владавине. Ми смо сви, иако смо под окупаиијом немачком, за Краља! Никад српски народ од како постоји до данашњих дана није имао други облик владавине него монархију. Њега ,је кроз векове очувао његов сјајан осећај да .је Бог владалац на небу, Краљ на земљи, а домаћин у кући. Он је тако домаћински одгајен па је такав и данас. Зато неће допустити да му којекакви пробисвети Шубашићи и Брозови кроје капу; 3) Српски народ зна да је прокламација краљева изнуђена, ла Краљ данас нема слободне воље. Ои је енглески заробљеник и све шта говори и ради, чини под енглеским притиском; 4) Српски народ неће Југославију, какву му ну де Тито и Шубашић. Српски народ хоће прво да се сав уједини у својој Српској земљи. Хоће ли и у какве политичке комбинаци,<"е потом да уђе, казаће он слободном вољом кад томе буде време. Оно зашто он живи и ради јесте да сви Срби буду на окупу у својој Српској националној заједници; 5) Српски народ је увек био, јесте и остаје домаћински народ. Зато је он огорчен и непомирљиви противник бољшевизма па му оглашава борбу на живот и смрт. Зато је он противу свих Шубашића, Брозова и осталог међунаоодног олоша у служби бољшевизма. ' Претседник Српске владе армиски ђенерал МИЛАН Ђ. НЕДИЋ