Српски народ

^Сзра^ЗЈ

ГН^ИИ

\.чт

17 јуна 1944

О ИНБАЗИЈИ

ЕВРОПА ПРОТИВ НАПАДАЧА

Са великим умирењем и са задовољством можемо констатовати да је српски народ мирно и хладнокрвно примио вести о искрцавању бритако-америчких тру па у Северној Француској. Њихова пропаганда хтела је на првом месту да престави као успехе, та искрцавања на француским плажама и нек^Јм малим местима ма француској обали између Ле Ј<авра и ЦЈербура. Али наш свет се није дао поколебати и продужио је да без убзуђења прати ток операција, схватајући да је исувише прерано ма шта з.акључивати о исходу судара између коалираца, и одбране Европе, , Правилно разумевање ових војнмх догвђаја доприноси много одржавању пСихозв мира код и4с. То сџ- исто показало и у

Француској, на чијем земљишту се воде опорације. И ту је сачуван потпун мир и ред и живот точе нормално. Као што нам је изјавила једна француска новинарка на проласку кроз Београд: »французи су прммили ввст о инаазији са пуно бојазии. Једним дирљивим апалом маршал Петен позвао их ја да сачувају мир и дисциплину и да извршују своје дужноети. Они еу одговорили на тај позив. Сви раде у највећем миру и досгојанству, Нико не жели д« освајач« дођу у Париз, јер готово ева

МРШАВ БИЛАНС ЗА БРИТАНО-АМЕРИНАНЦЕ

Обичном човеку, лаику, изгледало је можда да Атлански бе 1 дем има за циљ да спречи свако искрцавање савезничких трупа на фрамцуско тле. Али се брзо увидело да овај фортификациони ! систем има сасвим други циљ *Потребно је мислити да он треба |1да онемогући свако искрцавање јтрупа, јер он има само за зада §та« да омета и успорава искрцавање, да не допусти да се дужином целе обале може пребацив-зти несметано непријатељска еојска. Он треба да браниоцу да вреЈмена и могућности •да дочека ин1«азиоие талвсе, довлачећи брзо трупе из прве резерве. Зато се . може. сматрати да је Атлански ' бедем испунио сврху, која му је ,6ила намењена и да у том по(дледу операције искрцавања негријатеља изведене су како је замишљало немачко војно во^ство, Ма да је прошло више вд недољу дана од почетка инвазије, ипак се не може ништа позитив♦но ре^и у ком ће смислу развијат.и се даље дог&ђаји на западном ретишту. Може се констатоввти само дв главни циљ инвазмоног плана до сада није постигнут. Очевидно је да нападачу потребно је да има у својим рукама јвдну од веких лука на француској обали. Без тога искрцавање веКих рвзмара јв онемогу^ено и БританоАмериканци мораће и даљв да пребацују трупе нарочито конс.труисаним чамцима, једрилицама, као и из ваздуха транепортним авионима. То с.ее успорава пребацивањв трупа, ко;е се^ врши са много губитака на овај начии. С другв стране то дајв одбрвни врвме«а да концвнтрише шго ввки број снага и да што спремнија дочека нападача, По свима знацима може се закључити да је план савезничке Врховне команде био да св у првом налету заузме велико пристаниште Ле Хавр, што 6и у пуној мери задовољило потребе искрцавања. Међутим, у томе се Није уепело и Ајзенхауер сада очевидно покушава да освоји приетлниште Шербур. Због тога он мења диспоЗ|ицијл <?вога првобитног плана, мењз прввац својих операција, али тиме губи у времену и даје могу^ности нвмачкој одбрани да сагупи што већи број трупа из далих разерви, што све јача њен положај према нападачу. Нападач са својв странв, забринут због овакве ситуације, врши жестокв авионске нападе на саобра^ајне чвороае у позаДини, да би шт6 - т *ише успорио Дјјвоз нвмачких трупа. Може св ре^и да је биланс. за ову недељу дана и више доста мршав по Брит&но-Американце. На крају прве недељв у цифрама он је изгледао о-вако: искрцвно дреке, 20. ; дивизија, Јв-у-

зет је један узак обалски појас од 90 километара, који иде негде у дубину ' до 20 километара. Британо-Американцима смета овако узан појас за развијањо њихових снага, али они се излажу великим опвсностима, ако изиђу са малим снвгама из зоне обалобрана коју штцти ватра бродске артиљерије. Изгледа д« ]е план фелдмаршала Ромела и фвлдмаршалз Рундштета да извуку искрцанв трупе и? овог заштићеног појаса и да ступе у борбу са њима. Међутим, савезници, услед успореног довоза трупа, немају1ћи довољно снага, одуговлача са тим моментом. Кад буду изашлИ из та зоно они ће моКи рачунати само на заштиту и помов ваздушна флотв, која ће у немачким ловцима на^и опасна противнике. Искрцавање трупа наилази на све веће тешко^е, које причињавају брзи немачки чамци, ноКни напади немачке авијације, ; отпор упоришта Атланског бедема, које БританоАмериканци нису успвпи да г*|узму, као и ватра далекометних немачких топова са обале Ка«ала, УЛОГА АВИЈАЦИЈЕ И ПАДОБРАЊ СКИХ ТРУПА Кз® што смо у прошлвм брвју рекли тешко је и за стручњаке да праве прогнозе, на који начим операције се развијати, још мање да предвмде исход велике битке, до која трвба да дође, ка.д обе стране буду довеле на ратиште одређени број трупа. Тешко јв унапред у овом подухвату предвидети ма шта, јер у њему дејствују чиниоци, који до сада у рлтоводству мису били у примени или не у таквој, мери. Мало ствари могу да се закључују по аналогији и из ратног искуства, јвр средства употрвбљвна у операцијлма, до сада су непозната у историји раговања, без обзира на то цјто према наговештајима и с једне и с друге стране, у двном моманту би^е употребљено м ново непоз-нато оружје. Можда досадањо и«вазион& операције још јвдном потврђују изузетну важност авијације у модерном ратовању која иако не може сама собом да донесе одлучујућу одпуку у једној великоЈ битки или 3» читав јед.ан рат јесте једа« од пресудних фактора у војним подухватима разне врсте. Тако се и у овој прилицл може сматрати да ко зна како би прошао и овај почетак и«вазије да није британо-америквнско р®ти'в во^ствв_имал0_.на ©=

предграђа Парнза порушена еу и цео евег зна да уколикв »оелободксци« буду бпиже Париза, да ће бити још више уништавања и руиен.а. Пре шеет мс.еци требало је претити казнама онима, који крију ладобранце, а еада потребно |е молити грзђанстао да не убија ладобранце, Мгјке које еу изгубиле евоју децу прчликом британо-америчких терористичких ивпада дочокују падобранце каменицама и неколицина их је на тај начин погинула. Цео евет у Фрамцуекој назива Брчтано *мерт-анце убмцама и каже: народи, која убијају Брцтано -америчаннм зову Божјо проклететво на главе убилачких народа,«

ДУХОВНА СНАГА ОДБРАНЕ ЕВРОПЕ

купу твко вапике и бројнв формвцијв авиона. Тај фактор би^е и даље од- ввпикв важности у изчођењу даљних опврација, тим прв што 1чв бригано-америчкв трупе бкти лишвне заштите бродске артиљерије. Нама се чини дл и у Погледу употребе падобранских трупз има извесних новитета. До : сада су падобранскв трупе служиле за извођење смелих подухват.а, правих оравура, као што је био случај са Критом, ослобоЈјИвањем Мусолинија и скорашњим препадом у Титов »гпавни стан«. Мвђутим, БританО-вмериквнци хтели су св њима, кво' и са трупама транспортованим авионима дз избегну стрвховитв опасновти и ризике који су долазили од Атланског бедема, Просто речвно они су помишљали да добрим делом у неку руку прескоче Атлднски бздем и дв изз леђа првога појаса фортификација формирају се и прихватв борбу са одбраном, Међутим, показало се да је +аква примена падобранаца и пребацивања трупа ваздушним путем врло ризична> и да тражи много жртава. Порвд извесних уепеха у том погледу, велики део падобрамских трупа и оних искрцаних ваздушним путем били су умиштвни, пре него што су могли да ступе у борбу. У сваком случају то претставл>а до сада. употрвбу ових нови« трупа у највекем обиму и најширим размерзма, које су до сада познате у рату и преставља једвн нов моменат. I

Читајуки разне извештвје и комуникеа са ратишта у Нормандији могу се сасвим нестручно правити ова разматрања и ови закључци, који више проиСтичу из здравог разума, него из познавањз правила ратне вештине. Остаје ипак једно, да ни стручњаци нису у много бољем положају да предвиђзју ток операција и када ће оне из овог почетног стадиума пре^и у одређеније облике ратовања. Наравно да оне не могу и^и темпом како се обично замишља, јвр траиспортовања трупа, наоружаних модерним срадствима, као и осталог матери;ала захтева много врвмена, без обзира на велике губитке које одбрана причињава нападачу. Али не смемо чинА| грешку, коју су учииили и многа војсковође ако се у процењивању војне ситуације задржимо само на чисто војној и материјалној страни подухвата. Треба водити исто тако рачуна и о мор^лним и духовним чиниоцима, чија улога може бити од пресудног значајз. Многобројан и добар ратни материјап, располагање са бројним ав-иокима, тенковима и другим оружјем јесу од највећег значаја у модерном ратово.д.ству. Али то нија дозољно за победу. Ако тај материјал не употребљава једна војска еисоког морала и саести за шта се бори. То очевидно недостаје на страни коалираца, чији се интереси сукобљавају, од којих сваки има друге ратне циљеве, и чији војници, иако иахушкани, немају осећање, да се бора за једну праведну ствар или за свој опстанак. По

свему стрзни Европи двведени мз разних крајева светв они немају духовне снаге да извојште по™ беду . С друге стране они имају пред собом противника једнодушног, који зна дз се бори зз спас ввропске културе и цивилизациј« као за своју отаџбину. То је нан бољи војник света који поред не-. достижног ратног искуства има фанвтичну веру у победу праведне ствари, за коју нештеди-> мице лије своју крв. Њвгово рах-* но воћство има искуство и ваш. 1 тину задобивене у току скоро пвч; година невиђених у историји ра^ това, којом приликом оно је п г < казало и гипкост и изванрв! ,/ способност зам.ишљањз и из "' * ђвња ратних планова, који ме, г,* стају савезничким новајлијама /* ратозању. Поред тога место поцепанес 1 ^ и трвења између савезниЈо, у Нормандији дошла је до и»раж» ја солидарност ввропских нароД'> који се све више присније окуп» љају око немачког војника, ув<гђајући да је спас Европе у од* брани њенв независности од ових варвара са Запада, који кк» нарвђењу варвара са Истокз трв». бз да претворе Европу у хаос н< рушевине. Страшна терористичк«в( бомбардовања којз баз нарочит» војне потреба вршв Британо-амвриканци над грађанством читава> Европа приближује све више ев*. ропске народе, тако да бојиштек у Нормандији јесте устварИ фронт удружене Европе у борбш за своју слободу и нову воличину. 15 јуна 1944 године. р, Г. ■ ■

с. с. с. с.

... И за то, кад год сам звао на слогу и сарадњу упућивао сам своје позиве узбуђењем и очекивањем да ћу наићи ту на прави брпски одговор, баш оннма који су се стица јем прилика налазили на другој страни, са које, признајем, није био тако једноставан повратак. Али баш за то, што сам увек веровао да и њцх, као и нас води истинито родољубље, да су и они, као и ми дубоко веровали да својом акцијом служе само српском народу, ла су и они ка ои ми, ишли само за стегом Срби је, за то сам очеки-. вао и очекујем да је баш ту,

Немачиа проткв-ашивнсиа вртиперија т Атламсквм бедему (Фсгто: ЈВелтбил^

и поре ДТ2ХНИЧКИХ тешкоћА, јединство могућно, да ће нас догаћаји најзад довести у један једини национални Фронт: у борбу против најљућег непри јатеља Српства Јосипа Броза-Тита и његових антисрпских хорди.,. Данас више него икада, са положаја претседника српске владе као са командантског моста брода у највећој бури ја још једном поручујем свима Србима: За опстанак Српства, за спас српскога народа нек&У> свакоме поштеном, родољубивоме српском срцу букне сазнање. изражено кроз она четири оцила у српскоме грбу, сазнање до кога је наш народ дошао сво.јим скупо плаћеним искуством и које проноси верно кроз векове, да: „САМО СЛОГА СРВИНА СПАСАВА". МИЛАН Ђ. НЕДИЋ > претседник српске влад«

пеки

АРОЈк

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор ЈбНИ+1. ВЛАСНИК: Мих. Станкови-ћ из Београда. Уредништво и Администрација Престолонаследников трг бр. 43у партер (Теразије). ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплата 48 дчнара шаљо се преко »Пресв« а. д. Влајковићвва 3.