Српски народ

а

24 јуна 1944

српст народ

Страна 9

НЕМАЊИНЕ РЕНИ 0 СЛОЗИ МЕЂУ СРБИМА

Ја вам ову заповед дајем: да љубите брат брата, немајући никакве злобе међу собом. Овоме, као и од Бога и од мене посађеном на мој престо, ти се покоравај и буди му послушан. А ти који ћеш владати не вређај брата .својега, него га поштуј. Јер ко не љуби брата својега, Ј Бога не љуби. Бог је љубав. Потом ко љуби Бога нека и брата својега љуби. Ако не хтеднете и не послушате ме, оруж.је ће вас појести. Нека вам је, синови моји драги, мир од Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа; Дух Божји нека почива на вама, укрепљујући вас на шут мира. Мир буди и вама, властело моја и бољари! Мир вам буди свима, стадо Христово разумно, које ми Богом би предано, и које пасавши, неповређено сачувах, као пастир добри душу своју полажући за вас. И благодет Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога Оца и учешће Светога Духа нека је са свима вама. Амин! (Из Немањине биографије од Светога Саве)

икада бити посечена. Нацрд који је дао Његоша, Вука, Љубишу Ђуру, Бору, Шантића итд. не може никада културно пресахнути. СРПСКА И СТРАНА КУЛТУРА Посвећујући своје културне стране претежно сргаским људима и проблемима, Српски иарод трудио се да буде чврста спона између српске мисли и културних збивања у Европи, свестан да духовно и културно српски народ спада у европску заједницу. И није било броја да наш лист није донео из било које гране културног живота Европе неки оглед, неки приказ, информацију или инструкцију. Није пропустио да забележи ниједну значајнију европску културну манифестацију, као и да ода свој дуг благодарности највишим европским духовима и ствараоцима бележећи пажљиво

ф I ш , !- . , I! 1 :

Исто тако у маси огледа о на- сјајно доба живих културних одј шим културним великанима увек носа између српског и немачкот: се подвлачила културна веза на- народа. То није било израз прилиших и страних европских ствара- ка, већ утврђивање озбиљних ла Ч а - сториских чињеница, које су биНарочито су значајни чланци у ле запостављене и пренебрегнуте,

|у култУрну нит и да је његова ду- наше мисли. Први знаци нацио- дане спомена на њих и њихова ве- ко ј има ј в српска културна делат- П °Д страним утицајем. Истраж жност да. до последњег даха, док налног препорода, новог духа ис- пика дела. Може се рећи да у иост сво ј им почвтЦ има дово-

и једна кап крви постоји, да дела пољиле су се у радовима безброј- скромним страницама и ствара културно. них познатих и непознатих писаца народа огледала се у извесној ме Прилагали су и стари и млади, који су схватили значај позива ри културна слика Европе и наша највећа имена и непознати. Српског народа. Показало се да Иако смо више као лист, осуђен се српска књижевност враћа свона ефрмерност, пролазност, ипак ме животодавном извору, правом верујемо да ће многи и многи на- народном духу, живој традицији Писи остати као трајан прилог срп- српског стваралачког генија. Знабкој култури. Моралн^, филозоф- ча ј ових конкурса лежи у томе, ски и политички есеји једнога што они 0 бележавају несумњиво СпалајковиКа, једнога Живојина датум у развоју српске књижевноЛери^а, једнога Др. Светислава сти . На непобитан начин у делиСтефанови-ћа, Бранислава Петро- ма старих и младих испољио се нијевића улазе коначно у састав Н ови правац у српској књижевноОрпске мисли. Песме једнога Бран- сте , једно ново стање . Показало ка Ђукића, једнога Филиповића, се да убуду1 , е не само што ^ у азаревића и 3. Гопаловика о- С р ПС кој књижевности преовлађивастаће као дивни докази да се на- ти нов дух _ близак народној души ша осеМност продубљивала, про- и даху родне рруде> него да она ривапа, а наше родољубље о- не ^ е бити више привилегија и моплемењивало у болу и патњи. ■ _ ^ 1 у њи. нопол Једног малог слојз Срба Нока нам на замери нико, од него да ће бити опште националНаших ваљаних и поштених сарад- но добро, како по њеним ствараоцима тако и по броју оних, кој'и-

ника, што нисмо могли да их све поменемо, али ми се свим# њима

служби српској култури.

.1'

ма је она духовна храна- Ма шта било, ма како се догађаји развизахваљујемо на њиховом прегала- ј ели резултати књижевних конкур-' штву, на њиховој родољубивој са Српског народа остају коначна добит за нашу књижевност и показуЈ 'у смер у коме ће се она у буду<=.е развијати, ослобођена негативног туђинског утицаја. Успех омладинског књижевног кокнурса нарочито је значајан, )'ер су се у њему испољиле градилачке и позитивне тежње нових српеких генерација, које су прекинуле са заблудама и предрасудама

КЊИЖЕВНИ КОНКУРС „СРПСКОГ НАРОДА" Српски народ у овим претешким данима тежио је да пружи сво ј их претходника. Као увек срппотстрека трудбеницима ко.ји воле ска 0 младина и овог путаЈ претсрпску мисао, који су имали осе- ходница је српске будућности и ћање одговорноети да и под че- на ова ј начин улива веру у конличним ураганима, српска кул- Тину итет Србије и да ће њено турна нит не сме бити прекинута културно старање досегнути до И ради прошлости и раду садаш- нове, непознате величине. И,ости и ради будућности. У тим На хиљаде младих тића, културнамерама Српски народ распис?^> ни Х . полетараца са радошћу. је уЈе серију књижевних конкурса. зело перо у светој жељи да наОдзив )'е био какав се није мо- стави културну нит, трагично прегао очекивати у данашњим прили- КИН уту. Љубав за родном грудом, кама. љубав за отаџбином изгубљеном Награђене песме романи и и изнова нађеном у.болу и патњи, драме показују да књижевни жи- испољила се са новом снагом у вот у Србији пулзира и у овим НОВИ м облицима. Овај конкурс недовољним приликама, да српска ј ош једном потврдио је речи гекњижевиост и даље корача, не ви- нерала Недића, чија је жеља бише ртранпутицама, него старим ла ова ј конкурс:. »Народ који има Српским путем. Они су показали овакву омладину не може умреда је национална несрећа и пре- т и.« живелл патње дубоко потресле и Све је то доказ да нит српске «аме основе наше осевајности и културе није пресечеиа, нити ве

вања у том смислу настављају се Српскога ' и од сада неђе се више моћи ола. ђена у везу са Гетеом, Гримом и ко прелазити преко веза нема чк а другима. Тиме је васкрсавано оно и српск0 књижевности . Свима својим написима и европском сли-

Ноћ. Вл$га, Прокапљује с дрвећа облачно небо над земљом тамном Стресам се. Полуотворене очи напуштених свећа извлаче, дуже, и шаљу моју сенку за мном. Сагибам главу и, с руком на челу, пролазим, застајкујући, кроз замагљен врт. Колико ради ова ноћ, и на којем делу? Па, ипак, како је тужна и ова, никад завршена смрт.

Ослушнем, каткад, бат тућих корака; шум: то се прегиба слаба влат. Шуме, као провалије, пуне мрака. с чијег највишег храста избија велик и тежзк сат.

Походим неког који се много воли. Боже. шта тражи од мене та жена? Лотакао сам се страсти која највише боли. и нежне, тако, тако, као златни Конии са вре.гена, Опет ослушку.јем: у небу, као у храму, тишина, као пред нека та.јна и велика догаћаља, Ноћ. узбуркана, као на колима тешког вина, путује у бело гротло сунчевог раћања. * '• Засипа. тд Јесен. лишћем горе. поља и путе; моја рамена. која се слежу, и косе. Не зна се за сате који у небу ћуте, а ипак цео свет на својим сказаљкама нбсе. Како је тешко у овој ноћи једноличног сумора. поз небом од јесењег к&да. Спарушено лишће капље дан, ноћ, без умора: све тако на свету пада! Земља се осећа мир.на, пуста и сама. Хладно је. Тешко дишем и сав се тресем. Враћам се, у ноћ, осут лишћем и мраком на пољанама. Отварам врата, поклоним се. па је унесем. Обгрли ме тада љубопитство њених снених очију. Лежемо, мир.ни, стишани. и као свети. Тонемо. Слушамо: бичеви ветра гоне њену кочију, која јаче зашкрипи, кад се дохвати врлети. БРАНКО ЂУКИЋ

карству, музици, архитектури Срп> еки народ трудио се да буде пресек европске културне делатносги и да својим читаоцима пружи бар минимум европских културних обавештења. БЕЗ САМОХВАЛИСАЊА БЕЗ САМОДОВОЉНОСТИ И када се после две године с* базремо на културне стране Срп® еког народа, они који су на њима радили мирне савести и чистог срца могу рећи да су радили да" леко од нен^. таштине, наметања или подметања, већ да су радил* као добри Срби и рбдољуби са осећањем дужности и одговорности према своме народу у вршењу своје културне мисиЈ'е. Као што су и з.емљорадници, и радници, и службеници радили свој пос§о. То није био луксуз, јер поред борбе за опстанак и за на» сушни хлеб, културни рад је на« опходно потребан за живот једног народа. Озбиљан културни рад, чист и светао, као галеб лебди изнад свих свакидашњица; јер оно што. животно сито од њега просеје, то је оно што чини историЈ'у једног народа, оно што траЈе и што се не заборавља, оно што се с колена на колено преноси, као што се преносе културни радови једног Теодосија, Његоша, Филипа Вишњића, Тесле, Мокрањцд и толиких наших великана, који су . такође радили у тешким данима, али су

радили јер су

знали да је ч_ове-

чији рад први и последњи услов националног живота, да без рада нема »и мисаоног ни осеКајног склада нити нације.