Српски народ

V Страна 2

СРПСКИ НАРОД

1 јула 1944

ТРИ НЕДЕЉЕ ПОСЛЕ ИНВАЗИЈЕ

Три недеље после искрцавања савезника у Нормандији, пошл-о им >е за" руком да Уђу у Шербур; ма да, када пигаемо ове реДове херо.јски отпор бранилаца тврђаве још није потпуно ело.мЈћен. И поред напада нз ваздуха, са гува и са мора, и поред урагана од челика и ватре који је штлао посадом Шербура. ко.ји лашта тешко може да замисли, посада шербурске тврђаве даваје беепримеран прлмер отпора. Још једном дух који влада код немачког војника не само се 6'дупир'ао него је и савлађивао матери.јал, који су Англоамериканци у невероватним количинама бацали на главе јуначких бораца. Као што се ©че-кивало и као што јое лсжазало као тачно, Англогмериканци ис -тиком употребом материјала мисле да сацлаДају немачки отпор и да дрбију победу над Еврвдам.. Али у то.\;с лежи шихова слабрст, која НРОИСТИ^ из целог, н.иховог с> »атап.а света и живота, у коме ,,матери.1ални моменат игра глаипу .улогу и. за који оии мислс да 1е свемогућ и од пресудног. значдја. Као што смо рекли у ранијој нашо.ј хроници рагних догаћаја, и најспремнији стручњак не може да предвиди данас како ће се разЕиЈати ратне операцнде услед, примене у невероватним размерама.нових техничких сред става. Њихово дедство н,е може се. унапред прорачувати, дер су употребљена у количинама до сада невићеним, а нека од њих су сасвим нова и Непозната. Треба имати много маште дд се замисли како де и каквим де снагама извоћен • напад на Шербур и какав беспримеран отнрр давале су не^ачке трупе. ко.је "с-у браниле ову луку. Зато треба схватихи к.олико је одбрана Шер б>ј)'а б;ра. . један , величанствен нодвиг и како Англоамериканци гљаду маАо права да говРре о неком нарочитом успеху. Имат« на раепоЛагању такве ваздушне снаге, држаги нод ватром бродске артцљериде толико времеца једну тврћаву, па затим ући у њене рушевцне, то заиста не претстџџљ# никакав наррчити успех,. У аналима историје ратовања херодска пдбрана Шербура, засутрг чф'Џ Ком и ексцлозивима претстздљаће дедан знаменит вој ни до:'и!>У1. ко.ме се моа<е ноносити немачка војска. И сваком лаику дасно ,је да овако .Југд џ тешка одсада Шербура до иостигцућа циља изно си све гешкоће на коде наилазе сабезниџи у своме инвазионом пс.духвату у Еврода. Она ноказујс како ће инвазида ићи темпом, коди ће разочардти оне, ко.ји су мислили да де бцло вдлсно само стати на евронско тле и да де тиме решена судб.ина рата. Савезницима де требало оволико времена да здузмУ Д63ВУ Ц" дин.у луку, нод околностима које' еу много поволзни.је за њих, јер се борба водила у иојџсу који ,је у домету бродске артиљериде. ■.јКр.дцкд ће. требати времена Англоамериканиима за извШење свошк плзнова. кад д.едном н.ихове трупе буду изашле из зоне ксода де под заштитом артиљериде са бродрва? Акр де осва.јдње Шербура ишло „метар по метар". онда треба очекивати да ће даље нацредов,ање инвазионих . ТРУна У и ?јусу атдантске тврћаве, коди де ван домашада бродске артиљерије бити много спориде. ;ОчигАедно 1е да немачко ратно врђство има иницидативу у сводим рукама и да се операциде развидају уетвапи по његовом плану; а не. како на први поглед изтлела, по намерама Брита ноамепиканапа. Шербур је у потпуности одиграо своIу улогу и дао исувише врекена фелдмаршалу Ромелу и фелдмаршалу <1>рн Рупдштету да довуку потребне снаге на положа"де гд| ће се олиграта 1една од главних "битака. кода треби да ре

ши судбину инвазиде у првој ње нод фази. Уколико . иекрцане англоамеричке трупе евију родова буду о.перпеаде дал.е од обале, без потпо-ре .морнарнае. изједначаваду се усдрви борбе нзвдећу савез ника и немачке врдске. И дедни и други у борбама на. суву имаће да рачунаду само на свода властита оружда и на помоћ из ваздуха. Тада ће. тек у правом смислу доћи до изражада вредност немачке оружане опреме и снага духа немачког војника. Тада ће се моћи очекивати крунне водничке одлуке на овоме ратишту. Не може се ието тако нредвидети развод тих догаћада због неизвесности кода влада у погледу немачког наоружања. коде норед ватреног болида „У-1" има дош и друга до сада непозната оружда. кода ће бити стављена у дедство у потребном моменту. * Уопште пада у очи хладнркрвнс-ст н планско нрступање немач ког ратног воћства, коде стрпљиво спроводи своде намере. не пуштајући да на њега утичу ма какви други моменти. сем чисто воднички. Такд изазива дивљење сгрпл.ен.с врховне команде Немачке да ниде рдниде унотребило овакво е.фикдсно оружде кдо одмаздУ НРотиву немачког ваздушног т.ерора, или у војничке сврхе да омета припрему цнвазиде. Али сада м г »кс се замислити, да када се немачке трупе удаље довољно од француске обале. да ће аеро-фантоми са свошм етрашним разорним дедством моћи да ногаћаду и нодас француске обале задедно са луком Шер- I

буром, где се вргаи искрцавање савезничких трупа. Ако том при ликом ступе у дедство и нова тадна немачка оружја, онда се поставља питање гата ће бити дал.е са инвазидом и дали ће се моћи наетавиги искрцавање савезничких трупа. Прсма досадан.ем развоју твазионих оНерацида мбасе се ре,ћи да оне не теку иочдлану Мон гомериа, чиди ирвобитни план заузимања Хавра ниде Успео. Немачко ратно воћство наметнуло је сво.ју концепциду, наравно при лагоћавадући се ситуациди иа ратишту. То де велики успех за немачко ратно воћство, коде са великом хладнокрвношћу прати ток англоамеричких прдухвата и на сваки њихов покушад има спремљено ,решење или доноси одлуке тактичке природе у оквиру свога стратегиског плана одбране. који се до сада показао у сваком погледу исправан. Препреке коде д'е немачко р .атнс воћство поставило савезнииима за нрве моменте иепуниле су потнуно своју улогу н сада настаду праве тешкоће за Англоамериканце, коди наилазе на немачку водску кода је изврншла концентрациду и са поузданошћу жељно очекуде судар са непрн.јатељем. коди насрће на Европу са о.свајачким намерама. Немачки војник, јсоди де с^естан своде миси.је да брани немачку отаџбину и назавнсноет Европе дочекаће како треба ову шарену водску. кода се бори за гуће цнљеве. за победу плутократа из Лондона и Вашингтона. коди ДР>ке у својим канцама и експлоатишу своде и друге народе V свету. 29 јуна 1944, Београд : Р. Г.

ИСПУЊАВА СЕ ПРОРО ЧАНСТВО О ЧЕРЧИЛУ

Мећу великим сзвезнипима Америке, Русиде и Енглееке влададу чудни односи. коди често изненаћуду. тако да човек тешко може веровати у њихову искреност и чврстину. Ниде редак слу чад да Стаљин очнтз оштру буквиду Черчилу и РузвелТу. да им говори непридатне истиие и да нх уцен?уд'е сврдим захтевима. С друге етране нретставници САД не криду много праве циљеве овсга рата. 1> од;ј трсба да им доне^е превласг у свету и воћсгво беле расе на место Енглеске. До овога рата сматрало се да светски нореддк ночива на Британкрд империди, кода де дри^ала под соб.ом три четвртине кугле зема.1.ске. а у оеталом #елу цнала де пресудан утиаад. То де уетвари била једна мање више истрриска илузида. дер већ од прошлог светеког рата Енглеска није имдла више овад госпрдарећн положај V свету. Њена трговина. њен извоз. њена финансиска удога изражавала ее у цифрдма коде еу далеко из.о стајале иза одговарајућих цифард Америке. Онимд ко.ш су. пажљиво пратилн развод економских прилика, кодн су чирли разне статистике било је 1зсно већ онда да Енглеска ниде више што је бнла, да су је дадеЈсд и дадекр претекли Амерцка. н другн крадеви снета. Као штр се обичнр дешава у исторнди дубоке промене у одноеима мећу народима и континентима испољаваду се на видан начин много времена после него што су оне наступиче. Моћ утврћених схватања. моћ навике у третирању мећусобних односа врло је велика и треоа доста времена да гШоће док ове материдалне и економеке нромене добиЈУ евод израз V политичком ,и духовном свету. Тако де био например случад са Шпанидом кода де готово сто година живела од свога ранидег престижа моћне свотске силе, и

1 ако она уствари одавно то ниде била. То де сада судбина Британске империде, ко.ја ма како да се свршио овад светеки рат она ће изаћи као побећена земља. да ће се само по ранијод навици ематрати као г.елика си.да. Савременици можда неће дош схватити ову велику промену у положаду Велике Британиде у ме ћународном животу. Можда ће требати дош времена да се то испољи у свима областима, али може се слободно рећи да де суд бкна Велике Брнтаниде као водеће светеке силе запечаћена за увек. Њена дипломацида. њена умеш ност, искуствО и рутина које она има, преетиж коди је уепела да задобиде у свету. неће моћи да замене праву снагу н ли да прикриду њену данашњу и сутрашњу слабост. Новн партнери, нови наследниии њене светске моћи подавили су се и они су цеза.јажљиви у своме апетиту да загосподаре светом. Енглесва у будућности у свакрм слу\ча1У не може више рачунати на Европу било да Немачка одбранн дб крада њену неззвисност или у случаду да де Американпи поплаве и задрже у њод свод утицад. У случаду победе савезника свет ће да деле С.А.Д. и СССР, а Енглеска ће добити само остат ке плена, без, обзира на то што ће имати много што шта да жргвуде заувек, као Индиду. Доминионе итд. . У случадуу да Еврона буде свргнута са водећег положада у свету. меето утицаја њене благотворне и хумане цивилизациде, доћиће ширењ.е американизма и совдетизма. коди престављаду назадовање. цинилизаннје и духа у корист материје и нижег схватања живота. Енглеска. лишена сводих ненсцрпних извора богатства широм целрг света. биће осућена да вегетнра и да живи од про- ] шле славе. Њени савезници САД

КАКО ИЗГЈ1ЕДАЈУ БРОДОВИ ЗД ИСКРЦНВАЊЕ ОД КОНТРААДМИРАЛА БРИНИНГХАУЗА

Енрлези.су још пре но што ,је избио овад рат сдградили и практично испробали нарочито бродове зд искрцавање јујзишних тр.упа, ади са конструкцијом великих размера почелн су тек у ток : \ оз. г ра га. Кз^ав е оч обим задобилр види се и из дедне дебате у америчком конгресу на кодо.ј се говорило о томе да за инвазиду, кода би заиста обећавала велики успех, мора да се припремн 6.0.0ДО бродова за искрцавање. То је свакако'уобич'адеио америчко претеривање, али се са сијурношћу молсе рећи да брод великих и малих дединица овога типа иде на хиљаде. Разликуду Се: 1) чамци за искр цавање, 2) брОдови за искрцава■ие. 3) транепортни бродови са додатим чамцима за иекрцавање наоружања. Код велнких бродова за искриавање разликуду се: пешадиски чамци за иекрцавање и чамци за искрцавање борних кола. Најјаче је до сада унотребљен за пловидбу способни чамац за искрцавање од' око 200 тони запремине. Он плови 18 морских миљ^ а прима до 250 људи. Чамци ' за искрцавање борних колд з^хвдљују свој посганак нужно.ј нотреби да ее при искрцавању оклопна кола што де могуће бр.нсе употребе. Мали чамци за искрцавање, чи да д'е плрвидбена способност нарзвно врло рграиичена, крећу се у границзма од 4 1 /з до 18 тона. Брзи транепортни брод за посаду употребљавз се нарочито код подухвата у. виду прецада, у првом реду ноћу. Један такав брод може поред посзде од 4 морнара да прими још и 20 људи. Јуришни брод за искрцавање од 7 з и тоне упо.тр.,ебља,еа. с.е из искрнавање .на обали кода се бра ни. Он де облОжен оклопом од 5 мм. и наоружан де бацачима граната и мзнле. а може да прими о^о 40 војника или 4 тоне материдала. Нарочита врста малцх бродова за искрцавање су американски амфибиски бродови. Они могу примити 25 Л ј У ди , њихова брзина износи бО.километара на сат на копну, а на води само пети део тога. Први пут су употребље

ни на Сицилиди. Поре^ ових брб дова за искрцавак.е употребљен је и велики број . тран.епортних бродова. а специјални бродови те врсте могу да приме по 30 оклопних кола. Лаће за искрцавзње мора да донеси чамце за искрцавање у близини намераваног искрцава-< ња. У овакве транспортне бродове чамаца за искрцавање. првуређени су измећу осталих и холандски и белгиски каналски бродови. Холандски Каналски брод „Квин Ема" молсе да на па1луби прими 6—8 дур.ишних чамаца за искрцавање. а те бродови имаду брзину до 25 морских миља. Борна кола — бродови за искр цавање су нове конструкциде, код'е се граде како у Енглеској тако и у Америци .Може се рачунзти да они носе надмање 20 панцера. Американски тип може чак понетн дедан брод — борна кола од 120 тона. Искрнавање оклопних кола врши, се преко покретног моста. Американци су изградили већ знатан брод овога типа бродова, коди имаду 3.000 тоне и плове 16 морских миља на еат. Поред ових многобро.дних бродова и лаћа оста.ју наравно за прекоморски транспорт инвазидв водске к.ао превозно средство велики транспортни бродови. Њима се даде. после уграћивања од. говарадућих постродења. наоружање од 8—12 дуришних чамаца за искрцаван^е. Мсђу американским анфибис?,им (водоземним бродовима)' истиче се дош и онад тип. коди се у штампи често спомиње именом „алигатор". Његове размере су:, дунсина 6,3 м., терет 2.300 кг., поеада 10 људи. То су врло окретна кола, у води постижу брзину од 10 морских миља, а на сувом двоструко. Она су унотребљава први пут у искрцавању америкчких морнарских одеда у Гвадарканалу. Пор.ед свега тога развиле су се дош многе врсте подединих бродова и чамаца, коди сви имаду за циљ да се трупе што је могуће брже и сигурниде превезу преко мора и довезу до непридатељске обале.

Ево једног дела атлантског бедема | (Фото- Вилгбилд)

и СССР развидаће еводу моћ на рушевинама Британеке империје и на слабости Европе. чему је она надвише допринела. Мисао о томе да де Енглеска престала да буде велика сила изнео д'е 'ту скоро дедзн енглески савезник у америчком часопису Трибјун. као што су раније у више махова излагали и дру ги амерички цолитичари и давни радници. Али то ништа не помаже и Черчил у сводој заслепљеноети зоди Британску империду еводој пронасти. Више нема сумње да ће Черчил кг!о гато му де проречено „гробзр Велике Британије".

пскн

ДР0А

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. Уредништво и Администрација Престолонаследников трг 5р. 43у партер (Теразије). ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, КраЛзице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплата 48 дичара шаље се преко »Пресв« а. д. Влајковићевв 8.