Српски народ

Страна 8

СРПСКИ НЛРОД

Ујупа 1944

Црни дани комедиографа Косте Трифковића

Године 1875, у фебруару мбсену. ледени ветар аепршао је црном заставом ко.ја ,је била истакнута на Српском народном поаоришту у Новом саду. Богиња Тали.ја жалила де за најмлађим и најплоднијим Српским комедиографом Костом Трифковићем. Тек што је навршно тридесет и једну годину жи вота. тек када је ст^о разви.јати на.јвећим жаром сво.ју списатељску снагу. и изазивао оправдана дивљења у српству, морао је ишчезнути. Његови' придатељи су .јадиковали за њи*: престала је ку цџти бно срце који је кадро за сваки удар свој и пред Богом и пред народом сво.јим поносито рачуна дати... И да није перо умочио за књижевни рад, био би од користи као .један од највише одушевљених за књижевност и уметност. „Губитак је голем, преголем!" До двадесет и седме године своје Коста Трифковић је већ проживео један занимљив живот. Свршивши морнарску школу читаву годину дана провео је као морнар на путовањима, по свету. АТи он је био роћен за мање физичке Јнапоре. Зато напушТа овај лепи, али тешки позив, Завршивши гимназију и права, 1870 године већ је сенатор Новот сада. И онда живот не ставља никакве препреке пред спосо'бног човека. 1871 ожени се Јелисаветом Славнићевом. коју, поед смрт . потсећа на први сусрет у песми „С тобом..." С тобом сам се упознао, Кад сам с пута дош'о био, Онда сам те првог пута V мом веку загрлио. . Таман за нас живот поче Растави нас судба крута., Онда, сам те загрлио ' У мом веку задњег пута. , Исти.ну ге потврдио , Спаситељ са своје крви: „Први да ће задњи бити." Хеј! Још задњи да је први. Даље хроника рећа: „1872 постане' фискал и адвокат., • 1873 потпретседник Матице српске.

Годину дана доцни.је Туберкулоза закуца на.вра-та његова живота и узалуд је тражио лека тешкој бољци по Фрушко! гори. Ишлу и Неапољу. До смрти је написао девет оригиналних в.анредно успелих српских 'комедија и три превео са страних језика, Написао је још и некоДико прича и песама. осим многих репенЈида о позоршпним' комадиМа.," О његовим комедијама историје књижевности су доста говориле и дош ће говорити. Ми желимо на овом месту нарочито да Се што више задржимо на песмамз Трифковићевим; као најм.ање познатом његовом књижев ном производу. Тих неколико ње гових песама има.ју чар туге и ре.зигнапиде Људске пред смрћу. Оне су писане у последњем даXV. на са.мртничкбд постељи и ни су ни издалека тако слабе како би се очекивало од човека који је пре.ваеходно био прозаиста, др.аматичћр а надмање песрик. Нису Нарочито за оно време V коме су песме; постале. У свакод културно.Г акциди. за тих т.ри до четири године стварања Трифковићевог; он -де Имао удела. Многе на-де су биле -полагане V њега и он их је оправдао поносно, ■ Годину дана пред ^воду смрт, устао де Трифкбвић пред своје придатеље и казао: ..Браћо. није ли н$м заз.бр и срамота што већ толико времена немамб ни.једног забаВног листа. 'а потребу жег ову сви бсећамб!?" Овад узвик био де прихваћен. нашао.Ј.е,..о^је-„ ка и родио се литерарни Лист ...Тавор", ко.ји де имао 'ВаИредног знаиада за неколико десетина го дина V развијњу српске књИжевности., Један од сауредника; ,,-Јавора": био .је и сам Коста Триф^ко«ић, ■ ■ ■ ■ • /Али-... усред надвеће Трифковићеве активцости. изб.иде неизлечива болест и млади чо«ек. већ и отац породиие од три ч \анл. ст-ад# - тражипј лека по г орама српским и бањама страним., Па ништа ниде помагало. Видео де то и он сам. Знао је да то виде и: други као и жена њег,ова кода бди крад" болесничке постеље. Он поручуде': два м-есеиа пред смрт „СвојоЈ љуби";

Ти видиш. какб се уучим, Ла дуже бвако не могу; Ти гбрко тужиш ц плачеш И молиш се за ме Б.огу. У гућини■ ми смбхе нашли Где нс-ма никбга свбга, Ло једано. тамо горе Свемило&твсга ббга', Ти молиш Бога )за. м.ене, Ал' немој за мене. само: Сети се, душо. да лрМа Јбш 1 два анћелка имамо .., Сурова клима наших крадева нагнала га де д.з се повуче V Неа,ггољ. .V том гоаду провео де поеледњу ;зиму свбга живота мучећ« се физички и душевно. Заиста су То.. бИли његови ,.црни дани" Кооз поетсмртие с\'.че виаео Је свој, кпај.-знао ле да преболети неће ; У тим годинзма се заиста не може тражити од човека да умае са смиоеношћу детног усахнУлог старца. Његов последњи рукое^Г његова: тестаментарна поезија могло, би се Аећи.' била д'е елегида „Црни дани". кода је остала у рукопису по његовод смрти. НаПксана на св. Николу 1874 V Неапољу, дакле равно "■ два' месеца пре"д смр'т. ", Црни су, душо, то дани: - Сеећигга жалоснб гори А ти си уз поо-ељу моју А мене болештина мбри. Црни су, душо то ,дани. . . Ал' ја их ' пребблети нећу: Још ко.ји данак. самб И онда, душо, умрећу! И онда ће још црни дани (Јратити живот ти млади: Ти остајеш сама. нџ. евегу, Сз Још дво.је сирочад.и ... Ал' најзад ће нестат' и .тога И црни ће дани да проћу, И аато ће у другбм животу Да.. лепши дани доћу,

И кад се будеш сетила И мене закопана. А ти ћеш б.нда узданут': „Ах! Било /' и ирних дана!" Као што се види. из ове песме одбљескуде тиха оезигнапија пред неминовном смрћу., брига за остављеном,,, породицом кода де тек створена. нада дз ће тој породиии. жени ..и лепши дани да дођу" и надзад дирљиво уверење. да 1е био терет овако болестаИ 'сводима. тако да ће му н^ена. доцниде. свакако с правом уздацут':; како су ти његови црни ддаи; и -за њу сзму били црни. Тако Ге преживљавала своде „црне, дане", благородна душа Ко сте Трифковића, незаборавног твориа „Шко.лског надзорника"„Избирачице". „Француско-пруског рата". „Честитам" „Љубавног писма" и других дела кода му обезбећуду часно место V и'сториди српске књижевности. Ф.

Кнегиња Јулија Обреновић као књижевник У- „Видов-дану" За 1862 годину излазио Ге V подлистку роман хотандског писиа Хенрика КонсциеИца „Слепа ружа", Овај роман Ге преводила са немачког превода тзд-зшња срПска кнегн ња Јулида, жена кнеза Михаилз Обреионића. Хенрик Консциенц био де V своде време врло иопуларан писац. а ово његово дело било Ге прво холаидско књИжевно дело преведено иа наш дезик ћирилицом. ШТА ЈЕ дсу.мани&ом? У XII веку у Европи де избио један филозоски покрет по имен^ хуманизам Шта је уствари хуманизам? То је пре свега веома присна веза измећу вере хришћанске и старе грчке филоз.оФиГе. а све то у.здигнуто до степена правог једног погледа на свет. Оно што људе из доба хуманизма потпунђ дели од нас модерних људи. то де такорећи пот пуно незнање онога што се данас назива природном науком. За њих поготову природа није ни постодала, гер су ствари. према њиховоч гледпшту биле ства ри утолико укоЛико су сл.ужиле за дневну употребу. али су ствар ност губиле чим би средњевеков на мисао по-кушала да их обдасни. За мислиоца тога доба, сазнати и обдаснити 1едну ствар значило је указати на то да она није оно што изгледа да десте, већ да је симбол и знак једне дубље ' стварности, коду она само наглашава, преставља: и сама суштина бића и ствари своди се на њи. хову симболичну ознаку, али уствари нема ничега да се схвати и разуме у материји. од коде су бића и ствари састављене. Оно што је недостадало филозофи.ји XII века, да би под тим •симболима поставила конкретну стварност, то Ге схватање природе. као стварност по реби, као вредности по себи. Тек у XIII веку успело де да се створи дедно такво схватање о свету, захваљујум првенствено проучавању АрисТотелове фи зике.

ИЗ УРЕДНИШТВД Урепништво и администрација »Српског народа« налази се на Престолонаследниковом тргу бр, 43 (партер),

МАЛИ ОГЛДСИ СВАКА РЕЧ ДИН. 8,ДРЖАВНА ТАКСА ДИН. 5.—

ИЗГУБИО САМ ЛИЧНУ КАРТУ м путну објаву на име Миланв Влајића, глумцз из Аранђеловца издату од граДског иачелства у Аранђеловцу. Овим оглашујем за неважећв. Милан Влајић, глумац. ОДРИЧЕМ СЕ моје жене Мил&нке Милићевић ■— Радакови^ и повешћу бракоразводну парницу. Све начињене дугове на моје име не признајем. Стаменко Милићевић. 221 V—3 ЛИЧНУ КАРТУ добивену из пре■ спојништва градске полиције у Крагујевцу изгубио сам. Оглашујем је за неважећу. бранко Михајловић. 222 1—3 ЈПИЧНУ КАРТУ нобизену из спцЈтине доње сабанте срез гружански изгубио сам. Оглашујем је за неважећу- Милијана Петровић. ' 223 1—3 ЛИЧНУ КАРТУ добивену од претстсјништва градске полиције у Крагујевцу изгубила сам. Огпашујем је зз неважећу. Десанка Димитријевић. 224 3 ЛИЧНУ КАРТУ број 9285 добивену из претстојништва градске полиције у Крагујевцу изгубио сам. Оглашујем је за неважећу. Радоња Лалић. 225 1—-3 ЛИЧНУ КАРТУ добивену из претстојништва градске полиције у Крагујевцу изгубила сзм. Оглашујем је .38 неважећу. Дрзга Петровић. 227 I — 3

Изгубтене: личну вдрту издату од начелника србза Ужичког бр. 11540 — као и куповну књижицу бр. 840 — оглашавам их неважећим, Тзновић Сретвн, железнички радник — Ужице, ' 218 1^1 ЛИЧНУ КАРТУ добивену из претстојништва градске полиције у Крагујевцу изгубила сам. Оглашујем је за неважећу. Добрила Вараклић. 228 1—3 ЛИЧНУ КАРТУ број 12106 издату из претстојништва грздске полиције у Крагујевцу изгубила сам. Оглашујем је за неваже^у. Душанкв Бановић. -229 1—3 ДУВАНСКУ КЊИЖИЦУ број 368 добивену из претстлјништва градске полиције у Крагујевцу изгубио сам. Оглатујем је зз неважећу. Светоли« Арсић. 230 1—3 ЛИЧНУ КАРТУ добивену из претстојништва градске полиције у Крагујевцу изгубио сам. Оглашујем је за невзжећу. Србољуб Миповановић. 231 1—3 ЛИЧНУ КАРТУ и попицијску пријаву добивену из претстојниг штва градске полиције у Крагујевцу изгубила сам. Оглашујем их за неважеће. Божана "Борћевић. ; 232 1—3

СВЕДОЧАНСТВО свршеног III разреда основне школе број 130 — 28 XI 1934 изгубљено. Огла. шавам зз неважеће. Живорад Марковић>. Шљивовац. 233 1—3 ИЗГУБЉЕНО СВЕДОЧАНСТВО IV разреда, мздато од осн. школе »Митррполит Милентије« у Крагујевцу, оглашавам неважећим — — Ристић Ж. Леонара, кројачица из Крагујевца. 235 1—3 ВОЈИ РИСТИЋУ, БРАТИСЛАВА, Мајка, Гроздана, Роса и Мома код куће живи. 234 1—3 ЛИЧНУ. КАРТУ добивену из претстојништва градске полиције у Крагујевцу изгубила сам. Оглашујем за неважећу Радмила Јевтић. А '-" 237 1—3 ДУВАНСКУ КЊИЖИЦУ број 1368 добивену из претстојништва градске полиције у Крагујевцу изгубио сам. Оглашујем је за неважећу. Живоји« Ћорћевић. 238 !—3 ЛИЧНУ КАРТУ добивену из претстојнштва градске полиције у Крзгујевцу изгубила сам. Оглашујем је за неважећу. Војислава Илић. 226 1—3

ВЕЛЕТРГОВИНА ВИНОМ и РАНИЈОМ „ХАЗДУК ВЕЉКОВА. КУЛА" Јездимира С. Шарића производња ликера, коњака и рума 4 Б Е б г Р А Д Кр. марије 89 Теи. 22-912

ТЈ* 00

^аџгћ-об крсш ^РОТИВ БОЛОВА Историја човека је историЈа бола. Неизмерне су патае л .уди изазване бопестима, епидемијама и равама Данас је међутим човек победао бол! ЈМодерној немачкој науци пошло је за руком да болу успешно стане на пут. Н>ена сред\ ства вису предвиђена само за мале сваквдашње болове. Ово знају најбоље они, који се у сну наркозе подвргавају тешким операцијама које протичу без бо аа. Лекови који поедв>аче и утиру пут на подручју сузбијања бола носе »ЋауеЛе-ов крст. ог .1ЛС РЕГ О БР 1ВДМ ОД 14 X1119«"

к«