Српски народ

(

оштарина ллаћена у готва)г

РПСКК

уг.

Јии»

НЕЛЕЖНИ ЛИСТ Бр. 29 ГОД. 11 Београд, 8 јула 1944 ПРИМЕРАК 6.— ДИНАРА

ЕНГЛЕСКА ПРЕМА ЕВРОПИ

Доносимо извод из студије ЕНГЛЕСКА ПРЕМА ЕВРОПИ од Живојина Перића. У своме чланку „Међународно право, Демократија и Европа" Св. Бр. од 19 фебруара, 1944 год. м:и смо констатујући да је и у садашњем стадиуму развића човека и човечанства, .још непрестано егоизам једна од најбитнијих особина људских и, логично, националних, приметили, на кра.ју реченога чланка, да је та особина нарочито јако истакнута код Енглеза. тако да смо њихов егоизам назвали суперегоизам. И обећали смо да ћемо то, у једном доцнијем саставу. покушати објаснити, што сада и .чинимо, захваљујући поновном и цењеном гостопримству „Српског народа". Да, најпре, потсетимо на то да, у друштвеним односима, два чиниоца, измећу осталих, играју не^обично важну и утицајну улогу; то су по.јединац и средина, средина у двоструком смислу, ттриродном (физичком) и социалирм. Ово зиачи да појединац де.ј ствуј& на сзо.ју средину а ова опет дејствује на њега. Разуме се да од ступња индивидуалности појединца зависи у којој ме ри ће ои утицати на средину и, обриуто, ова на њега. Једна јака индивидуалност даће сво.јој Средини мното снажнији отисак од своје личности него једна сла бија индивидуалност: у првом случају резултанта узајамнога утицања ових фактора биће бли же појединцу него у другом слунају. У блискости односно удаЉености те резултанте измећу средине и појединаца и састоји се теорија о историским личностима или херојима. У области утицаја физичке Јсредине на људе и народе имамо науку познату под именом геополитике и демографи.је. У то.ј науци треба, такоће, тражити об 'јашњење карактера једног народа па, дакле, и народа енглескога о коме је реч у овоме чланку. Острвски положа.ј Енглеза деловао је судбоносно на формирање особина њихових као и на њихову историју, кроз ову, и на историју. човечанства у модерно доба. Ограничени само на своја остр ва која су.им била недовољна за све. животне потребе, Енглези су се, од самога почетка сво.је само'Сталности. одали прекоморској трговини што је довело до два важна резултата: стварању јаке флоте. и трговачке и војне, — и колониалних поседа. У овом потледу, а нарочито пошто су успели били да отстране поморско ривалство Португалије, Шпаније (Филитг II.. непобедна 'Армада),-Холандиде и Француске (Трафалгар, Египат), Енглеска је захваљујући и неслози и борбама народа европскога кбнтинента .постала на!већа и најмоћнија колониална сила, у толикој мери да је била у стању, све до данашњега Светскога Рата. одржати на снази и наметнути дру ; гам државама основни принцип своде помореке политике. пОли-' тике с1и (1оиМе п^ШсЈп: (ЕнгЛеска флота мбра да буде'ја'ча' не-

Напнсао

ЖИВОЈИН ПЕРИЋ професор Универзитета у пенз.

го флоте, заједнички узете двеју држава после ње најснажнијих или бар томе равна). У своме споразуму са националсоциалистичком Немачком (пред овај рат) немачка ратна флота имала де бити само за једну трећину од енглеске ратне флоте. (Разуме се. објавом рата Немачкој од 3 септембра 1939, од стране Енглеске, ова.ј споразум је, по про писима Мећународног права, отпао). Што се тиче самих метода помоћу којих' ,је Енглеска створила своје велико прекоморско цар ство, једва ако је потребно поменути да су они били далеко од хуманости а још више од хришћанства. У осталом, није ни могло бити друкчије, чим је бела раса, сматра.јући себе супериорном према другим двема расама, жутом и црном. налазила да јо ј је.; зато. дужност- па. дакле, и право" и миСи .ја да те инфериорне расе кблонизара тј. ци вилизује._ Та чињеница, пак, да су се та кви методи наметали ЕнглеЗима због самога нискога ступња културе тих нација—како бар бела раса схвата културу — ништа ни је сметала да методи којима су се Енглези служил« у колонијама утисне, у току времена, у њихов карактер један менталитет суровости и безобзирности V опште,. менталитет кога се они нису могли доцније ослободити чак ни у својим односима, са самом белом расом. М.ећународна историја пуна је поучних примера V томе смислу. • Затим, вековни. тако широк, додир 'Енглеза са дивљим и антикултурним није, природно, могао остати без последица за њ.их. Енглезе, ни са једне друге тачке гледишта. Наиме. ни V колонијама Енглезима није било могућ но избећи дејству општега закона ко.ји смо истакли у почетку овога чланка: ма колико да су они били. културно, изнад колониалних народа, није се ипак дао отклонити тај факат да се, у извесној мери. инфилтрирају у енглеску психу неке особине жутих и црних народа. .Отуда. како припадници беле расе, Енглези. по својим душевним особинама. нису потпуни Европљани, одвојени од жуте и црне расе: по. тим' ,о:соб.инама. они разуме се, V границама једног' не сувише високог пропента. уисто време и жуто'-цр '8И чине, данас- делимичцо, ; једну средину .(синтезу) измећу. Европљана и Азије (жуте расе) одн. Л'1">ике (црне расе). И тиме" се мсше, донекле. објаснити њихова прилична -духовна удаљеност од .Еврд.пљана а нарочито од оних коЈи нису имали мешавине са жутим и црним народима. • ч " < ' Баднословнр богахст-во стекли, су Ен.г.лези .с.војом. ппе^омо^рском трговином и колонизаци^ом^само се Римљани 1 мбг"у Р-в-де -упоп^ди ' ти са Великом Британском Импе

ријом и њеним економским оби, љем и моћи. Лондон је тако постао средиштем свеколикога светскога промета, новца и у опште материалних добара. Пет стотина милиона људи свих могућних боја и њихових нианса (не рачунајући. после првога Светскота Рата, 1914—1918 год., и образовања Лиге Народа, додељених им мандата) са 43 милиона квадратних километара (укупно V4 свих прекоокеанских поседа беле расе) били су. пред други Светски Рат, под владавином само. од .прилике, 47 милиона Енглеза. Ако је, дакле, ко имао мало права да другима пре бац.ује империализам и теорију животнога простора (1ећеп8гаит) то су, заиста, били Енглези. И, специално, према Немцима који. на сво.јих 80 милиона људства са непуних један милион квадратних километара, земљишта без иједне стопе колонија (стање V очи садашњега рата). БилР је сасвим схватљиво ла је све веће богаћење Енглеза п.одстицало код њих у равној ме ри прохтеве — апетит дрлази је- . дући! Ј - за. даљ,им освајаљем кс, -

лонида и експлоатисањем њиховога становништва а то је, опет, од сврје стране увећавалр жељу за новцем: .једно друго су мећу собом ривализирали и доприносили једном све јачем развијању, код оврга рстрвскога народа, Енглеза, окрутнога материализма и материалистичкога схва тања друштва и света. У овом погледу потомци крафице Јелисавете, Огаке-а, КаЈеЈ^ћ-а и осталих чувених маринаца и конквистадора енглеских нису ни ндјмање демантовали сво.је претк.е па ни односно метода „култивисања" уроћеничких народа, зашта .је, измећу осталрга, био најбољи доказ начин на који су Енглези савладали горе већ поменути устанак Сјреу-ски у Индији, праотаџбини народа европскога копна. Отуда ,је сасвим по.јмљиво и то да је од свих философских система. философија утилитариз м.а (корисности) имала највише присталица V Енглеској (БепНгагп, Нођ)е.ч, Јоћп, 81иаг1шШ) а ово и.сто вреди и за доктрину прагматизма. брепсег 1е нашао м Јс један'од најглавнкјиХ' ДРУ-

штвених закона борба за егзистенциЈу (з(;ги§-§-ђе 1ог НЈе) као и код животиња док је Исус Христос учио људе да је царство небеснр изнад земаљскога царства (Дух изнад материје). Свакако и у другим народима било је поборника материалистичке концепције света и друштва али ни у једном народу ни.је та концепци.ја била у тој мери израз националне пСихе као у Енглеској и најбољи доказ за то, на европском континенту, јесте садашња борба овога копна против марксизма чији ,је данас енглески утилитаризам и политички и во.јни савезник. Отуда, такоће, и све даље последице, у. Енглеско.и тога и ,таквога, , материалистичкога, схватања: индивидуализам. либерали зам (1а188ег Гајге, 1а135ег ра88ег), капитализам (ЕпгЈскЈзбег-уоЈк! Бо гатите се!), са његовом дегенерацијом плутократизмом, и читаве провалије измећу друштвених класа: с дедне стране прекомеп. на богатства, а сдруге стране, невићена беда са потпуном рав(Н-!гг:>пм на страни)

ДВАНАЕСТИ ЈЕ ЧАС!

После многих размимоилажеј ња, која су кочила толике наше $ напопе на спасавању народа и ( отаџбине, дошао је час да се сви | прави родољуби српски уједине, ф да одстране од себе све што је лично и посебно и да мисле само на тешку судбину свогз народа. Ако има још неповерења и несугласица из скорашње прошлости, оне данас морају уступити место племенитијим и родољубивијим побудама. Без тога се никад неће моћи остварити јединство мисли и акције, што нам је у овом часу више него неопходно, ако хоћемо да са што мање жртава остваримо наше народне идеале. То увићају данас и најшири слојеви српског народа. Зато са те стране и долазе све одлучнији захтеви да национална слога постане руководно начело свих националиста, без обзира у коме се политичком табору они тренутно налазили. Колико су таква схватања дубоко захватила српски народ и колико она имају позитивног за нашу даљу будућност, видело се на делу. Зар се нрдзвни покушај Тита и његових банди да продру у Србију није Сломио баш о ову истоветност схватања најширих | народних слојева о ономе шта нам ваља у овоме часу чинити? Зар би се без тога могле уборби! удружити и »сложити све наше националне оружане снаге и задати црвеној немани онако одлуч не ударце? А Тито је баш рачунао на раздор у српском народу- Он се надао да ће нас затећи завађене и разједињене. Колико се горко морао разочарати када , је на т бранику српске земље. ,затекао сложнс српске родољубе, реше-

не да по цену највећих жртава одбране свој народ. Али одбрана Српства од његовог заклетог непријатеља — комунизма није још завршена. Зато би био велики грех, ако би после отклањања ових првих непосредних опасности, национални елементи опет наставили да се гложе измећу себе и да троше своје доагоцене снаге у мећусобном обрачунавању. Црвени нелријатељ није одустао од својих намера. Он хоће пошто пото да загосподари српским земљама, да, би од њих начинио своје главно упооиште за даљб комунизирање Балкана. Због тога он сада и убацује у Србију своје агитаторе и оружане банде да би нас поткопао и ослабио Јасно је. пре ма томе, да се дело прибирања националних снага мора наставити, да то дело мора доћи што . пре до свог пуног изражаја. .Има још један крупан разлог који нам говори у прилог тога. Рат је ушао у једну од својих најодлучнијих фаза, од којих можда зависи и сам исход његов, иако не можемо предвидети колико ће он још трајати. Због тога морамо бити прибрани и мудри. Свака погрешка може бити непоправима, може бити кобнп. Да би их избегли морамо знати не само шта хоћемо, него, и са каквим снагама располажемо и којим путевима хоћеме да идемо. А изнад свега, морамо бити сви на окупу, сви раме уз раме, јер је данас, ваљда, свакоме јасно, да само чврсто повезани можемо 'пребродити страшну непогоду, која, нас је захватила. Сваки свесни српски родољуб мора у овим ванредним часовима разумети нужност српске слог ге, а нарочито они који се налазе .стицајем прилика на било ка-

квим одговорним положајима. Од њих народ и очекује да његове погледе на нашу националну политику што пре и остваре ради општег добра. Зато се не може остати само п,ри заједничкој оружаној акцији у сузбијању комунистичке опасности, него се мора учинити и корак даље. Цео наш јавни живот мора бити прожет духом слоге и окупљања свију националних снага. Тим духом има бити прожета и целокупна наша државна и самоуправна администрација, од које народ баш у садањим тешким приликама очекује да буде на висини националних задатака. Било би сасвим разумљиво ако би се то народно раоположење огледало и на самом врху државе — у саставу владе, тако да у тој влади учествују сви конструктивни и активни елементи. Дванаести је већ час да се ово одмах у дело приведе. Сва мора бити прожето идејом слоге, за коју се претседник владе Народног спаса генерал Недић са таквим пожртвовањем и таквом мудрошћу вазда залагао, па том идејом треба да буду прожета највиша управна тела. Да би могао да до краја изврши велику националну мисију која му је пала ,у део, генерал Недић мора имати у рукама сва средства за успешно спровоћење националне политике. Један јединствени национални фронт са девизом: све за Србију био би у његовим рукама моћна полуга за покретање наше народне ствари оним смером којим сви тежимо. Само сложни и удружени можемо мирно сачекати даљи развој- догађаја, у тврдом уверењу да ,ће,-' наш народ на крају свих страхота . кроз које пролази опет сачекати лепу будућно«.