Српски народ

Страна 2

СРПСКИ НАРОД

8 }улаЈ944_

На светско-политичком ратиш(гу доминира Ово моћно !0'ружје унело је такав неред у 'државии апарат Британије да јв .британска спољна политика потпуно укочена: на целом свету нигде се не види ни на.јмањи знак енглеске делатности. Са једним изузетком: убиство фраицуског патриоте. министра пропаганде .Анриоа је једини спољно-полшгички акт ко.ји је Брита»ида ; учинила- у току последњих дана. ■ „\М" утиче на светску спољну политику. Када се сада у Турској јавиост отвореио буни против пресије на Турску да оиа оклопи савез са Совјетском Уни[јом, онда је у том ставу јавности очигледно дараа<еиа бо.јазан да ће савез са Москвом утерати Турску у рат, а улазак Турске У; рат значио би примену „У-1" цротив турских градова: То су шпркулаци.је ситног човека ..са

У ЗНАКУ „У-Г

турске улице. Али оне су ка,рактеристичне, јер до.казују, колико је морално дејство новот немачког та.јанственог. оружја. Трагове тог дејсгва видимо и у финској одл.уци да.. ее војнички потпуно припоји немачком оружаном фроиту: фински народ, као и други народи света, уверио се у то да ће Пемачка изићи из овог рата као лобедник. Ова увереност храбри Финску у њеном садашњем тешком стратегиском подожају. . Сједињене Америчке Државе одговориле су. на одлуКу Финске дедним циничним актом: прекидом дипломатских односа.. У првом совјетско-финском рату Ва-

шингтон ,је признавао право Финске да се брани. У садашњем рату тера Финску да се не брани Јер је добио ратни бакшиш од насилника. Уопште политика Вашингтона поетаје све безобзирнија, Сада већ Вашингтон оспорава право медитеранских држава да преговарају о питањима Медитерана без, сагласности Сједињених Америчких Држава. Ово америчко мешање у европске ствари нарочито погаћа Британију, ко.Га би и сада хтела да буде главни ар,битар у свим споровима око Сре доземног морз. . ... Ова америчка насртљивост.

ЕНГЛЕСНА ПРЕМА ЕВРОПИ

нодушноћу првих према другима као и одсуством закона за ублажавање класних разлика и неправди. Док су овакви закони на европском континенту, специално у Немачкој, почели да се доносе већ у доба бизмаркове ере, у Енглеско.ј су тек сада када је владајућим сталежима (англикан ским „хришћанским" епиекопима ко.ји се моле Богу за победу пасилнога, дакле антихришћанскога, комуиизма на европском континенту, лордовима, финансиским магнатима, била поред најамничких жутих и црних војника- (куповање људске крви за посебне енглеске циљеве) од брзе и неодложне потребе и помоћ сопственога доњега народа (доњега . м.атериално, наравно: душевно и духовно тај нар.од.ле, черто, гррњи, а горњи су пре доњи), ртпочели, али, изгледа, саг мо теориски (Веуег1<3ге-р1ап), да се баве идејом, идејом социалних рефорама. Услед овога це'локупно^а материалистичкога, утилитаристичкога, — схватања схватања ко.је ,је отишло тако да 'леко да се је и један од најапстрактнијих појмова као што .је време пре0'братио у новчани појам: 11те 18 топеу <време је новац). Беспримерно материално богаство у Енглеској имало је, несумњиво, штетнога утицаја и на њихозу интелектуалну страну, што је већ било последица и саме чињенице да се је енглески народ — и овде је он сличан јеврејима — одавно и посвећивао у главном само привредним предуЗећима и пословима (индустрији- трговини и банкарству). Прекомерно, да не кажемо искључиво, задовољавање, кроз ве кове, телесних нагона, неограничено и неометано уживање материалних добара васпитало је Ен глезе и сувише једнострано на штету духовнога дела њиховога бића. У историји је- већ запажено, и прибележено да народи који би били доспели до .једног високог ступња материалне културе пример за то су и Римљани из доба, декаденције — падну и дегенеришу се духовио. Бо.јати се да ово није више мање .и случај енглескога владајућега слоја ко.ји од тако дугога времена плива уекономскоме благостању. Мећутим, морамо приметити да ни самој енглеској 1-аћоиг раг!у ни.је био несимпатичан колонизаторски систем горњега енглескога слоја. Познато је да су, после првога Светскога Рата, ми лиони енглеских радника били не запослени али ипак нису били у невољи, пошто су од државе доби.јали сталну месечну помоћ. На тај начин, енглеским радницима ништа није било зазорно да колониални народи буду, 'од стране њихове земље (Ечгле'ске), експлоатисанп и V њиховч' корист,: и оии су тако, уз вели-

(Наставак са Т-ве стране) ке плутократске добитнике и рен тиере, постали, и сами, једна врта, наравно мањих, експлоататора колониалних народа. Према њима, и они су били горњи слбј! Једна друга и„ за светску политику, веома значајна и судбр-, носна карактеристика Енглеза јесте готово потпуно одсуство код њих осећања међунар.адне. узајамности (солидарности) специално у колико се тиче народа европскога континента. Код ових последњих наци.ја, напротив, то осећање одавно се појавило и развијало, што је сасвим природна последица факта да су они, живећи, вековима, заједно на .једном истом географском простору, били нужно упућени на ..,међ.у ;Србно ргради-чавање,. тр.- ; пел>ивост и; попуштање.. Исти појав, дакле, који с« •конетатује код сваке л.удске' заједнице у опште, а такву једну, мање више тешњу, заједницу представљају и народи европскога копна. Обрнуто код Енглеза. Услед свога острвскога живота, одвојени морем од. Европе (због чега се Енглеска тешко може сматра-. ти чак и географски, а не само духовно као саст^вни део Европе одн. европскога континента: сна је, у основи Једна изваневропска колониална империја), и још више од других континената, Енглези су били и остали, на своме простору, свет за себе, без правога контакта са којим другим суседним народом. Енглези су нација без суседа због чега нити су морали од кога тражити какве уступке нити ове чинити другима. Оно, дакле, што је битно код осећања солидарности, они нису ни са једним континентом па ни са Европом чинили неку просторно-географску .целину ни заједницу те отуда је и осећање неке шире, континенталне, узајамности био јв м.анко у њихозом националном карактеру. (Та.ј манко огледа се и у употреби војника жуте и црне расе, од стране Енглеза, у ратовима против Евоопе тј. беле расе: тако је било у прошлом светском као, и У садашњем рату). : Само два осећања су у овом погледу руководила Енглезе: осећање пргзирдња према колониалним расама које су они држали не 8а националне субјектенего за објекте експлоатисања слично њихово.ј земљи, шумама, рудницима, итд. Осећањ.е које је код Енглеза проузроковало друго, за њих ка рактеристично, осећање, охолост уопште т.ј. и према представницима беле расе услед чега и нису много симпатични. Јер охолост не треба помешати са осећањем поноса. Охолост је духовни појав нижега реда, нешто паганско: нехритћалскл. лок тнос осеН аље вишега сту.пња. осећа аеј

човеКа од карактера, што, по прави'лу, није особина охолих људи. Међутим, није један случај где охоли Енглези ниеу показали не ки нарочити понре. Тако, из данашњих догађаја могли бисмо навести више примсра енглеских државника и политичара, а од њих на првом месту г. XV. СћигсћШ, ко.ји су, пре данашњега рата, на.јгоре мислили, говорили и писали против бољшевика, али војима то ништа није сметало да им, да када им је требало, иду на ноге, при свем том што су им бољшевици, на њима својствен начин, били вратили нанесене увреде. Ни сама англиканска црква, на велику штету хришћанства, двде се овде показала на висини. - • ' Као' што видимо, карактерчае црте Енглеза, могу се објаснити разним узрочима мећу којима су најпре њихов географски положај и њихова општа Историска еволуција па, дакле, ту треба тражити и одговор на питање откуда долази чињеница да су Енглези у толиком обиму несолидарни са европским народима као и откуда та.ј-степен егоизма код њиХј степен на који не наилазимо ни код једног европског народа и збот чега смо' и обележили, у прошломе чланку, енглески егоизам као супер-егоизам. Сада, наравно, пошто су и у колико и остали народи а не само Енглези продукат своје урођености, своје истори.је и свога географскога положаја (геополитика и демографија) те зато у основи неодговорни за своје битне особине, онако исто као што често и појединац не може одговарати за оно што собом до несе на свет или што му средина утисне у његов карактер, можемо рећи и за енглеску несолидарност и суперегоизам да је то нешто елементарно, ирационално. Али то ништа не Смета за констатовање да Енглези представљају за Европу, због тих и таквих својих недуховних особина,, .једну велику опасност од које Европа, разуме се, мора да се брани као и од.других елементарних, ирационалних. појава и сила, н.пр. од морских таласа и бура на Атлантском океану, поплава, епидемија, пожара итд. Једна, дакле, борба духовнога, европскога,, света уза.јамности и хришћанетва против инвазије материалне природе са Запада, онако исто као и са Иетока. 1п ћос 818П0 ујпсез победићеш најзад, Европо, тј. победићеш у знаку једне савезне државе на бази учења Бого-Човека и Спаситеља нашега, Исуса Христа, победиће наш континенат паганство, недуховност, материг-шззм. Мамо ну^ .....

као и други.слични покуша,1и од стране ВаШингтона да се окрњи политичка делатност Лондона, повећавају из дана ; у дан н.ерасположење Енглеза према Аме1ј>иканцима и према рату,- Нарочитоих нервира чињеница да це,ча америчка пропаганда претставља садашње .битке у Нормандији. и Итали.ји као искључиво америчку ствар. Она рекламише . дела својих војника и. п.отпуно занемарује томије. Ово љути Енглезе не само због кационллног поноса, ве'ћ и зато што Енглези осећају неправедност у '.расподели ратних улога: АмериканцИ терају да с,е рату.је, а живе у сигурности, а' Енглези морзју и да ратују и да

подбосе опасности рата. А нарочито сада. када Је ступило у дејч ст.во страшно „У -1". Све то ствара нове пукотине у коалиционом организму. А уз то повећава се и нерасположеше Енглеза према Совјетима, ко.ш и даље воде себичну политику према Нољској и Италији. Баш напротив, у редовима- Тројнот пакта видимо једнодушност и слогу. Чињеница да је Немачка сада притекл-а у помоћ Финској. и по ред тога ' што се бори на три фронта, доказује да .Је немачка реч о сарадњи европских народа једна реч часТи и воље. Колико се та.реч разликује од пуотих еН ј глеских гарантија! Баш, ово поштење у односима између наро-( да који сарађују са Тројним пак тсм и у Тројном пакту ствара да цобеди у овоме рату. МЕС.

У очекивању непријатеља

(Фото: „Вилтбилд"),

ЧИТАВО СЕЛО ПРОШЛО КРОЗ ШИБУ

У источногалицијској општини Тлуотенки догоди.о се за време совјетске поновне окупације бес пример&н , случај, чије су жртве били готово с.ви становници. Сви људи и, жене који су остали у томе месту били су отерани на трг. Тамо им .је комесар јеврејин одржао крата« говор препун увреда, којим је окупљене означио као „непријатеље оовјетске државе" и издајнике. После тога у отстојању од два метра поставио је два реда црвених војника. Затим ,је ударцима н^гајке својом руком натерао старце и жене — људи су већ пре Тога били увршћени у радне и казнене батаљоне — да трче између бајонета н^ пушкама. Највећи број жртава пао је већ после некашто- корака на земљу изнуре: 1 губитком крви и ртраховито из

боден. Само неколико који су преживели могли су пошто је на ступио мрак да прикупе снагу и да се после вишедневних мука дохвате немачких линија.

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговОран за садржину пистд: Велибор Јоник. ВЛАСНИК: Мих. Станкови^ из Београда. Уредништво и Администрација Престолонаследников трг 5р. 43у партер (Теразије). ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплата 48 циЈчра гшаље ое преко »Пресв« а. д. Влајковићево 8.