Српски народ

Страна 2

-г*"

СРПСКИ НДРОД

12 август 1944

ОД ПУКОТИНА КА ПРОВАЛИЈАМА НОВА

СЕЉАШТВО И РЕАЛИЗАМ У НАЦИОНАЛНОЈ ПОЛИТИЦИ ГЕНЕРАЛА НЕДИЋА (Наставак са 1-ве страпе} Како би се народски рекло и један и други знали су да се пружају према своме губеру. Познавајући границе моћи или боље рећи своје немоћи они су своје нвмере и поступке као и своје одлуке П |5илаг6ђавали стварноМ стЗњу. У данашњим приликама овбко вођење политике као што је 2.адио ђенерал Недић за ове три године најбоље је одговарало датој ситуацији и виталним инте^зесима српског народа. Свака другб политика, која би се руковоДилб само жељама будућности или тражила надахнуће у протлости показала се' штетном и неко^исном за српски народ. Свак4 од њих коштала је српски народ много жртааа и ђене(!>ал Нбдић својом реалистичком попитиком трудио се да умањи ттетнв последице романтике са јбдне и св друге стране. У своме лрвом говору, којим се 1 септбмбра 1941 годинб обратио српском народу, 6н је јасно и поузданб поставио начело нове српскб политике, које је најбоље одговарало приликама датог момента рекавши: »Шта ми можемо садд да учинимо! Ништа. Само *66и зпв. Ми смо зрио песка у узбурканом светском мору. Данас се врше обрачуни највећих сипа евета. Ту ми нити можемо пбмонити одмоћих. И за све време своје владе ђенерал Недић се непоколббиво држао овогз начела, учећи Српски народ да гледа искључ во своје интересе и да остане по страни у гигантском Сукобу беликих сила јер смо Ми бДиста незнатна кбличино која нб улази У рачун. Ми смо млад, словенски народ, склон претераностима романтизма, због кога и к'ао пбјединци и као заједница често страдамо. Зато је ђенерал Неди1п учинио неоцењивб користи српском наро ду својом способношћу данас као и прб рата да уочи и увиди стварност и прави однос снага у Свету, па да према њима одреди своје држање и Смисао сббје пблитике. Његова политика била је ГЈротивтежа * коригирала је, испрабљала, претераности нашег срца и наше маште. Поред Кнеза Милоша, Јбвана Ристића и Николе Патићб нисмо имали ве^ег р^алисту, државника бд ђенерапа Недића, чија мисао о српској Стварности у моменту беспућа после априлског слома зауставила' пад земље у суноврат. Ђенерал Неди^ баш у интере(.•) опСтанка и будућности српског нарбда мислио је да у тадашњим и у садашњим приликама једино је потребнб и једино могуКе имати пред очима увек само Стварност данашњице ка'ко бисмб са тто мање ттете и ттб мање жртава преживели рат, да би смо се очували у довољнбм броју да биолошки наСтавимо свбј Живот национално продужимО своје развијање. Та. ^еалистичка жица, израз нашег сељкчког живота и рада, К6ја је дошла д'о генијалнбг Изражаја у политици Кнбза Милота, оплемењена светосавском етиком и дубоком бригом за напредак и ббљи живбт српскбг сељаштва јеСте један од битн^Х елемената нацибналне пблитике ђенерала Недића. Тако она Још потпунијв одговара нашем националНбм духу И њена снага долази отуда, Штб садржи у себи готово све позитивне елементе националног Духа. Он се може сматрати као синтбза духбвног идеализма и реализма оД чије усклађености зависи Нормалан развој српске заједнице са повољним резултатима у свима областима националнбЈ; жИ^ота. 1 М. М.

Ми смо већ приликом одласка Миколајчика у Мос.кву написали да и поред свег трубљења о „техеранском споразуму", /?е верујемо да се сВе ствари одвијају по том утврћеном плану. Ни говрри . Черчила, ни. причањп Рузвелта нису [/Зс могла убедити да изМеђу Енглеза и АмерНканаца с једве страпе и Совјета с друге страпе постоји потпуни л споразум о решењу свих проблема, који засежу у интересе „савезника". Напротив, безброј доказа дошао Је да нас убеди да Стаљин своје савезниџе ставља пред свршени чин и да су ови, хтели не хтели, принуђени да се са гото$им чи&еницаМа мире. Не треба Ши м'е/ог6 далеко. Зар пред саму техеранску ко.нференцију С.таљин Ни.је демантовао све изјаве Черчила о Југославији. пр&заајући за једпнЗг њеног претставника Јосипа Броза и његбво „Антифашнстичко вбће"? Од тога дбба низзј М су 1-0 догађаји један за другим. Ста љиноба игра са Де Гблом. Признање Бадбљбве владе. И тако даље и тако даље... Па ипак најтежи ударац за Ен глезе и Америцанце претставља сигурџо најновији Стаљинов потез са признањем „Пољског осло бодилачког кб^итета" за јединог претставника пољског народа. Упркос недвосмисленој изјави министра спољних послова Велике Бриганијс. Џ Енглеска не мбже приз.нати ни једно. друго тело као претставника пољског народа. сем пољску емигрантску владу са седиШтем у Лс>нлону, упркос чп П уснини да се је бвој званичко.ј изјави Енглеске придруЖила П АмерМка, СЛаљин. је свој потез продубио још више, постављајући и свог претставника прм новоствореном пољском Совјету, једног од врло високих функционера московске владе. Ист.ина, жо... би_ судили по аналбгнји, морали би закЉучити да 11,е Енглеска и Америка каптулИратН и у овом случају. Одлазак МиколајчИкЋ у Москву. Сличан је врло мнбго путу ШубашиНа у Рмм. Али су сви уговори дра ШђбаШића без икакве важнбсти. јер он сем себе и неколико емиграната не претставља никога другог. Претседник пољске емигрантске владе је претставник пре све

Черчилу је додијало њетово друштво. Додијала је сарадња са једним грубијано.м и са јс.дним хохштаплером. Не зато штб сам не воли грубу политнку или не воли да буде, империјалиста, бећ зато што с\- енглески државници навикли да буду први у т<^м погледу и конкуренцид^ не трпе. Сада мора да трпи конкуренци.гу, и то још какву. Зато _се Черчил разочарао у коалици.ју. Он је био сграшно- индискретан у свом последњем говору.. Индискретно де његово упорећење коалици.је са једним политичким троуглом, у коме се никад не може доћи до сагласности, и у ко! ме се до дедног споразума долази саИо онда када се сагласе да сматрају неважећим оно што де важно. Чудноват начин решавања' светских проблема V ^доба кадз се сваки од тих проблема заоштрио и постао од епохалне Важности. Гбворећи о том троуглу, Черчил . де само правио алузије на извесне тешкоћс. у сарадњи са партнсрима. али заТ^м {е директно напао америчлог партнера, говбрећи да сУ његови захтеви такве природе с.а кб.шма се не би могао сагласити британски парлаМент. ДОњи дбм т?е би. каже Черчил, гјљескао да де чуо 0 Тим аМерички1Л захтевима. Отворениде дедан премидер не МОже дз нападне партнера у, политичкој комбинацији.

га једне стохиљадне армије, која у Војничко.ј рачуници Енглеске ни.је без значаја, а поред тога и апСбЛутн{! претставник &илибнске ггољске колоније у Америци. на кбју Рузвелт у својо.ј Мзборно.ј рачуници полаже врло мпого. Пбред тога цпп у пољ-. сжим емигрантским кругбвима, који су у ЕнглесКбј и Америци и врло бро.јни и врло моћни ужива потпуно поверење. ОставимО на страну онај огром ни морални чинилац да је Пољска директно гурнута у рат гаранцијама свог територи.јалног инј-егритбта од страНе Аени% енглбских и америчких савезника и што су, бар пб с§бјим изја'вама. ради извршења обавеза насталих И1 тих гаранцнја Англоамериканци и отггбчели бвај рат. Ма кбликб зНачајна ова чМњеница. она ни.је најважнија у овој дипломатској битци ко.ја ,/е оТпочела између савезника око пољског проблбма. Јер. сигупно је једно. пут Миколајчика у Москву није дошао само зато да пред целим светом пбкаже тоталну капитулацију гнглсамерич ке пслитике и пред Сбв.јетима. Међутим. догаћаји у Мосви у вези са путем и пријемом Миколајчика. показују јасно да Стаљин жели да пред светским пролетари.јатом и светском јавношћу покаже своју апсолутну надмоћ над сВб.јим случпјпим Савез-. ницима. Сама формулаци/а позива и пријема претседНика пољске емигр.антске владе. сЗмо као истакнутог 'политичког човека Пољске, била јр већ тежак ударац и за самбг Микола.јчика. цли. јбш тежа за Енглсзе и њихопог министђа спољних послова. Далеко тежи ударац задан је тек после доласка -Миколајчиковог у Москву. Пријем, ко.ји је совјетска влада прчредила члановима пољСког сбв.јета. прилико^ њихбвог доласка у Мрсжву. претдтавља зкиста врхун"кц бољтевичИсг цинкзма. ПбниЋење које је Миколајчик доживбо у Москви. ни.је само његбвб., Он је на тај пут у.ренуб по савету званичних чинилаца енглеске и америчке спољне политИке. ОнИ су његов пут имали да припреме и уговоре. Отуда демонстраиија са пољским совјетом није удараи претстав-

Из тога видимо да се политичка кОмбинацида _ разилази. Оно што смо већ одавно говорили — (соалицида де пукла — постаје потпуно очигледно. Очигледно де такоће да се бри танска политкка налази у на.јжалоснијем стању. Черчилов говор де доказ томе. Черчил ниде смео да каже нидедну реч кода би приказала право стање пол.ског питања. Све шта де говорио то је дедна говорничка лимунада кода се ником не може допасти, нарочито онима кОји Се сете оног говорничког шампањца кодим су пре пет година Енглези опијали Пољаке, храбр.ећи их за борбу против Немачке. Москва де решила пољско питање на Иадбруталниди начин. Потпрегседник московске сОВдетске владе врши функциде „пбсла нЉа на страни" код пољског наЦЕЈбналноТ коЛитета. То деСт врши фуикиије тутора над пбљским комитетом и тиме претвара Комитет у дедан уред подрећен совдетскод влади. Уосталом, функ Циде тОг комитета ограничене су и сОвдетским ТлавнокоМандудућиМ на поЉскоМ фронту. Ограничене су тако да уопште не може бити говора о некој Могућнос.ти за ВитОша да утиче на развО.} Цолитичких Догађпда у Пбљско.? друкчиде него У чистс комунистичком духу. Миколадчиков пут У Москву де политичко саМОубиство еМиг'рана'та. коди,имају да прихватв комунистички

нику једне побеђене земље, он ,/е намењен далеко пре и далеко више оцима који су га у Москву послали. Понижење на које је 6н тамо наишао лије само његово. оно далеко више засеже ЕнгАеску и Америку, Оно је и АбШло ради њих. Је.р Стаљии је, чекао само Згодну прилику да, поново јасно и недвбСмксл&но покаже да је у Англоамеричко-совјетском блоку, он једини и апсолутни господар. Тај на .силу добијени престиж ни.је потребан Стаљину само ради решеЊа еврвпскрг проблема, далеко више он му ,је погребан ради његове акци.је у земљама средњег и блиског Истока. Баш у онбме дблу Света у коме ]е Екглеска највише заинтересована. РуШењвм њенбг прбстика, Стаљин отвара себи пут за продбр г опе земље. Енглеска је то осетила. Гест Турске кбји /е дошао на притисзк Енглеске и очитб незадовољ стВо Стаљина поводом тбга. показују јасно да Епглеска покушава да парира пбтезб Стаљина у томе деЛу Света актМВнијим ангахоИњем Турске. која као муслиманска земља може да изванредно користи Енглеској у везивању свих тих земаља за ссбе Стаљин ,/е тб бсетујо и отуда потпуно хладнц и скоро непријатељски став Москве према Тур ској у тренутку када се о.на потпуно опредељује на страну савезника, па према томе и саме Москве. Било би неполитички не узети у обзир чињеницу. да је одлука турске владе о прекиду односа Са. Немачком уследила одмах после одлуке Фбрењ бфиса да Микблајчика псшаље у Мбскву. ,П6сИатране заједно те две чињени■ це бткривају јасно прво: да ее све Ствари не вдигравају по- тбхерансквм споразуму и друго да у табору савезника није све у реду. Испша. отвараџем инвазиског Фр<1н1а Стаљин /е потпуно везао ђуке Енглезима и Американцима за доношење слвбвдних сдлука. Они су данас у још страшнијој зависности од њега. Али журба коју и .једна и друга страна показују говври да се на судбоносне одлуке у редовима Коалираца дуго неће чекати. Р. М. СТОЛЛНОВИЋ

I пОограм Витошевог комитета. тд. Стаљинове владе. Истим путем Совдети су гурнули и „југословенску" емиграциду, као'и грчку. Гурнули су са пристанком Енглеза. Истим путем Совдети вуку и Вономидеву владу. И опет са пристанком Енглеза. ЕнгЛезЛ на св"им'а политичким фронтовима капитулирају пред Совјетима, Капитулирали су и на Оном фронту, на коме су се тако чврсто држаЛи крбз последњих 100 годинЗ: на фронту мореуза. Енглеска ге морала да изда и саМу себе натеравши Турску да из несе одлУку о прекидУ дипломатских бдноса са НеМачком. О том поступку Турске Черчилде говорио с таквим ШШШШ, са кодим може да гбвобИ само енглески државник. Али његог цинизам ниде дош врхунац онога што сада клжу и пишу бнглези о Турскод. Они на надбезобзирниди начин Исмедаваду Турску. гогорећи да се исувише доцкан попела у кбЛа И да ће вероватно дббиТи само место за стадање на конференцИди мира. • ЕнглеЈз захтева бд другИх народа жртвоваше. а неће нИ да се захвали тим народима на њиховим сШоУбИлзчкиМ делИма. МЕС.

СТРДТЕГИЈА Не може се знати какав ће исход имати операције Американацз у Бретањи, коде су у војном погледу врло ризичне и мо-> гу да доведу до изненађујућих обрта. Опасно де када у војничке и стратешке планове долазе у обзир и политички и пропагандистички моменти. Ратпо воћство у својим намерама и плановима треба да сб руководи' искључиво водним циљевима и стра тешким условима и не сме да пбдлеже утицају политике и полИтичара Непоштовање овога правила може да се тешко свети једноме ратном воћству. АмериканцИ, као што де познато и политику и рат посматрају као какав берзидански посао, као какву шпекулацију на. берзИ. 0ни и ијелу Инвазију у Француској бматрају каб једну велику финаНсИску берзиданску шпекулацију, у ко.ју уносе и много од свога гангстерског духа који ггре ко мере воли ризик. У. том духу они су и предузели овакве Операци.је у Бретањи, же .Ђни брзИх и сфектних успеха, коди ОдгОвараду њихбвом менталитету и духу н.ихових маса. Спбро напредок:мд>е у НорМандИдИ не задовољаваЈ, нарочито кад се упор.едц са доскбрашњим напредовањем совјетских на Источном фрбн+у, док Се фронт није стабилизовао. . И они су Хтели да се покажу пред СтаљинОм и Совјетима да су способни и за веће ствари него за напредовање метар по Метар у Нормандијн. Хоће. да се покажу пре.д гавелником Стаљином да су досТодни његовог придат^љства и са&езнИштва', Кад су способни за оваКве подвигс. После тога у гштању је и престиж Америке. V чему она показује де^ју о'сетљив'0ст и хтбли 6И увек као деца да буду првИ, на првом месту. Зато су они предузели овад врЛо опасан и смео подухват, насТунајућИ ка Паризу, у нади да постигну какав велИкИ ефек.јг. То де једна правз хазардерска игра, која се може врло рђаво свршити по Аме^гикание. Он, има мало ве.зе са правом стрзтегијом И вО.јнбм вештИнОМ, него де замишљен по правилима н методама гангстерских подвига, где сме лост у ризиковању Игра главну улогу. Скорашњи развод операцидл у Вретањи показпће какви се резултати могу постићи употребом гангстерских метода у ратовотству. То ће бити ново пог.тавље у ИсторИдИ рзтова, који треба да испишу АмерИканци, који до сада нису имали место У &ОЈ. I В. А.

/СММКИ Ш1АРОА ГЛА6НИ УРЕДНИК, одговоран за свдржину листа: Велибор ЈониФк. ВЛАСНИК: МиХ. Станкови^ из београда. Уредништво и Администра4ија Престолонаследников трг 5р. 43у партер (Теразије). ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Крвљице Наталије 100. Тел. 21 -772 Тромесечна претплата 48 дичара шаље се преко »Прес*« а. д. Влајкови&еве 8.

ЧЕРЧИЛОВА ИНДИСКРЕЦИЈД