Српски народ

Стра;Ја 18' С Р П С К И Н А Р 0 Д 1 септембар 1944

Бурни живот ратника песника »Сзрбијанкб«

ОДЛОМАК ИЗ БИОГРАФИЈЕ СИМЕ МИЛУТИНОВИЋА САРАЈЛИЛЕ

Бреме у комр. је живео, рад;'<*о и у колле се »зграђивао Сима Милутинови-ћ-Сарајлија, несумњиво је најнемирнији от^ок српске историје. То је, у националном погледу, почетак века ослобођења и рађања нове државе на старим разореним косовским темељмма, рађања у мору крви, у колективним жртвовањима на пушци, ножу и коцу »поколења за пјесму створеног«. У културном пак смислу Сарзјлијино време јесте цветања романтизма, најосеКајнијег и највихорни. јег покрета духа људског. Како се ванредно поклапала усталасаност маса на европском континенту са разбукталостима културне мисли и стваралачког нагона! У оваквим општим и локалним околностима развијао се највећи романтичар српске књижевности. Али и да ове околности нису пратиле и ; коренито прожимале живот Симин, он би био оно што јесте. Створен нзобично, од првог до последњег свог даха изживео је свој век немирно, паћенички и слввно. Највећи авантуриста српске књижезности, и то не у апстрактном смислу, у смислу јодног Милована Видаковмћа, који је био ненадмашнИ авантуриста само у' својој уобразиљи. Пун крајности, цео му је живот једна неукротива •динамика, једа« немир са знацима благослова, јер стишан, сређен, непокретан минуо би тај живот незапажено. Усред великих бурних догађаја распламсавао се песник; »Сербијанке«, један од најбољих наших старих лхричара и писац прве историје српског ослобођења за које се и сам борио на фронтовима крви и мисли. У основи, иако ратним, иако је волео театралности, иако је опевао и клицао крв, огањ, смрт, ипак је то била једна ,предобра душа, безлобни несебични сиромашак, чији су да,ни пуни несхватљивих скоковз. и корака али никако мировања, дремања или ситног задовољствд.

Пореклом из ужичког краја а можда чак и испод Дурмитора, одакле су му родитељи побегли пред кугом у Босну, Сима Милутиновић је рођен у Сарајеву 1791 године од оиа Милути^на Симови^а и мајке Анђелије, унуке славног борца против Турака Баје Пивљанина. Када је имао тек две године, опет због куге, бежи с родитељима ка Србији, у Београд, који су тада држали Аустријанци. Тек 1799 дођу у Земун, али ту и остану са својим јединцем, јер су Турци поново повратили гпавни српски град. Сад се и у Земуну, нарочито међу децом, појави за(заза. Родитељи га због тога шаљу у Београд да учи прве школе код јединог приватног учитеља. У то време још педагози сваке врсте најрадије су се служили у васпитању омладине омиљеним средстаом — батином. Отприлике, владало 1е неко просвећено батинаштво, чиста »убојна методика«. Зато Је Сима код прве лекције био добро изударан што га нагера да донесе крајњу од-

луку: бекство. Отац га враћа ку^и у Земун. Основно школовање добија у Сегедину. И ту су владале батине, али некако се издржало у приправљању за гимназију у Сремским Карловцима. У гимназији, као ђак петог разреда, односно »слушатељ поезије«, узбуркан догађајима Првог устанка који је ве^ почео у Србији, он пише једну сатиру и то, ништа мање, него против п трона гимназије, врховног поглавара православне цркве у Аустрији, »громогласног« митрополита Стевана Статимировића! Сима се бунио прОтив става митрополитовог и околине му према стању у Србији, Свој напад на митрополита чита најинтимнијим школским друговима, међу којима је и Димитрије Давидови^, буду^и отац српског новинарства, законодавац Милоша Обреновића и његов најслободоумнији секретар, као и брат проте Матеје, Сима Алексић-Ненадови^, чију је погибију на Дубљу 1815 доцније у Видуну ожалио у песми »Опјевка младог српског племића Симе Алекси^а«. Неко од другова одаје ствар управи школе која се, наравно, показује врло агилном у кажњавању: Сима буде избатин?ан, искључен из гимназије са Давидови&ем и јо шнеколици-

Са родитељима прелази у Београд који је осзојила српска војска. Шеснаестогодишњи Сима постаје писар у Совјету. Једно је време ученик Доситијеве Велике школе, заједно са Вуком Караџић.ем, а 1812 чак и предавач исте, школе. У Београду је и доживео прву своју љубав, које 1ле се сећати целог живота а коју помиње и у »Сербијанки«. а-у

Ах, Ф... о, јединицо мајке, Београдско само себи равна! Љепшо дивна и доброто душом, Никада те прегорјети нећу! Некрштеном вољела си мене... Али кад је оно Србија била 1813 у агонији, закрвавило је Симово родољубиво срце. , Он сместа напушта канцеларију и лети међу добровољце на Дрину, у чету фамозног Зеке Буљубаше и постаје један од хиљаде »голе браће«. Жестоко се борило на Дрини, »обустављају^и сву силу турску док измакне сва србска војска«. Једва је ко од »голе браће« остао жив. Чак је и сам Зека Буљубаша погинуо. Ал' док паде Зеко Капетане Са свом вјерном прекодринци браћом

МЕМЛИНГОВА НАЈЛЕПША МАДОНА МЕМЛИНГ — ФЛАМАНСНИ РАФАЕЛ -

У доба петнаестог века фламанска умет.ност је освојила целу Француску. Проширила се нц исток преко Рајне а културне и индустриске везе ове богате земље пренеле су је чак преко Алпа. ТоЈе она цветна периода фламанска када је њена уметност потиснула талијанску и из "које је нешто касније заблистао лик великог Рембранта. Распеваиу лепоту и начин стварања, пуну необуздане снаге, допунила је фламанска школа дубином мисли и озбиљним схватањем живота. Својим богатством и свим могућ• сгима погодни за то уздигла је она своју уметност на један импозантни ниво, који је изазвао завист целе суседне Европе. Талијански дворови расадници оног плодног и толико познатог стваралаштва слали су сво.је питомце да од фламанских уметника нау-

Међу овим уметницима чија би имена била: Ван Ајк, Хуго Ван дер Хус, Рожје Ван дер Вајде.н. Герхард Давид и Дирик Бауц реклом из Фландрије који засебно место заузима су собом донели укус и Мемлинг из Бриџа, чије префињеност дворова Ва- доба цветања обухвата пелоа. Оно што су Талијани рчоду између 1468—1489

че сликати „истину животаНачин тог чувеног сликања састојао се из сопственог реализма и мешања са уметницима по-

год. Савременици још назвали су га фламанским Рафаелом. Овај уметник један у г.рупи од најобдаренијих уједно је и нај^ привлачнији сликар флаЊихове боје су манске школе. Његови де-

дали у декоративном смислу остварили су Фламан• ци у техници боја. Веласкез је тај који је први употребио масну боју али Фламанци су усавршили сикативе.

СИМА МИЛУТИНОВИЋ

»САРАЈЛИЈА« (Цртеж: С. Б.)

ном и чак полициски протеран из града српске митрополије! Па ипак, доцније, после седам година, прогнаник и кажњеник сећаће се пријатно ове школе у песми »Основа карловачких школа«. У тој школи, многи младићи »књижни живот љубит' започеше«, свакако и сам песник, а »сама радост тог је до вијека!« уверава бивши ђак. Опет код родитеља, у Земуну. Учи, за ово време, грчки, који је тада био трговачки језик, да би помогао оцу, негдашњем кожару, у трговини. Дунавом је превозио жито у Мађарску, али и ту није био без нарочитих доживљаја. Углавном се показало да није за трговину, лрактичну страну живот«.

И Турцим' је закукала нена!... певао је доцније Сима у »Србијанки« у којој је уосталом опевао целокупну српску борбу оба устанка. Дз би трагедија постигла свој врхунац, поред отаџбине Сима губи и љубљену Фатиму, дивну Туркињу, и целокупно имање својих родитеља. Преостали борци из одреда Хајдук-Вељкова, кад су већ били разбијени од Турака и остали без свог вођа, долете у Београд и у последњим часовима запале град м направе пустош у њему. То је била освета што је Београд, док су они гинули са, својим Вељком, водио јалову и

интригантску »совјетску« политику. У пожару и ггустошењу овом нађе смрт и Фатима. Сима се доцније јадао како су је убиле »узбјеснивше бећарине при преврату срмоглав Србије...« А родитељи његови, оставши наједном, после толиког напора, без игде ичега, пођу у иностранство, у неизвесност са осталим главарима и избеглицама српским... Убрзо и сам прелази у Земун, али< родитеље ту не нађе. Они су били пошли даље, у Влашку. Онда преко Панчева пође у Арад, где су већ тамновали у оковима извесне српске војводе Првог устанка. Новчаном потпором великог српског добротвора Саве Текелије/ а на преклињање заточених српских великана, Сима пође у Беч да моли њихово ослобођење. Успева код »^есара« да се Срби у арадској тамни1|и ослободе само окова... Из Беча наставља лута-

интензивне и пуне дотле неслућених ефеката. Макионичарском умешношћу измамљивали су они из сво.јих палета невероватне могућности и сензације. Слике њихове су сочне, необично јасне са оличеном карактеристиком фламанском — чулношћу, која није напуштала њихову илспираци.ју чак ни при обради религиозних предмета. ј ње. Долази у Трст. Неки трговац му даје новаца да Стиже до Далмације. Неби могао кренути даље. маштина. Поучава ђаке у једном селу. Долази у Сарајево које није ни запамтио. Узбуђују га гласови о поновном устанку. Жели натраг у Србију. Враћа се и постаје у манастиру Благовештење писар код владике Дионисија, У овом манастиру је написао и молбе руском и турском цару, у име народа, вапијући за помо^ и правду. Кад је букнуо Таковски устанак 1815 Сима је међу устаницима чије прве победе је доцније, у Видину, опевао. Нарочито му је чувена велика тужбалица »Опјевка младог српског племића Симе Алекисћа«. Са мастионицом и пером између пиштоља, ишао је с војсколл српском будуви историчар и песник тих догађаја. Веселин Филиппвић

ликатни и необично лепи портрети у које ,/е уносио сву чар своје вагрен? личности красе дворнице многих европских музеја. Изванредап естетичар оживео је својом кичицом кроз језик боја најтанани.ја осећања своја, осећања која стоје високо изнад гомиле. У ово доба живот беше веома лак и релативно слободан У пределима обавијеним прозрачном атмосфеџром веселог и елегантног ' живота моАр се стварати са нарочитиш' еланом. Била ,/е го погодна клима за Мемлингову топлу нарав. Необично леп портре „Мартин фон Невенхофен" одише сав једним новим духом који ,/'е почео поткопавати бића фламанских уметника То је оно интереса.нтно доба када религија по Европи слави свој величанствени успех. И Мемлинг даје неколико врло примамљивих и прецизних верских композиција. „Дарохранилница Св. Урсула" је мало ремек дело. Али нешто врло знача!• но запажа се код њега. Његов идеал није мадона — светица. већ мадона жена Он хоће још нешто више Толико велнких мај• стора жртвовали су сво] гени) масовној производњи скрушених светаца и срамежљивих мадона Тада то беше V моди. Купци су то захтевали а закон живота /е ц тада био прилично сувоа.