Српски народ

'1 септембар 1944

С РПСЈГИ Н А Р О Д

Страна 7

„СРПСКИ НАРОД СЕ ПРИБРАО И ОРГАНИЗОВАО ЗЕ СВОЈ ЖИВОТ И РАД."

Три годинв живота и рада под окупацијом, под етрахотама грађанског рата и — најзад — под ужасима ваздушног бомбардовања, покааују ипак нввероватну слику животне снаге и жилаве отпорности српскога народа. Далеко од тога да буде згажвн и уништен, спрски народ се умео прибрати, организовати свој живот и рад, и постики видне резутате како на политичком, тако и на културном и привредном пољу. На привредном пољу су се нарочито тешке неприлике и недаће имале да савлађују. Велика разарања животних намирница и производних добара, фвбрика и радионица, рудника, путева, железница и тд. као и грабеж и прикривање великих залиха робе, учинили су планску привреду и у области производње и у области расподеле средстава за живот хитно потребном. Међутим, није било из раније ништа припремљено у том смислу. Пре овог рата, у доба ^лободне ^ндивидуалистичке привреде, сматрало се да су диригована привреда и рационирана потрошња противни појму личне слободе и демократије, па се, према тадашњим назорима, и код нас сваки покушај увођењз планског рада у наш привредни живот одбијао и сузбијао. Зато нам Је било веома тешко увести планску привреду наједном, усред највекег хаоса, и насупрот скроз негативном ставу нашег народа према диригованој привреди. \ Задатак је био тежак колико технички толико и' психолошки. И под тим мајтежим околностима прихватила се Српска влада народног спаса да у Србији организује ред и рад, и заштити их тако да се у миру изврши прибирање и поновно организовање свих наших продуктивних снага. Ови напори Српске владе несумњиво су одговарали правим, најјачим и најинтимнијим жељама српског народа јер је програм реда, рада и мира прихва&ен од свих здравих слојева српског народа. И идући овим путем, српски народ је, као што рекосмо, показао невероватне успехе и дао доказе евоје неисцрпне животне снаге и способности. Многобројна меродавна сведочанства тврде, да је Србија данас, и поред свих тешкоћа, ипак на}сређенија земља на Балкану, нарочито у приврвдном погледу. Историја Ке несумњиво истаћи ове доказе виталности српског народа. А Српска влада народног спаса такође може спокојно да чека суд историјв о свом раду и својим успесима за време ове три године. Управљање народном привредом подељено Је данас у Србији у два ресора: у МиниСтрство пољопривреде и исхране, и Министарство народне привреде. У надлежност Министарства народне привреде потпадају послови некадањих Министарстава шума и рудника и Трговине и индустрије, као и послови Дирекције за спољну трговину. Кретање појединих грана наше народне привреде из подручја Министарства народне привреде, прикезујем овде у главним линијама.

I, РУДАРСТВО Србија је, поуздано, богата рудним благом. Порад многобројних металних руда и копова у Србији има свих врста угља, а нарочито изванредно много лигнита. Велика налазишта поменутих руда, угља и копова обезбеђују велику улогу рударства у будућности Србије. И пре овог рата, рудници метала развијали су св у нашем простору повољно. Наши пак рудници угља трпели су много од повлаш^ивања рудника из других крајева бивше државе, и политике цена коју је водило тадоње Министарство саобраћаја. Под том политиком цена, коју су могли да поднесу велики и изодавна разрађени поменути рудници, доведени су Наши млади, тек отворени рудници на ивицу пропасти.

У таквом смо стању затекли ве^ину угљених рудника на нашем простору после слома: технички неприпремљене и неповезане извозним путевима са главним саобраКајним линијама, а финансиски исцрпене и неприпремљене за велике полетне радове.

При том, маса рударских радника страног порекла отишла је са наших рудника, а ми смо остали да се довијамо са радницима који су већином били сељаци, а у рудницима су радили само узгред, сезонски ради допуњавања свога оскудног дохотка. Тако је оСтало углавном све до сад, и то је основна невоља наших угљених рудиика: ми немамо довољно сталних професионалних радника, којима је рад у рудници^.' (едини извор опстанка, те с/ стално привезани уз руднике, г— него тавориМо са једном флотантном масом радника који напуштају руднике чим дође време пољским радовима на њиховом имању, или их високе наднице, услед велике оскудице пољопривредних радника, одмамљују на њиве и ливаде И друге тешкоће стално притискују наше руднике угља: тешкоће уредног и довољног прибављања јамског дрвета, карбида, алата и радних машина, мотОра за дизалице и пумпе, мазива, извозних уре^аја (шина, локомотива и т. д.), камиона или бар кола са коњском и воловском запрегом за превоз угља до најближе утозарне станице и т. д. Мора се, онда дивиТи нееаломљивости енергије и неустрашивости наших власника рудника, њихових инжењера и верних рударских радника, који су при свим овим ужасним тешкокама и неприликама ипак успевали да — бар у интервалима — дигну главе и даду продукцији угља бар минималну сталност, са повременим успоном. Са своје стране, Министарство народне привредо чинило је све што је било могу^е да се наше рударетво оснажи и помаже у савлађивању свих тешкоКа

ИЗВЕШТАЈ МшнисШра нароцне Шривреде Др. МИЛОРАДА НЕДЕЉКОВИЋА

рада. Ради привлачења радника на руднике, поведено је систематско стврање о животу радника на рудницима, у погледу побољшања услова становања, исхране, обу^е и одеНе. За спрему што већег броја нових генерација рударских радника отварају се стручни тромесечни курсеви на свима већим рудницима, поред пове^ања броја ђака у рударској школи у Књажевцу. Једна група од 30 младих наших рудара послата је у Немачку, где су провели шест месеци у великим модерно уређеним рудницима, н поред практичног рада имали системат-

Нови радници „верни синови иајке Србије" Генерал Недић у своме правдољубљу одао је пуно признање српском радништву због његовог непријатељског става према бољшевизму и због његовог конструктивног рада на обнови Србије. Он увек истиче да у редовима изрода српског народа, који су се под петокраком звездом борили противу Србије није било српских раденика и раденица, иако је црвеаа Москва све чинила да их увуче у своју мрежу. Али српски радници остали су само Срби, „ВЕРНИ СИНОВИ МАЈКЕ СРБИЈЕ". И њих није било на фр <ј >нту где се пали, руши и убија. Напротив, они су сво.јим даноноћним радом поправљали и подизали оно што је уништавао бољшевички рушилачки бес.

ски вођена предавања, те су се вратили знатно оспособљени за више функције у нашем рударству. II. ШУМАРСТВО Некада чувена са свога богатства шумом (преко 50% укупне површине), Србија је данас доспела у ред шумом најсиромашнијих земаља Европе (испод 18%). Укупна »шумска површина« је знатно већа, али од те »шумскв површине« стварно је под шумом још свега нешто преко 1 милион хектара, рачунају^и ту и младе недорасле шуме, као и запуштенв шикаре. Огромно сатирање и пустошење наших шума последње три године нагло смањује површине наших још преосталих ваљаних и драгоцених шума. Од укупне шумске површине долази на државне шумске површинв 21.8%, на самоуправна тела 27.6%. цркве и установе 2%, приватна лица 48 5%. Високих шума има око 45%, и то су већином државне шуме; средњих има око 8%, ниских 29%, шикара и сесвим безвредних, деградираних шума има читавих 18%, и то су већином сеоске и општи«ске шуме. Због оваквор 1 стања наших шума, укупна маса дрвета у њима цени се на 120 милиона кубних метара, тј. 101 м 3 по хектару, а то је свега половиИа онога што се сматра у науци и у светској пракси као нормално. Услед оваквог бедног састава наших шума слаб је и годишњн прираштај дрвне масе свих наших шума: он износи нешто преко 2.5 милиона кубика годишње (уместо 4.3 милиона, колико би према просторности наших шума требалО да буде). Потрошња дрвета износи сада у Србији преко 6.5 милиона хубних метара, дакле више но двапут што је прираштај наших шума. (У ову легалиу потрошњу нису урачуната страховита пустошења наших шума бесправном горосечом и т. д.). Значи да ми сечемо и трошимо два и по пута толико дрвета колико нам прираста у нашим шумама. Услед тога, ми ^емо у мирно доба бити приморани да увозимо огромне количине дрвета у Србију. С обзиром на то, колику огромну улогу игра данае дрво у привредном и културном животу човечвнства (дрво је потребно за гориво, за грађу при зидању кућа и за самосталне дрвене зграде, за подове и кровове, за мостове, за безбројне израђевине и конструкције, за железничке прагове, за ограде, за подупирање рудничких ходника под земљом; из дрвне це-

лулозе правв се хартија, вештачка ткива (вуна, памук, свила), сирћетне и друге киселине, многи сирупи и други производи за индустриску и санитетску употребу. Од дрвета се прави дрвени угаљ, генераторско р во и т. д. и т. д. А поврх свега тога значај шума лежи у регулисању атмосферског кружења воде и распореду воданог талога, заштити брдских падина од спирања земљв и заштита долина од бујица, поплава и наноса. Шумв дају својој околини довољно питке воде, свеж ваздух и здравље. Оне поред тога ОмогуЦују испашом и малим сеоским газдинствима да држе нешто стоке. Из свих ових разлога ми долазимо до закључка, да сатирање наших шума значи за нас страховиту опасност у привредном, аграрном и здравственом погледу, и да нам се према томе намећу. задатци чувања шума и обнављања шума. Чување шума од бесправне горосечв и немилосрдног сатирања данас је потпуно немогу^е. Остајв нам, да обавештавањем народа о значају шума, и поучавањима о штедњи дрвета за гориво, као и прелазом на ложење лигнитом, смањимо потрошњу дрвета. У том циљу основан је децембра 1942 Завод зш толлотну привреду, који је развио врло живу акцију преко штампе, путем изложаба и предавања, курсева и кружних путовања, да поучи најшире слојеве народа о правилнијем ложењу, о подешавању ложишта и осталих делова у пе^има и штедњацима да св са што мање горива постигне што веви калорични ефекат. Што се тиче обнавл>ан>а шума, Министарство народне привреде учинило је најве^е напорв да прибере и среди све податке који су потребни да св у овом правцу приђе темељно на посао, напуштају^И ранијв дилетантске параде по овом предмету. Поеле исцрпних студија, донета је 17. XII. 1943 Уредба о пошумљавању голети, мелиорацији залуштених и обнови упропашћених шума. Уредба се простире на пошумљавањв голети у државним шумама, у шумама под нарочитим јавним надзором (општинским, сеоским, црквеним, маиастирским, фондовским и заштитним). Несумњиво да је извршење овог грандиозног програма зависно од реда и мира у земљи, и стога ввроватно резервисано за боља буду^а времена^ Управљањв шумама и сечом дрвета води Одељвњв за шумарство. Оно брши свој задатак делом непосредно преко Дирекција шума (има их три, са седиштима у Београду, Чачку и Нишу) и Отсека за БанаТ, уколико се тиче државних шума, а делом преко окружних, односно срвских начелстава, уколико се тиче самоуправних и приватних шума. Поред Одељења за шумарство, при Министарству је образована и ЦенТрала за дрво, која Одељењу помаже како при распореду сече дрвета за огрев и техничке потребе, тако и при планском додељивању дрвета војсци, железницама, рудницима, индустрији и занатима, јавним установама и грађанству Србије. Извршење плана »производње (сече) дрвета зв све потребе на територији Србије изводи Министарство (Одељење за шумарство заједно са Централом за дрво), под контролом окупационих власти, делом у сопственој режији (у државним шумама), делом првко приватних велико-произвођач-з (предузећа за сечу дрвета) која раде у државним и у већим приватним и самоуправним шумама, делом преко приватних власника (мањих) шума, који добијају одређене »производне задатке«, т. ј. налоге колико дрвета морају у својим забранима посећи и предати, III. ИНДУСТРИ4А И ЗАНАТСТВО И поред свих тешко^а и неприлика, оскудицв у сировинама, радној снази и оруђима рада, погонских средстава, тешкоћама саобраћаја, недостатку ор| анизованог кредита, слабој јавној безбедности, крутој комерцијалној контроли и ал >40 гим другкм неповољним околностима, наша народна привреда се и у области индрустрије и занатства прибира, одржава у животу, па чак и видно креКе напред, дајуКи понегде запањујуће резултатв. Индустрија Србије диже се живахним твмпом. Значи да ратне прилике, отежавањем увоза са сТране, дејствују скоро као заштитне царине у мирно време, па се иза те заштитне ограде развија дома^а индустрија за подмирење потреба домаће потрошачке публике. Исто као у области индустрије видимо врло живахно коетање и у области нашег занатства. Ту је обнављање старих и оснивање нових радњи било 1941 1943 још многобројније, јер је за отварање једне занатске радионице. потребно много мање инвестиција, мањих локала за рад, мање обртног капитала. Занатске радње нису толико везане за проблем транспорта као индустријска предузећа, лакше долазе до сировина за рад, које им најчешће доносе и саме муштерије на прераду, Међутим, 31 августа 1943 објављена је у »Листу уредба за окупирану с!рпску територију« Уредба Војног заповедника за Југоисток, по којој је »новооснивање, проширење и поновно отварање трговинскмх, обртних, закатских и иидустрмјских предузећа без обзира које врсте, не смеју више бити одобраване од стране за то надлежних управних органа« (§ 1) и »Изузетци од забране из § 1 могу бити допуштени само ако постојећа предузећа не могу задовољити потребе становништва у ратним приликама. О издавању изузетног одобрења одлучује месно надлежна Фелдкомандатуро« (§ 2) и »Постоје&а трговинска, обртна, занатска и индустријска предузе^а могу бити затворена вкг> »о налаже опште привредно стање звмље« Индустрија и занатство упс...^ ј *