Српски народ

СРПСНИ ДОБРОВОЉАЦ

КРАЉЕБ РОЂЕНДАН Ово је четврти рођендан нашег Краља, који Он дочекује у туђини. У вихорима орканске смене епоха, у огњу и крви џиновских револуција, у данима неизрецивих патљи и страдања, Краљ и народ су раздво јени. Заробљени су и Он и његов народ. Спутани у замасима и одлукама. Упућени само на себе, на своју судбину, свој удес и на сво ј страдални и патнички пут. По четврти пут о рођендану свога Краља, ко ји је љубав и нада народа, ова се земља скрушено и пригушено стапа удугу, топлу и потресну молитву Богу, да му сачува и поврати — Краља. —' 1 да милошћу сво јом отклони од њега оштрице опасности; да му да снагу отлора против притиска сила зла, које наваљују на Њега и на свето, светло и богато наслеђе његових Краљевских предака; ч да се одхрва притиску оних, који народ и земљу његову мрзе, сатиру, заливају крвљу и богате гробовима; , . да да замах и снагу мишици Његовој, да скрши и растера хорде обесних, крволочнМх и дивљих србоистребитеља, који пустоше патничку српску земљу. По четврти пут ових страдалних година рата очи и срца, овога народа упућена су небу. Јер патње су велике> страдања тешка, нсбо над нама суморно и пуно буре. Зраци зоре, који се пробијају кроз суморну збиљу наших дана, јрдино су што на§ теши и оспокојава. Иза зоре доћи ће радост сунца, а са њом и Он, наш Краљ, љубав и нада ове мученичке, раскомадане, крвљу пренатопљене страдалне српске земље. Не могу ни душа српске земље, ни душа српског човека без Краља. Краљ ,/е симбол и застава ове земље; Краљ је брижник и домаћин наше часне српске заједнице; Краљ је видљиво оличење велике идеје српског државотворства; Краљ је прочелник српског националног отпора; Краљ је со и снага ове земље, оличење њених врлина р ( снаге; ■ _ _ Краљ је светиња ове земље, која је у свестима и срцима свих правих српских људи увек високо уздигнута ... Краљ ,/е идеја ко.ја потстиче на борбу, надахњуЈе снагом, буди и повезује оне прикривене, спутаване и пригушиване стихиске моћи и силе ове земље, ко.је стварају епоху и ломе царства. За Њега је нераскидљиво везано срца народа. . . И о овоме тужном рођендану нашсг Краља, који ,;е далеко од нас ми му желимо срећу и мир, радост и напредак и што бржи повратак своме народу који чезне за њим.

I Цј

јајјјј ШшШВи

Ш^ .;,аАу.д Српсми добровољци у борби против номуниста

ЧУВШТЕ СЕ ТЕЗЕ ПСИХОЗЕ ГОШЕ

У науци ј-е' познато да кад једн.у масу људи захвати какав страх или одушевљење, да маса прелази у стање гомиле у ко.јо.ј су људи скоро духовно болесници који при ма.ју св>аку сензационалну вест и подлежу сваком утица.ју. Исти људи и жене, који су до .јуче ишли мирно сво.јим послом и разложно и критички примали разне вести без узбуђивања, наједанпут су постали унезверени, само чека.ју вести које ће по.јачати или умањити њихов страх, и сами постају творци најневероватнијих претпоставки које се претвара.ју у сигурна обавештења, добивена на овоме или ономе „сигурном" месту, што све још више поја-

чава болесну психозу гомиле. Они, који да ову појаву не зна.ју, уплоше се и помисле да све те вести и да сав тај страх одговара некој стварној опасности, па подлежу и сами томе утица.ју. Они пак, који -ову по.јаву психозе гомиле зна.ју, могу већ хладнокрвније да мисле и да се бране од овог духов ног терора. Није само страх осцов за психозу гомиле. Ма каква мисао, кад је сви људи у једно.ј околини приме, добија снагу де.јствовања на духове такву да је врло тешко одупрети јо.ј се. Најобичнија лгаж поста.је стварност ко.јој подлеже често пута и сам творац лажи.

НАЦИОНАЛНА РЕВОЛУЦИЈА

Борба коју данас широм целог Српства воде националисти против комунистичких банди, није ни празна ни узалудна. Муке, патње, крв и живот не дају се без циља. Само узвишена идеја п велики замах могли су бити руководиоци Србима — борцима у овим тешким данџма и створити оволико одушевљење које гранпчи са драговољним жртвовањем. Такво одушевљење и жртзовање изазвано је домаћинским чув.ањем освештаних, веков них народних вредности и вером у лепшу, правичнију и чистију будућност. Није никакво чудо што националисти — носиоци данашње бор бе за бољи живот пе наилазе свуда на добар пријем. Није свакоме рачун да дође боље, савршеније и правичније. Неки су се уживели у жабокречшш и не трне бистру реку да прочисти њихову бару; друтима је било добро и ]уче и данас па очекују сутмшљицу тдкву и не виде по-

требу промеке на боље и за друге. Ако погледаге ко се налази на бранику Српства, сигурно је да тамо нећете наћи ни велике богаташе, ни старе политикаше, а да не говоримо о аферашима и корупцион^/иима. Рад свију њих довео је наш народ до ове националне трагедије. То се данас јасно зна. То знају и они, и ако нису поправили, него су првога дана нашег слома заузели неутралан став, користећи се сва кодневним жртвама и крвљу оних другнх као што су се некада користили њихов^г зноЈем. И ако данашњи бо.рци „заточници мријет' навикнути", нису криви за наш овакав зао удес, они су се нашли да једини стану на стражу п супротставе свакој навали против Српства. Скромни су то људи, без богатства и положаја, јер је то особина јунака. Ако погледате ону борбену националпу војску Црне Горе и Старога Раса, вндећете да су то ,сиромаси по свему, осим здравог

национадног гледања: јуначког срца и витешког поноса. То су мученици и страдалници; но богаташи духовни. Они су данас све своје изгубилп чувајући свој рз и образ и залажући се за снас нације. Ови људи су највећи демант оног другог табора — комунистичког са заглушивим паролама о тражењу права за малога човека. Сиротиња или Како је они зову пролетаријат је одмах осетила њихове паклене планове. Јеврејски милијардери, носиоци комунизма нису могли бити и заштитннци пролетаријата, нити га одупТевити на свој пут, Отуда парадоксално је али стварно је, комунизам помаган данас од ситих и беслих — од богаташких синова и буржујско-демократске велике господе. Пационални борци су носиоци револуције — пационалне ревопуције. Нпје довољно сузбити и

упиштити ЈевреЈСКо - комунистичку господу. него и све оно и што не ваља, а што се ухв атило као чађ ,на наш националг ни организам, чије уи последице данас поднжимо као највећу трагедију коју је један парод могао поднети. Национални борци имају право и по Божјој и по људској правди да сутра буду носиоци и ковачи своје среће, односно среће целога свога иарода. Каква ће бити њихова Отаџбина, какав ће у њој дух владати зависиће само од њих, од о.них што по пашим планинама и горама својом крвљу и херојским напорима штите свету српску груду, да је не опогани српски злотвор. То нраво им неће моћи нико ускратити, а најмање не они што данас седе скрштених руку. '■ В. В.

т У социологији наводи се Ј један згодан пример за дејство ове психозе. Један морнар, Француз из Марсеља, ко.ји је после дужег путовања дошао у Марсељ, пошао ,је оа брода кући негде у предграђе вароши. Путем сета се морнар да се са сво.јим земљацима нашаЛИ, па на питање, хпта има ново, понови у неколико крчми да .је .једна огромна риба заглавила пристаништ^ у Марсељу тако да ниједна лађа не може напоље да исплови. Морнар је свраћао успут у крчме а вест је ишла испр-ед њега тако да кад се приближио кући већ је сусретао људе и жене који су ишли на пристаниште да виде рибу. Кад је дошао кући, наш морнар затекне на вратима мајку и сестру са шеширима на глави спремне да и оне иду на при станиште. Морнар их пусти да оду, задовољан што му је шала упалила, али кад о,стаде сам у соби па кад ^роз прозор виде како народ иде у маси н^ пристаниште он помисли: „Ама, ја се нашалих, али чим оволики народ иде ту мора■нешто да буде", па оде и он. Дакле, морнар није могао да одоли психози гомиле ко.ја га је захватила тако да је поверовао чак и у своју сопствену лаж. Ми данас живимо баш у времену овакве психозе, која се још може и да по.јача. Храбри и сталожени људи умањују а кукавице и паничари увећавају ову психозу. Против ње се међутим ваља борити јер она ништа добро собом не доноси. Баш напротив, у колико су времена озбиљнија, у толико је потребнија хладнокрвност и присебност. Св.ако отступање од овога правила само увећава незгоде .