Српски народ

Цвипарчн; пгј а-г.ена ч гетосу

СРБИЈА СРБИМД Већ данит српски .народ преко својих. удружених оружаних одреда води једну тешку и жи• лрву борбу са Титовим партизанима, ко.ји су сконцентрисали многобројне своје снаге на српско}"територији. Иза њих сто.је сви непријатељи српског народа, и очекују пропаст Србије. Очигледно је да су добили строга наређења да морају успе• ти у овоме плану, јер не жале жртве у борбама и свима сретствима покушавају да изво.јују -■ успехе. То /е веровагно у вези са другим плановима њихових наредбо даваца и заго они морају са таквом жестином да наступају и да се ,не обазиру на жртве. Поред тога они воде једну_ врло вешту пропаганду и мисле" на та.ј начин да ослабе отпор српског народа и да завладају њиме, пре него што се догађаји буду развијали у другсш-правцу. Међутим, ма шта било борба против Титових партизана остаје као прва и најважнија дужност сваког Србина у. данашњем моменту. Ми морамо да докажемо свпма да српски народ потпуно је противан комунизму и да га неће по сваку цену.. То треба да знају сви и при.ја• тељи и непри.јатељи и према томе да се равнају у одређивању судбине Србије. Без обзира на спољну ситуапи.ју и на разне евентуалности српски народ остаје доследан себи и сво.јој прошлости, својим схватањима живота и својој социјалној структури и он ни по ко.ју цену неће бољшевички режим. У данашњим приликама, када се догађаји развијају великом брзином, то не треба зађоравити. Став српског народа према пџртизанима остао је непро-менљив. Нико не сме мислити да је могућ компромис са њима. Зато борба против партизана мора се водити до краја. Морају се осујетити њихови планови да загосподаре Срби.јом и да ставе цео свет пред свршени чин. У очекивању- развоја догаћа.ја ми морамо водити одлучну борбу са Титовим партизани• ма да бисмо се спаели партизанског ропства. Српски народ својом борбом противу њих мора документовати своју вољу да живи слободан у сгојој независној држави. ко.ју ће он изградити поема својој вољи и својим пбтребама. Он неће државу по Титовом г р""пт\' V којо.ј ће он бити ТУћ соб. ' Србија има да припадне Србима, који ће своју земљу V• редити како то народ буде желео. v духу своје прошлости да би доживели боље дане. Р. М.

// НЕДЕЖНИ ЛИСТ - Бр, 40 ГОД. Н Беогрвд, 30 септембар 194А ПРИМЕРАК 6.— ДИНАРА

ЖИВЕ

КРАЉ!

Велику пометн»у у : нашем народу направмо - |е . так® зввии Кра тев говбр са лондвнског радиа То је ^Сатански смишљен ударац српском народу 0»ш у ерце. Н?ш је нврод 'монархистички- -одгајен.. Од искона о»+ .зна за ^вога господара у држави.- Никада српски народ ни}е ? -нмао други ,облик владавине до .-мрнархије, од љеговог постанкв' до данас. Зато је болно одјекнуо тобожњи говор Крал»ев, којим Он, Краљ назива- издајницимв- 1 -Оне који вичу у еав гмс умирући: Жирео Краљ! Зато с« је срце препунило од бола и јада; јаукнуо је сваки, ко се Србином зове. Говор Краљев еа лондонског радиа јесте посао људи који немају ни части ни каракт.ера, ни кућа, ни куКишта, ни Отаџбине, никакве' светиље. > Тај • је говор ишао на то да у Душама српског народа сахрани мбнархију, омр-зне Краља, н$прави пустош у свестм нарадној, покида нерве и баци - га опет нв морално и духовно беспуКе. Упроп$стк га дуојјвно ,, да би га морапио и фиЈички сахфаиили. Ето, то су они хтели, Питамо вас: Који је то св.есни »ладалац који би дао секиру у шаку комунистима да му од(!)убе главу кад год то они Јажеле? Који је то свесни владалац, који би сам разарао монархију и динаетију, славну прошлост својих предака и буду^ност својих потомака? Нема тога на кугли земљиној, осим ако је сишао с ума, Говор Краље* требало је да ошамути српски народ и да прејудицира ствари у Квебеку,- ако би се што проговоруло о југоисточној Европи, а о Србији на посе. Зато је велиКи доброжеЛтељ српског народа — =Хрват Шубаши+* зграбио ову прИлику као политички најзгоднију. Сваки ко је елушао овај го^срр, увервн је да оно није Краљев тлас.- Није помогла ни имитација црногОрског нагласка, својственог. Краљу Оцу и Краљу Синуг Јосип Броз Тито је -рриумфовао: Српеки наро гине и виче; Живео Краљ Петар-II, а Краљ Петар одбија то. и виче: Живео Тито! Каква глупачка измишљотина и недотупавна игра.' ■ - -»'• Зна ."св'акО" Чсојв Србин, да )е .Уетав наш најве^и. звкон, коме се мора свако па и Краљ повиновати, а тај закон вели, да Краљ из мнбстранства- не-може заповедати-. Право на зачов6дан.е и- вођство народа има Министарски савет. А кад је Краљ отсутан вишв ОД шбст месеци из државе, бир« се намесништ-во које- управља земп -ом. Према овоме Шу.башиК, Броз м сви могу+и рондонски Хрвати заједнО; -с® , спик^ром лондонског радчв,,; '■'>1 ,н.в крЈ )т #ом валу«, не могу <|јрманути нашу, српску сељачку памет, Не мОжемо да примио наређења жегова и да српски народ метне главу у јарам комунистички. Краљ поред тога што нема слободу воље. Он-не познаје данас после три и по године прилике У Отаџбини. Не може он кроз лондонске наочаре да посмдтра ствн>е у Србији и да располаже судбином народа српског■ Стога, иако је ова ујдурма са Краљевим говором сатански , за-в

мишљена, апик ни)е = постигла циљ. Нису се покидали нерви српског народа, није се ни ошаЛутио, нема ни хаоса у земљи, нем« оне мутне воде у којој бе Броз из Клањца могао да хввта рибу. Цео српски нзооч остаје веран Краљу и поред свих смицолица ШубашиКа и н>е-ове компаније лондонскеЧујте нас, ви жбири и чанколиз.и сви вхрста, што сте се покупили у Лондону, Не^ете ви преварити српСки народ. Зна он шта би било св к»иМ и са његовом светом земљом, ако би он поклекнуо и преварио се сада. Нестало би га. Зна он жељу ва-

шу и оног босанског бискупа да Ке друмови пожелети Срба, ал их неће бити. Али, аја, не^е се та пуста Јкеља. остварити, Свесни смо :ми Срб.н, кад бисмо данас поклекнули. Отишли би у неповрат. Шта онда? Ко би носио српско барјак; ко би се заклињао Краљу на верност; ко би српским друмовима ходио;.ко опустушену Свесрбију подизао; ко државу водио; ко ће наставити нашу историску мисију! Свакако не мртви јер живих и здравих, орних и полетних не би много било. Ми, Срби желијцр Свесрбију залечених рана,, сачувацих живо-

та, нетакнутих народни* тековина, предати нашем младом Краљу, а не једно жалосно и крваво наследство. Зато ви злотвори и гробари српског народа неКете успети. Идемо ми Срби за српском паме^у и скочили смо на оружје дв одбранимо прадедовско на слеђе. И зато не дамо ми нашега Краља, Знамо да је он Карађорђевић и да Ке нам скоро до Ки! Зато га и поред ваших под вала волимо и поздрављамо. Живео Краљ! »С—Н«

НАШ ПОЛОЖАЗ

Имали су право они који нису губили веру у Србију и поред тешког положаја у коме се она налазила. Њена судбина била је потпуно неизвесна и могло се *амо прпчати и нагађати о љеној будућности. Сваки је имао сђ|о,ј план, који је одговарао његОвим жељама и нздама, али није знао нико шта је стварно и шта ће бити. Пометња у духовима била је велика, најразноврснији гласови су се ширили, доводећи у очзЈање једне, а испуњавајући радошћу друге. Многима је изглбдало да смо оставлени и предати на милост једној страни и зто су гледгли најирње иа будућност српског нгрода. Други, међутим, у опортунистичком расположешу, жељни да сачувају. своје коже, веровали су да је могућ споразум са сваким, Трећи су опет' тврдили да немамо шта да бринемо и да ,1е све уређено на некаквој конференцији. Оддедном та конферениија постала је врло важна и"У" њене закл>учке веровало се к о у Јеванћелски гекст. С једн.е стране здклињали су се и били су готови да ставе руку у ватру уверени ла ће наша земља остати пОшт" е ђена ратног вихора и као неким чулом осташ оаза мира у-пед сукоба. г Услед бв кве неизвесонети

што се тиче будућности спрског народа и услед овакве противуречнОсти у тумачењу дргађаја једно нам је потребно. Српски нрод у овим судбоносннм и н.еизвесним трепутцнма треба по сввку цену да сачув> хладнокрвност и мирно да прати развој догађаја. Најопсаније би по њега било ако би псгрешно схвиио^ овај или онај потез зараће^^^Ђила и пом::5лио да је дошао час да и он вктиеио учествује у развијању догађ та и решавању своје судбине. Спрс^ч «-род је толико мчли, так^.С.тбз нгоружан, да у случ' "г нгпрОмишл,еног корзка, мсже га лг.«о нестати. Опзпно би било нарочито погргшно тум чити ггложај Немзчке и на основу тога упадати у непромишљене поступке, који би могли да им".'у тешких последица по оп<^лн"к српског народа. ч! : Немачк е во/не снте на 'И§тбку су нетакнуте и м&гу без икаквих тешкоћч да нас униште. пко покуш^вЈмо до их ометамо у њихевим војним бпграцијама. То би бил највећа лудост и неопростива погрешка, ако то учини неко от Срба. а грех би био ш-о т 0 . нгко ззтр^жи од ннс. Ми смо дзли исувпше много жртава, ми смо проређени у

међусобној борби и нем а мо више ни капи крви да пролијемо На нама је ла само мирно пратимо развој догађаја и да у својој средини чувамо ред и мир, који је исто Тако потребан скупатору као и нама. Наше је ист 0 тако да сузбијамо свакога ко хоће силом да н^метне своју власт, све док се наша судбина не реши. Све је осталб заблуда, која може да буде фатална. Не смемо да падамо у старе погрешке, него и даље морамо да идемо путем искуства и здравог разума, који нам саветују сгмо мир и ред. Наш је спас само у ра^нотежи утицаја и снага у ; уцлањању супротности н затупљавању оштрица сукоба. Ако хо^емо да српски народ остане жив, да Србија вечито живи, морзмб у овом тренутку показ*ти максимум дисциплине и чувати се сваког наглог и једностраног: опредељења. Никако не требамо да губимс из виле да смо ми мали и немоћни дз утичемо на исход рзта и да нам главно треба да буде да тежимо да наша земља не пестане поприште рзтннх збивзња. Ми смо доста претрпели, доста дали жртава и имзмо право да тражимо да н?с сви поштеле 1 и да се у миру реШи наша еудбина, А. В,