Српски пчелар

уверити, шта могу ичеле нреко целе године зарадити. А да би најбољи кованлуцп у Руми п околпнп били, тоје ствар по себи јасна и доказана, што је сама Рума најугледнпјим спахилуцима спкољена, где ее у рано пролеће задоста цвета од репице налази, а преко лета бели босиљак царству.је на све стране. Поред свега тога сав спахилук гроФа Пејачевића обграђен је тако рећи шумом багреновом, која мпомирним цветом мами вредне пчеле да медљанп сок пз цветова неуморно сабирају; 3.) што у самој Руми, а особито у околини њеној, доста нчелара има, који се од старина пчеларством баве, а међу њима има их и таковпх, ко.јп су страсно пчеларство заволели, те би све силе употребили да се таково друштво што пре у Руми оствари. Начитао сам да је на предлог госп. Јована Жпвановића закључено на другој срн. пчеларској скупштини у Српском Итебеју (16. августа 1883. год.ј да се трећа пчеларска скупштпна састане у Земуну. По моме уверењу не би био згодан ни Земун па ни сами Карловци, да се у њима подпгне пчеларско друштво. Земун по својој околпнп не да се ни близу испоредити са Румом и њезином околином. Кад набујају Дунав и Сава, тада је околина земунска у самој води, те би с пролећа пчеле врло слабу пашу пмале. А Карловцп не би билп згодно место за оснивање пчеларекога друштва стога. што су по свом положају строго узевши виноградарско место. У новије доба почело се живље радпти око подпзања амерпкинске лозе, те бв тешко бпло занети карловчане за ичеларство, када су од искони навикнути да једино у добрим виноградима својим најиздашнију награду налазе, да се на овом шару земаљскоме одржатп могу. Теже би се таково друштво у Карловцима подићи могло пс тога, што се врло мало Карловчана пчеларством баве. А и сама паша у Карловцпма није нп близу такова, као што је у Руми, а и на све то се мора особпто назитп нри решавању овога питања. Ово наппсах у најбољој намсри да се Сриско ичеларско друштво што пре остварп, износећи под једним п своје разлоге да се таково у Руми подпгне. Но молио бих да и друга браћа пчелари о овој корисној стЕари свој суд донесу, па да сложно порадиио на томе, да што нре будемо.уједпњени у „Српском нчеларском друштву“ па ма оно где било. Васа Латинкип парох.

Васа Латинкић парох.

Дописи „Српском Пчелару“

Осен, 8. децембра 1896. И ако сам уверен, да се г. главни уредник већим делом и у главпом слаже са мном у поглсду спекулатпвног прихра-