Српски пчелар

њивања, не могу напно, већ ћу да се обазрем на неке његове ставке, које је донео у тој ствари као допуну мом чланку о сиекулативном ирихрањивању у прошлом броју Српског Пчелара. Г. проФ Живановић велп. да је слушао од уредника Хрватске пчеле, да је осечка околина Елдорадо за пчеларство. То је можда у пчеларском одушевљењу речено, па и ондајемного. Да се неки крај може назвати Елдорадом за пчеларство, мора бити у њему заиста бујне паше. А како је у Осеку п околпни? Ни у пролеће није баш бог зна шта. Имамо репицу и багрену; репица често страдава од своје бубе, а и време је у то доба промењпво, те репицу смемо уврстптп тек у средњу пашу. Главна и једина добра паша је багрена. Највише је дакле, што бисмо смели допуститп, то, да се наша околина, али не и сам град Осек, назове Елдорадом само у (касно) пролеће. А какву пашу имамо после? Скоро никпкву. Имамо додуше и нешто липе, алп њу смемо у пашу убројатп просечно тек сваке четврте или пете године. Целог лета затим нсмамо ничега, а ни ујесен, осим оно мало пољског цвета, са којег нам пчеле тешком муком, и то не увек, скуне зимнпцу, Озбиљна паша је дакле само багрена. У самом граду Осеку пак (где има доста пчслара) паша је још много лошцја, јер јерепица доста далеко, а пољско цвеће, којег има понајвише на нашем (нодалеком) шеталишту, коси се рано. Ово ће све, уверен сам, потврдити и уредништво Хрватске пчеле. А такав крај не заслужује по мом мишљењу, да се назове Елдорадом* Ви у Карловцима имате и врбу, а особито гавез, којег код нас нема пи близу у толпкој мери, као код вас. Сећам се, да је г. главнп уредник нре неколико година натресао, ако се не варам. у сеитембру од 80 кошница до десет метерценти гавезовца), па ппак не дајете свом крају такав епитет. Да видимо сада, да лп се може баш осечким пчеларпма препоручити спекулатпвно прпхрањивање. Главна паша је, како сам рекао, багрена, дакле пролетња. Ако пдемо на ро.јеве, треба да их добијемо већ пре багреме пли за време њена цветања, јер ће се од оно мало липе слабо помоћи (или ћемо опетројеве морати хранити), а ако ћемо на мед, оиетје безуветно потребно, да нам кошнице буду што јаче народом. И једно п друго се постизава спекулативним прихрањивањем. Наглашавам и опет, да спекулативно прихрањивање нпје безуветно потребно, као што сам и у прошлом чланку рекао; алп да му места пма п да неће шкодитп, већ номоћи о том сам уверен, јер остајсм при својој тврдњи, да не може битп штете, ако спојимо природу са вештином, јер то није против нп оспм природе, већ са природом. Даље ми замера г. главни уредник, да нисам тачно на* Приметити ми је још, да ја нисам онај члднак о спекулативном прихрањнвању написао ли за осечке пчеларе, већ за оне, за које је то прихрањивање потребно. Писац.