Српски пчелар

и поклопац на келици постаје све тамнп.је боје, а отуда се да закључити да је саће угаситије боје, што је год старије. А да је било болести код мојих пчела, без сумње би и оне отишле трагом пчела мога суседа, који имађаше много више средстава за лечење и удобности од мене. За то напомињем сваком оном, а нарочито почетнику, да по горе реченим знацима не узнемирава своје пчеле кадовима, прскањем и осталим. Баш ако сумња у неку кошницу, исту нек одвоји од пчелињака на 2 3 km. и нек је о.стави самој себи. Буде ли имала трухлежа, то ke после неколико дана видети у својој кошници не само угнуте и црне поклопце на келицама, век и саме келице биће распаднуте у једну ппктијасту масу, а дуварови келица, кад их се дотакнемо, развлачиће се као неки конци. У исто време, док још није отворио кошницу, смрад ke га из исте тако рећи задавити. То су битни знаци ове болести. Такву кошницу не треба нп вракати на кованлук, већ је одмах утаманити, јер ke више труда и лекарије стати, него што би ти она користи донела. Кад се „народ“ утамани, кошницу ваља добро опрати и дезинфиковати. Руке увек ваља добро опрати пре него што би се отпочео какав рад око здравих пчела да се болест не би пренела.

Рад. КречковиР

Инстикат код пчела.

Жао што се може видјети из моје књиге „Српске Пчелар“, ја сам, занесен пчелом и пчеларством држао у својим ранијим годинама да пчеле раде све по својој памети и вољи. Не мислим о том данас како сам њекад мислио и како сам то разложио на стр 182. у својој књизи „Српски Пчелар“ о „духовној страни у ичела“. Истина наш народ каже: „Ум царује, а памет имају и све животиње", али ја овдје под том ријечју иамеш данас не могу у тој реченици ништа друго разумјети него инстикат. А х најновија испитивања у природним наукама не признају инсектпма да раде по својој памети и да имају своју вољу. Ја ky овом

94