Српски пчелар

лчелару, који није срећом искусио ову несрећу на свом кованлуку. У месецу августу појави се болест пчела мога суседа и то: чума пчелпња трухлеж полога. Једнога дана дође мој сусед к мени да прегледа и моју кошницу, и при прегледању рече ми. да је и моју кошницу посетио тај немио гост. Мој сусед, као старији пчелар, увераваше ме да се болест заиста налази у кошници, што се познаје по угнутпм и црним поклопцима ћелија, па ми из таквих Келија извади и неколико модрих црви, за које мп рече п да заударају. Као почетнику беше ми мало шта и познато, а о овој болести баш ништа, само ми тада беше жао ових вредних створова, које рука Преблагог Творца створи на велику корист човечју. Али ипак не клонем и тврдо се решим, да лечим моју кошницу од те болести, у толико впше, што сам имао само једну, па сам хтео да покушам сва препоручена средства п рецепте, те да впдим, шта te најпосле бити. Жртава нисам жалио п одмах употребим рецепте из Гавриловића „Пчеларства“. Највише сам употребљавао камфорни сируп (шећерни раствор и камфор растворен у спирту). Кад год бих прегледао кошницу а то сам чинио сваки други дан нашао бих онакво исто стање као и пре. Кад је матица престала са ношењем јаја (у 11. половини септембра) саГе у мојој кошници беше потпуно здраво. Зазимљавање извршио сам 22. октобра (по старом) и ипак беше све исправно. За време лечења обилазих и пчелињак мога суседа, који се својски заузимаше око лечења. Али све беше бадава, он мораде .6 својих најбољих кошнпца да утамани, а само је 2 оставио за запат, у којима изгледа као да је болест нрестала. Али Ke пролеГе показати да ли је болест престала. Горе поменуто дало ми је повода да верујем, да заиста није било болести у мојој кошници. Јер Келице са угнутпм, црним поклопцима, и из њих извађени модри - црвп не могу нам увек послужити као доказ чуме пчелиње. А то за то, што црв претварајући се из „лутке“ у пчелу мора у последњој метаморфози да буде више модар (загасит) а за. тим црнкаст, и тада је веК и пчела оживела. У исто време