Српски пчелар

у којој је друштво здраво и јако у тој се сместе нчеле нреко зиме ближе ле.ту и одатле почну мед трошити, а слабија друштва беже у средину или чак одостраг кошнице начну мед јести. У оним кошницама где су пчеле ближе лету зимовале, пре the на топлом дану на игру излетати, а оне које су зиму провеле у средини или близу краја кошнице, те ће спорије на поље излетати. Зна се да је сунце уошнте извор живота у природи, па тако је у овом случају и са пчелама, пре се пробуде оне које су ближе лету, јер их сунчани зраци на поље измаме, од оних које су даље од лета зимовале. Даље свако је могао приметити да му на најлепшем пролетњем дану не излећу пчеле из свију кошница једнако, из неких више а из неких мање, а наћи њима и такових кошница из којих пчеле никако не излећу, што је знак слабог друштва или другог каквог недостатка у кошници (Свршиће се.)

Васа ЛатинкиК.

Књижевност

„Hrvatska pčela“. У 3. броју „Hrvatske pčele“ у уводном чланку „Raznovrsni stanovi za pčele“ пише уредник овако: „Америка данас већ надмашује Европу у погледу рационалнога пчеларења ; у Америци су највећи пчелари на свијету. Американци пчеларе већином у велико и то не из пасије, већ да се пчеларством што више окористе, за то су они увијек настојали, па и данас настоје око тога, како би си рационално пчеларење што приличније удесили. Плод тога њиховога настојања јест данашња „американка". Пригодом регионалне изложбе у Осијеку године 1889. изложио је двије такове „америкапке“ познати пчелар npo®. Јован Живановић, а те исте су још и данас напучене у пчелињаку уредника „Hrv. pčele“. Међутим су кашње и ове американке знатно поправљене и много приличније удешене. 0 предностима ове поправљене американке могу се наши пчелари сваки дан освједочити, јер се такове налазе напучене у пчелињаку „Хрв. слав. пчеларскога друштва." Па мало даље описујући Албертијеву кошницу вели: „Исте предности које приписује Скаритка Албертијевој листовњачи, има и наша иоарављена америкинка. па за то би рекао, да не тражимо лепиње над погачом.“ Зато што нам се тијем речима чини неправда, морамо подићи свој глас против њих. У тијем ријечима затајава се истина. Говори се о поправљеној американци, каже се како се „о предности ове поправ.љене американке могу пчелари сваки дан освједочити“ и назива се „наша поправљена американка“, а не каже

131