Српски пчелар

већ одучиле од ирихрањивања уљева и њихова је жлијезда доња у глави почела кржљавити. То је ШенФелдо, који вајбоље разумије Физијологију и анатомију пчеле, доказао. Он је цоказао да горња жлијезда у глави и жлијезда у нагруднику служи за ипвертовање нектара у мед, а доња жлијезда у глави служи за пнвертовања цвјетнога прашка у рђу. Ако је код маторих нчела почела доња жлијезда кржљавити, онда оне не могу инвертовати као што треба цвијетни прашак у рђу и по томе пијесу способне тако као младе пчеле за прихрањивање уљева. Из свега тога излази да рој не може као што треба напредовати, ако нема у њему и младпх пчела. Рој се дакле природнп састоји из маторпх пчела, које сабирају мед и прашак цвјетни и из младих, које су одређене, да хране уљеве. Ако дакле у вјештачком роју нема младих пчела, онда тај рој не fee као што треба напредовати. Они дакле пчелари, који говори против вјештачкога ројења, нијесу никад пазили на то, да им вјештачки рој има и младих пчела, те стога ниlесу ни до каквога успјеха никад пи дошли. Они се дакле на то нијесу ни обзирали, а п ннјесу ни знали којим би начином и дошли до младих пчела. Да видимо дакле како прави вјештачке ројеве г. Прендић. Он прави Bje штачке ројеве као што правим и ја и као што сам ја то описао у својем „Српском Пчелару“ на стр. 252. На мјесто јаке маторке долази празна амекриканка са једним оквиром слеглом остали са почецима и матпцом у кавешчићу. Маторку американку метнућемо на ново празно мјесто. Све маторе пчеле, одлетјеће из маторке на своје старо мјесто у празну американку и то нам је сад вјештачки рој. Кад су се пчеле у овој празној а сада пуној американци стишале, пустићемо матицу из кавешчића. Матица је дакле са маторим пчелама у новој американци а маторка је американка са цијелим леглом и младим пчелама добила ново мјесто. Г. Прендић говори у својем чланку како не ваља мставити матицу у маторци него је треба додати новој американци са старим пчелама, али је ту врло нејасан, јер не говори ништа о леглу, гдје опо долази у коју аме-

122