Српски пчелар

стао би у нај јачи лет, па би слушкињи говорио: Ухвати ме ако можеш! Као дјетету од седам година купи му отац кошницу од сељака Јакова Шулца, који је био онда на гласу практичан пчелар. Од те једне нлетаре стекао је Берленш шест плетара. Године 1828 одведе гадјед у онда на гласу гимназију j Готи, којом је управљао знаменити латиниста и тумач Хорацијевих цјесама Деринг. Али Деринг не само да је био знаменити филолог него и одушевљен нчелар. Кад је дјед својега унука Берлепша препоручивао Дерингу каже му и како му унук страшно воли пчеле, те зато Деринг допусти да Берлепш иренесе својих шест плетара у његов пчелињак. Као ђак у гимназији cjeha се Берлепш слатких часова, које је провео на пчелињаку Дерингову. Ту је Деринг на својем пчелињаку цијелу четврту књигу Georgica од Вергилија Берлепшу протумачио sermone latino и то као што каже сам Берлепш свакако боље лингвистички него апистички. Кад је Берлепш био нггудента у универзитетима у Хали, Бону и Лајпцигу, увек би имао уза се по неколико кошница и кад је био у ГрајФСвалду надгледао је у ботаничкој башти пчелињак проФесора ботанике Хорншуа. Од год. 1836—1838. био је ре®еренат код земаљскога суда у Милхаузену у Тирингији. Али му није годила практична судска струка, које се посао састоји у самијем Формама без духа као што сам говораше. Он дакле остави ту службу и оде у њемачку Атину у Минхен да се ту науком забавља. У кући гдје је становао а у собу гдје је спавао метнуо је плетару, из које су пчеле кроз отворен прозор летјеле. Берлепш је пазио на ту кошницу да се не би ројила. али га је ипак преварила. Кошница пусти рој, која излети кроз прозор и ухвати се на улици за њека кола. Полиција му одмах забрани да ту у соби држи кошницу и запријети му да he бити кажњен ако то не учини. Год. 1841. умре Берлепшу отац и те исте године подигао је Берлепш 100 кошница плетара. Све што се до њега знало о пчели из књижевности, то је све себи набавио, покушаје је практично чинио са својим кошницама свакојаке и све што се могло само замислити покушавао је са својим кошницама. У интересу пчеларства путовао је на све стране. То се све догађало око 1841. год. До год. 1845. највише је експериментирао са пчелама Берлепш од свијех пчелара на земљи. Те се године појавио и Ђерзон са својом иошницом и теоријом о

135