Српски пчелар

партеногенези. Али су се пчелари слабо освртали а још мање вјеровали у његову нову теорију и Ђерзон није умио да пчеларски свијет доказима задобије за своју теорију, а још мање људе од науке да приволи на доказивања његове теорије. То је боље знао и умио Берлепш. Он је извојевао побједу Ђерзоновој теорија својим писмима из апистике, која су излазила 1853. и 1654. године. 'Гијем знаменитим писмима начинио је Берлепш обрт у теорији пчеларства и једним махом задобио пчеларе за теорију Ђерзонову. Али што су Ђерзон и Берлепш са пчеларскога гледишта доказивати и доказали, то је требала још и наука да потврди, зато је Берлепш завапио за помоћ научну управивши писмо на Dr. Сиболда, проФесора зологије и упоредне анатомије у универзитету у Минхену и најславнијега ентомотгма и ентомолога и на све природњаке, у којем их позива да се лате микроскопа и других научних средстава, којима би се могло науч но доказати, да су пчеларски докази истинити о партењ гези те да се партеногенеза унесе у науку. Глас Берлепшев није остао глас у пустињи. Први се одазвао на то писмо проФесор Dr. Лајкарто, који није мање знаменит од Сиболда као еитомотом и ентомолог. Он дође у Себах Берлепшу у мају 1855. У то је вријеме има>> Берлепш диван пчелињак са осам павиљона у свом врту и са свијех страна долажаху пчелари Руси, Французи, Шведи, Данци на његов пчелињак да науче од највећега пчелара Берлепша како се пчелари. Лајкарто није био срећан да партеногенезу научно потврди, јер је тражио и мислио да ће наћи сперматозоиде над микропилом од јајета. А ту није нашао. Срећнији је

Барон Берлепш.

136