Српски пчелар

био Dr. Сиболдо, који је исте године дошао у августу на пчелињак Берлепшев. Он је тражио сперматозоиде у јајету и заиета је и нашао у сваком оплођеном јајету, а у неоилођеном није нашао и тијем је партеногенеза потврђена научно и унесена у науку. Да је дакле патреногенеза научно потврђена, припада велика хвала Берлепшу. Године 1852. и 1853. изумио је Берлепш оквире. Ми смо у 6. бр. „Српскога Пчелара“ казали да је Ланкстрот још год. 1851. изумио оквире и будући да није у оно вријеме саобраћај између Европе и Америке тако жив био као што је данас, то се не смије тврдити да је Берлепш знао за оквире Лангстротове, него их је заиста сам изумио. Шта вриједе оквири данас у рацијоналном пчеларству зна сваки пчелар добро. Без оквира не би вриједила ни ђерзонка много кад не бисмо имали центриФугалну справу. Берлепш је изумио и павиљоне и конструјисао кошницу, која је добро позната пчеларима. Та је кошница особито добро удешена, само се не може брзо радити око ње и неудесна је за пренашање. Осим свега тога 1860. г. саставио је Берлепш велику књигу о пчели, којом се дичи њемачка књижевност и која је многе пчеларе занијела својом дивном садржином, те која је и мене очаралл и пчеларом начинила Берзонова кошница, Берлепшеви оквири и центриФугална справа то су три главна ступа, без којих не може бити у правом смислу рацијоналнога пчеларења. Чудновато је да је Берлепш знао Ђерзонову теорију боље примијенити на праксу од самога 'Берзона, зато је поред једне Ђерзонове теорије било двије школе доскора, г Берзонова школа и Берлепшева школа. Каква је разлика између Берзонове школе и Берлепшеве наћи ће пчелар у мојој књизи „Српски Пчелар“ на стр. 209. Берзон и Берлепш подигли су рацијонално пчеларство и њихова имена спомињаће се увијек док је пчеле и пчелара. Берлепш је умро 17. авг. 1877. год. Гл. уредник.

Прегледање пчела у пролеће.

(Свршетак.) Стога се пчелар мора бринути да све пчеле у рано пролеће на игру натера, па оне, које не излећу, треба да их лупањем у кошницу или дувањем на лето на излет присили. Сваки

137